Izvor: Blic, 26.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Korupciju štiti Ustav

Obračun s korupcijom i organizovanim kriminalom će uskoro biti najvažniji uslov za ulazak u EU – kaže profesor Čedomir Čupić za „Blic nedelje". Profesor Čupić podseća da je obračun s korupcijom i kriminalom i posle petog oktobra bio drugi najvažniji uslov, odmah iza izručenja haških optuženika.

– Kada je korupcija rasejana na svim nivoima društva, borba protiv nje je težak problem čije će rešenje trajati godinama. Smatra se da je za svođenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << korupcije na podnošljive okvire, što je oko pet odsto, potrebno isto toliko godina koliko je ona na sistematičan način širena – tvrdi Čupić.

I Oli Ren, evropski komesar za proširenje, istakao je protekle nedelje na sastanku sa srpskim privrednicima da su „pravda, sloboda i bezbednost, uključujući borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, prioriteti EU u Srbiji. Samo potpisivanje SSP-a nije dovoljno – poručio nam je Ren.

Po pravilu, u Srbiji i sličnim zemljama vrh korupcije čini politička elita.

– Kod nas je najopasnija politička korupcija, koja je osnov svega. Mi imamo podivljalu i za evropske prilike izuzetno visoku korupciju, pa u borbi protiv osnova te korupcije nismo ni na početku početka. Juri se neka medicinska mafija, neka mafija u obrazovanju, stečajna, saobraćajna" a ipak ključna, politička koja i omogućava sve ostale ostaje netaknuta. U tom lancu korupcije, ona je toliko uspešna koliko je jaka najslabija karika. Mislim da su ta karika politički vrh, lideri i političke stranke – kaže Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti Srbija".

I Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS, smatra da su koreni korupcije u mogućnosti samovolje koja je ostavljena ljudima na funkcijama, direktorima, načelnicima, političarima...

– Korupcija je vezana za vlast, jer vlast u najvećem delu arbitrira i donosi sudbonosne odluke. To je stari društveni problem i niko nema iluziju da se preko noći rešiti, ali činjenica je da mora da postoji politička volja, koje u Srbiji nema na svim nivoima. Mi smo doneli set antikorupcijskih zakona i stvorili nezavisna tela, ali i dalje postoji veliki uticaj državnih organa na njih – kaže za „Blic nedelje" Mićunović.

Digitalizacija administracije

Korupcija se u Srbiji javlja čak i u sudskim organima ili policiji koji bi u stvari trebalo da se bore protiv korupcije.

– Ako bih hteo da budem malo ciničan, rekao bih da se najviše uzdam u nešto što ne zavisi od ljudi, odnosno u tehnološki razvitak. Mislim da digitalna tehnologija smanjuje mogućnost samovolje.

I upravo je političkim elitama Ustavom omogućena vrhunska samovolja, a samim tim i veliki prostor za koruptivne radnje. Imperativni partijski mandat koji se garantuje članom 102. Ustava Srbije i neprikosnoveni imunitet poslanika, prema Goatijevom mišljenju, najveće su prepreke u borbi protiv korupcije.

– Ta odredba koja onemogućuje hapšenje ljudi i daje imunitet za sva moguća dela učinila je da u sivim zonama biznisa svi gledaju da se dočepaju političkog imuniteta. Tako oni poklanjaju pare partijama, ne zato da bi ih podržali, već da bi se osigurali od nekakvog očekivanog hapšenja. Mislim da je ta odredba, uz imperativni partijski mandat koji ne postoji u drugim zemljama, skoro neprelazna prepreka. Utoliko više jer ne vidim osobu u vlasti koja je spremna da menja Ustav i eliminiše iz njega te fosile davnih vremena. „Transparentnost" je pokušala da predloži partijski konsenzus da se poslanicima koji su optuženi za korupciju ne glasa za imunitet, ali ni posle dva pokušaja nismo dobili odgovor – objašnjava Goati.

Jedan od generatora korupcije, slaže se i Mićunović, jesu moćni biznismeni čiji je osnovni sistem funkcionisanja korupcija vlasti. – Svakoj partiji daju pomalo, svakoga podmićuju i, jednom rečju, novcem rešavaju sve svoje probleme. Oni su najveća pošast kako naše, tako i svake svetske demokratije. Ta demokratija koja nije u stanju da se s njima obračuna, i to oštro i u svojim redovima, jeste na vrlo krhkim nogama. Zato je važno da partije koje žele poverenje građana demonstriraju tu borbu i pokažu da su nepodložne uticajima moćnika ili potkupljivanju kojima se oni isključivo služe – kaže Mićunović.

I Drago Kos, direktor Grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, nedavno je rekao za naš list da će Srbiji, kada sve ostale uslove reši, korupcija ostati kao glavna prepreka na putu ka EU. Jer, Evropa se već opekla na primerima zemlja poput Bugarske ili Rumunije, koje trpe znatne finansijske posledice u donacijama i kreditima EU zbog korupcije.

– Međunarodna zajednica sada već ima loše iskustvo sa Bugarskom i neće ponoviti grešku, odnosno neće nijednu zemlju primiti a da taj uslov ne bude ispunjen. Prethodne vlasti to nisu shvatile, pa su otvarane afere koje nikada nisu do kraja razrešene – kaže Čupić.

Na pitanje da li je sada, kada se već pominju datumi za dobijanje statusa kandidata, Srbija zakasnila u ispunjavanju jednog od najvažnijih uslova, prof Čupić kaže:

– Nikada nije kasno, premda je dosta toga prošlo. Od 2002. godine kada je vlada Zorana Đinđića proglasila godinu borbe protiv korupcije pokazalo se koliko je otpora u okvirima same vlasti. Kada se u vlasti nađe čovek koji je ikada putem korupcije nešto stekao, a takvih je primera bilo, on je već u sistemu ucene. Mi ne znamo ko je sve i na koji način ucenjen i zato je vrlo teško boriti se protiv korupcije. Legalizovano je ono što je nelegalno stečeno i s takvim ljudima se teško može sprovesti borba protiv korupcije. Takvi su sada veliki saradnici vlasti, imaju bitne funkcije i moć odlučivanja. Te 2002. godine nijedan od sistemskih zakona nije donet i već tada se pokazalo da nešto nije u redu i da će borba više biti stvar nekih verbalnih izjava, odnosno da će se preko tih izjava zamazivati oči međunarodnoj zajednici koja postavlja uslove.

Nastavak na Blic...