Izvor: Politika, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmet ugrožava i energetsku stabilnost regiona
Izuzetno visok nivo saglasnosti Moskve i Beograda o Kosmetu. – Energetski samit u Zagrebu okupio šefove osam država jugoistočne Evrope, a kao poseban gost učestvovao predsednik Rusije Vladimir Putin
Zagreb, 24. juna – Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je večeras u Zagrebu da je u razgovoru sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom postignut "izuzetno visok nivo saglasnosti" kada je reč o određivanju budućeg statusa Kosova i Metohije. Tadić je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novinarima, posle razgovora održanog na margini samita o energetici u Zagrebu, rekao da je predsedniku Putinu ponovio stav da je nezavisnost Kosova neprihvatljiva za Srbiju i da je Beograd spreman da nastavi pregovore koji bi doveli do kompromisnog rešenja. "Za nas nije kompromisno rešenje koje bi vodilo Kosovo prema nezavisnosti. To je rešenje u kome Srbija gubi sve i tu nema nikakvog kompromisa. Imali smo izuzetno visok nivo saglasnosti o svim važnim pitanjima tokom našeg razgovora", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, pitanje novih ideja vlasti u Beogradu, u vezi sa pregovorima o Kosovu, biće važno kada do nastavka tih pregovora dođe.
"Nisam sa predsednikom Putinom razgovarao o bilo kakvim garancijama u vezi sa tim idejama, već smo govorili o našim stavovima vezanim za budući status Kosova i o stavovima o toku pregovora koji su poželjni i za Srbiju i za Rusiju", rekao je Tadić.
Izražavajući zadovoljstvo odnosima Rusije i Srbije kao i usponom njihovih privrednih odnosa, posebno na području energetike, Putin je istakao da su stavovi Rusije i sve njene akcije usmerene na stvaranje stabilnosti ovog regiona i poštovanje međunarodnog prava.
"Našu poziciju ne određuju ni verski razlozi, ni etnički razlozi, ni istorijski razlozi. Nju određuju današnja načela međunarodnog prava i želja... da se stvore stabilni odnosi za razvoj svih zemalja", rekao je Putin.
"Naš stav oko Kosova ne zasniva se na etničkim ili verskim načelima, nego na poštovanju međunarodnog prava uz uzimanje u obzir interesa svih strana", napomenuo je ruski predsednik.
Na Energetskom samitu, organizovanom na inicijativu predsednika Hrvatske Stjepana Mesića, Zagreb je danas bio domaćin osam predsednika država jugoistočne Evrope, dok je kao poseban gost na njemu učestvovao i predsednik Rusije Vladimir Putin. U skladu s visokim rangom gostiju, primenjene su i najstrože mere bezbednosti, ali, kako je u Hrvatskoj upravo u toku "produženi" neradni vikend zbog dva državna praznika (u petak i ponedeljak), prazne zagrebačke ulice i ispražnjena parkirališta u celom kvartu oko hotela "Vestin" (bivši "Interkontinental – Zagreb") više su bili rezultat te činjenice nego aktivnosti službi bezbednosti.
Najviše zanimanja medija privukao je dolazak specijalnog gosta, a pogotovo sa kim će se sve sastati i o čemu će s njima razgovarati. Naravno, radi se o Putinu koji je na samit stigao uoči samog nastupa na plenarnoj sednici na kojoj je govorio u glavnim crtama o interesima i namerama ruske energetske politike na prostoru jugoistočne Evrope. "Spremni smo da naše odnose sa zemljama regiona izgrađujemo u interakciji s Evropskom unijom", istakao je Putin i dodao kako u četiri protekle decenije Rusija nije prekršila nijednu svoju obavezu iz ugovora sklopljenih na području energetike. Precizirao je, između ostalog, da je zemljama balkanskog regiona Rusija isporučila 73 milijarde kubnih metara gasa i 59 miliona tona nafte, što je polovina svih isporučenih energenata Rusije zemljama Evrope.
Putin je, takođe, izrazio spremnost i zainteresovanost Rusije da nastavi saradnju na području energetike sa zemljama ovog regiona, kao i da učestvuje u privatizaciji energetskih potencijala u tim zemljama ravnopravno s ostalim zainteresovanima, a kao osnovna načela za razvijanje tih odnosa naveo je dugoročnost, uzajamno prijateljstvo, slične interese i nisku jezičnu barijeru.
U radu Energetskog samita učestvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je podržao regionalne sporazume, kao i sporazum zemalja jugoistočne Evrope sa EU o stvaranju energetske zajednice, ali i upozorio na stratešku važnost rešavanja političkih pitanja u regionima koji su bogati izvorima energenata. Navodeći u tom kontekstu Bliski istok, kaspijski i crnomorski region, Tadić je rekao: "U našem regionu takav problem predstavlja Kosovo i Metohija. Pretpostavka razvoja čitavog regiona je mirno, kompromisno i obostrano prihvatljivo rešenje budućeg statusa ove srpske pokrajine. Srbija ostaje privržena međunarodnom pravu i brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet, vodeći se evropskim principima i misleći i na stabilnost svih drugih zemalja koje imaju slične konflikte".
