Izvor: Politika, 17.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmet crna tačka na Balkanu
Srbija je, kako to pokazuje najnovija godišnja publikacija „Sloboda u svetu” američke nevladine organizacije Fridom haus, slobodna zemlja sa dosta visokim nivoom političkih i ljudskih prava. To, međutim, ne važi i za Kosovo, koje je ocenjeno kao teritorija na kojoj su politička i ljudska prava stanovnika na veoma niskom nivou.
Primera radi, na skali od 1 do 7, gde ocena 1 označava maksimum političkih, odnosno ljudskih prava, a ocena 7 da ona praktično ne postoje, Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je dobila trojku za politička i dvojku za ljudska prava. Kosovo se, istovremeno, nalazi na samom dnu lestvice, s obzirom na to da je dobilo šesticu za politička i peticu za nivo ljudskih prava.
Pomenuta publikacija koja je objavljena u sredu, međutim, ne bavi se detaljnije stanjem u zemljama pojedinačno, već samo konstatuje da su u 2007. smanjene političke i ljudske slobode u mnogim zemljama, a naročito u državama južne Azije, bivšim državama Sovjetskog Saveza, na Bliskom istoku, u državama severne i podsaharske Afrike. Posebno se apostrofiraju zemlje poput Rusije, Pakistana, Kenije, Egipta, Nigerije i Venecuele čije nazadovanje, kako se navodi, izaziva šire posledice po region, ali i svet.
U istoj publikaciji su, od bivših jugoslovenskih republika, kao slobodne ocenjene još Slovenija (1–1 za politička i ljudska prava) i Hrvatska (2–2), dok su poluslobodne Bosna i Hercegovina (4–3), koja je čak i nazadovala po pitanju političkih prava, Crna Gora (3–3) i Makedonija (3–3).
Stanjem u državama nastalim raspadom Jugoslavije detaljnije se bavi druga publikacija Fridom hausa, „Države u tranziciji”, čije je poslednje izdanje izašlo 2007. godine. U njoj se parcijalno, po istom sistemu ocenom od 1 do 7, ocenjuje ispravnost izbornog procesa, sloboda medija, odnos prema nevladinim organizacijama, stanje u državnoj upravi, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, situacija u pravosuđu i nivo korupcije. Na kraju se izvodi svojevrsna prosečna ocena demokratičnosti određene države.
Prosečna ocena koju je Srbija dobila u poslednjoj publikaciji jeste 3,68, što je neznatno bolje u odnosu na 2006. godinu (3,71). Svi pokazatelji su, uglavnom, ostali isti, osim što je ocenjeno da je sloboda medija donekle pogoršana (sa 3,25 na 3,50), ali je istovremeno smanjen nivo korupcije (sa 4,75 na 4,50).
Iako se konstatuje da je korupcija i dalje ozbiljan problem srpskog društva, ocena u ovom segmentu poboljšana je zahvaljujući efikasnosti antikorupcijskih mera koje je Vlada preduzela u toku 2006. Pre svega se navodi da su podignute optužnice zbog neplaćenog poreza protiv „krupnog oligarha” Bogoljuba Karića. Navodi se, međutim, i da su motivi koji stoje iza ovoga nejasni, jer jedni to vide kao obračun sa korupcijom, dok je prema viđenju drugih to politički obračun izazvan Karićevom većom političkom aktivnošću i rastom popularnosti.
Navode se, potom, i primeri, procesuiranje državnih službenika, uključujući i sudije, optuženih za korupciju, akcije preduzete protiv „stečajne mafije”, što je prvi korak u borbi za smanjenje korupcije pri privatizaciji državnih preduzeća.
Sa druge strane, na Kosovu, za koje se navodi da je pod upravom Ujedinjenih nacija, ne beleži se nikakav napredak u odnosu na 2006. godinu, tokom koje je čak stanje pogoršano u odnosu na 2005. Prosečna ocena demokratičnosti Kosova na skali od 1 do 7 je 5,36. Kosovska vlast je slaba, ali stabilna, što, kako se navodi, nije posledica izgrađenih i stabilnih struktura, već je održava pre svega pritisak međunarodne zajednice, a naročito misija SAD i EU na Kosovu.
Uprkos tome što je počelo da se radi na razvoju zakonskih okvira u oblasti medija, stanje je i u ovoj oblasti ostalo nepromenjeno – pritisak na medije je ogroman, novinari su izloženi fizičkim napadima, a vlast ucenjuje medijski sektor prihodima od marketinga.
Stanje nije ništa bolje ni u oblasti pravosuđa, uprkos brojnim zakonima koji su doneti, zbog toga što se oni uglavnom ne primenjuju. Ni sudski sistem nije dostigao željeni nivo razvoja, zbog malog broja obučenih sudija i nedovoljne zaštite kako sudija, tako i svedoka.
Najgoru ocenu 6 Kosovo je dobilo zbog veoma raširene korupcije. Iz Kancelarije generalnog oditora upozoreno je na masovne zloupotrebe javnih fondova u svim opštinama, mnogim ministarstvima, kao i u preduzećima poput aerodroma, Kosovske energetske kompanije, Pošte i telekomunikacija Kosova. Ukazuje se i da mera za zauzdavanje državne korupcije u 2006. praktično nije ni bilo, kao i da je jedan od ozbiljnih problema za Kosovo i rašireni organizovani kriminal.
Konstatuje se i da ne postoji politička volja da se suzbije korupcija, kao i da politika na Kosovu ostaje posao za klanove, dok je delovanje političkih partija daleko od transparentnog.
-----------------------------------------------------------
Šta je Fridom haus
Fridom haus je nevladina organizacija sa sedištem u Americi koja istražuje stanje demokratije, ljudskih i građanskih prava širom sveta i zalaže se za njihovo poboljšanje. Jednom godišnje izdaje publikaciju u kojoj iznosi ocene o stanju u ovim oblastima u zemljama širom sveta.
Organizaciju su 1941. osnovali prva dama SAD Elenor Ruzvelt i Vendel Vilki, nekadašnji politički protivnik njenog supruga Frenklina Ruzvelta. Prema podacima iz Godišnjeg izveštaja Fridom hausa za 2005, oko 75 odsto budžeta organizacije popunjava se sredstvima američke vlade, ali je među njihovim finansijerima, pored ostalih, i Soros fondacija.
Organizacija je često optuživana i da zbog toga što prima novac od američke vlade snažno radi i u interesu SAD. S druge strane, nije mali broj ni onih koji se izuzetno pohvalno izjašnjavaju o radu Fridom hausa.
Zanimljivo je i da se na čelnoj poziciji ove organizacije do 2005. godine nalazio Džejms Vulzi, koji je od 1993. do 1995. bio direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Preko Fridom hausa bili su svojevremeno angažovani i pripadnici Otpora da u Ukrajini i Gruziji pomognu u organizovanju nenasilnog otpora nedemokratskim režimima, koji su i svrgnuti 2003. godine (Gruzija) i 2004. godine (Ukrajina).
[objavljeno: ]