Zatim je ukazao: "Eventualna nezavisnost Kosova stvorila bi opasan presedan koji bi destabilizovao ne samo Srbiju, već i čitav balkanski prostor, kao i mnoge druge regione. Takav politički i međunarodnopravni presedan uticao bi da jugoistočna Evropa ne bi mogla da koristi sav svoj razvojni geostrateški potencijal".
"Mi smo se ovde sastali u trenutku koji podseća na onaj iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada je kriza u zemljama OPEK-a prouzrokovala velike turbulencije u svetskoj ekonomiji. Takvu turbulenciju u našem regionu izazvalo bi rešenje pitanja Kosova koje ne bi bilo kompromisno i održivo", istakao je takođe Boris Tadić.
O svojim viđenjima energetskih problema u regionu govorili su i predsednik Albanije Alfred Mojsiju, Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović, Bugarske Georgi Prvanov, Crne Gore Filip Vujanović, Makedonije Branko Crvenkovski, Rumunije Trajan Basesku i, naravno, domaćin predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. Njihov zajednički zaključak glasi da energenti moraju biti dostupni svima i da se neće koristiti kao sredstvo političke prisile, kao i da će zemlje ovog regiona međusobno usklađivati svoje energetske politike.
Tokom dana predsednici su održali i brojne bilateralne susrete, a među najaktivnijima je bio Vladimir Putin, koji se do uveče sastao sa svim predsednicima, osim liderima Albanije i Rumunije.
------------------------------------
Tadić: Principijelan stav Rusije o Kosovu
Zagreb – Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da Rusija svoj stav prema rešavanju statusa Kosova i Metohije ne zasniva na nekakvim "bratskim" odnosima prema Srbiji, nego da se vodi sopstvenim interesima i principima. "Ja vrlo poštujem principijelnu poziciju Rusije koja kaže da ako uspostavljamo nov princip na Kosovu uspostavljanjem nezavisne države, onda ga uspostavljamo i na svim tačkama sveta, a ne samo na Kosovu. Rusija ima tu poziciju pre svega zbog sebe i ja nemam nikakvu iluziju da postoje neki drugačiji motivi", rekao je Tadić u intervjuu za Hrvatsku radio-televiziju (HRT) emitovanom juče u emisiji "Nedeljom u dva" .
Tadić je ponovio da "Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, kao što to ne bi učinila ni jedna druga država", ocenjujući da se "stvari ne mogu vratiti na staro" i da status južne srpske pokrajine mora biti rešen na drugačiji način nego što je to bilo u okviru Srbije u vreme SFRJ i kasnije.
Upitan o tome misli li da jedna od strana u sukobima koji su razorili bivšu Jugoslaviju tokom devedesetih godina prošlog veka snosi veću odgovornost od drugih, Tadić je rekao da bi odgovor na to pitanje predstavljao neku vrstu "olimpijade zla". "Ja sam uveren, da neki od aktera tih procesa devedesetih godina nisu umrli, da bi se svi zajedno našli u Haškom tribunalu i da bi to bilo najpravednije za sve one koji nisu učestvovali i podstrekivali na rat", rekao je Tadić, ocenjujući da je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević "za prsa odgovorniji od drugih".
Upitan da li bi se kao predsednik Srbije izvinio pripadnicima drugih naroda nad kojima su tokom ratova počinjeni zločini, Tadić je rekao da je to na izvestan način već učinio i da izvinjenje mogu očekivati "svi oni koji su imali žrtve u svojim porodicama".
Tadić je dodao da "na nivou kolektiviteta ima izvestan problem zato što na Balkanu uvek postoji manipulacija nacijama i kolektivitetima". "Moj odlazak u Srebrenicu nesumnjivo je bio politički čin, ali i individualni građanski čin. Dakle, na sebe sam preuzeo dobar deo krivice za ono što je neko u ime mog naroda počinio pripadnicima bošnjačkog naroda", rekao je on. "Ne zanemarujem, međutim, nijedan drugi slučaj u kojem su neki ljudi, koji su oficijelno obavljali dužnosti u ime srpskog naroda ili srpske države, lišavali života neke druge ljude koji su neke druge vere ili nacije, ali nikada ne zaboravljam ni činjenicu da su takve stvari činjene i prema mom narodu", dodao je Tadić, ističući da "svi dugujemo jedni drugima izvinjenje".
Na insistiranje novinara HRT-a da li bi hrvatski narod mogao očekivati izvinjenje, Tadić je rekao: "To sam već učinio i ako treba to ponovo da učinim u vašoj emisiji, evo ja to sada ponovo činim. Moje izvinjenje svim pripadnicima hrvatskog naroda koje je neko učinio nesrećnim u ime mog naroda".
Na pitanje zbog čega je toliko teže uhapsiti i izručiti bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladića nego što je bio slučaj sa Slobodanom Miloševićem, Tadić je rekao da se za Miloševića znalo gde se nalazi, a da je Mladić "jednostavno nestao" od trenutka donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. "Ratko Mladić je jedna od najtamnijih stranica naše istorije", rekao je Tadić dodajući da "njegovo oficirsko ponašanje ne prihvata kao deo svog nacionalnog identiteta".
(Tanjug)
[objavljeno: 25.06.2007.]
