Izvor: Blic, 04.Okt.2009, 09:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kopiraćemo engleski zakon za srpske huligane

Surova i česta kriminalna ponašanja su trend koji je, nažalost, dugo negovan u Srbiji. Država je donela jasnu odluku da toj pošasti stane na put. Ne smemo prihvatiti sistem vrednosti koji promoviše fašizam, nasilje, nepoštovanje ljudskih prava. Imamo jasan plan u borbi protiv tog zla i u njegovoj realizaciji učestvuju svi državni organi. Nećemo više nikada dozvoliti sebi da se stidimo, kao što se cela Srbija stidi zbog ubistva Brisa Tatona -kaže u intervjuu za „Blic nedelje" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ministarka pravde Snežana Malović.

Zašto je država mlako reagovala na ovu društvenu opasnost?

- Očekujem da će reakcija tek uslediti kroz adekvatne odluke suda i tužilaštva. Sporost državnih organa je ključni problem. Da li je Bris Taton morao da pogine da bismo imali presude u nekim drugim slučajevima?

Da li postojeća zakonska regulativa predstavlja smetnju za efikasniji rad tužilaštva i suda?

- Jedna izreka kaže: osnov svake ekonomije jeste brza presuda. Efikasnost pravosuđa jeste cilj reforme, a dostupnost pravde jeste pravo građana Srbije koji nas i plaćaju. Sadašnje promene zakona, krivičnih, ali i parničnih, učiniće sudske postupke bržim. Uostalom gotovo svi zakoni koji su doneti u poslednje vreme(tačno 32), teže ka tom cilju.

U javnosti vlada nepodeljeno mišljenje da krivični postupci predugo traju.

Treba nam novi izgled pravosuđa Srbije. Modernog, hrabrog, efikasnog, odlučnog... U skladu sa svojim ovlašćenjima neću dozvoliti političke pritiske na rad pravosuđa, ali sa druge strane kao građanin Srbije očekujem da pravosuđe sprovodi pravdu. Efikasno. Gubimo ogroman novac na odugovlačenju sudskih postupaka i ohrabrena sam odlučnošću predsednice Vrhovnog suda Srbije Nate Mesarović koja je reformu pravosuđa definisala kao želju da se dođe do efikasnog sudstva koje je dostupno građanima Srbije.

Javnost je posebno osetljiva na blagu kaznenu politiku. Hoće li takva praksa u dogledno vreme biti prekinuta?

- Još od vremena kada je Dušan Petrović postao ministar pravde ukazujemo na taj fenomen ili bolje rečeno anomaliju. Ne pristajem da narko-dileri u 70 odsto slučajeva dobijaju samo uslovnu osudu, ne pristajem da oni koji upropaste tuđe živote u pijanom stanju dobijaju „izvinjavajuće" kazne, ne pristajem da neko bude amnestiran krivične odgovornosti samo zato što nosi mantiju i koristi svoje državne veze da vrši pritisak na sud.

Može li se borba protiv huligana dobiti zabranom navijačkih grupa i uskraćivanjem njihovog prisustva na stadionima?

- To je samo jedna od mera koja može biti adekvatna. Ali, moramo praviti razliku između navijača koji vole sport, svoje klubove i onih koji su u stanju da sportske događaje iskoriste za ubistvo, reketašenje i dilovanje droge.

Vaše Ministarstvo je od državnog vrha dobilo zadatak da izmeni propise koji se tiču ove oblasti.

- Učinićemo sve da napravimo takav okvir koji će pravdu učiniti brzom i dostižnom. Najbolji primer rešenja možemo pronaći u zakonima Velike Britanije koja je imala strahovit problem huliganstva na stadionima. Rešenje se ukratko svodi na brzu pravdu i visoke zatvorske kazne za huliganstvo. Rešenje je izvrsno. Ima preventivan karakter, jer upozorava sve one koji žele da sebe nazovu huliganima, da će posle huliganstva dobiti i kazne koje huligani zaslužuju.

Iz uprava klubova su prilično neubedljivo reagovali na poslednje događaje. Da li je to pokazatelj da postoji sprega klubova i kriminala?

-Ne mogu da prihvatim kalkulisanje i taktiziranje kada su u pitanju ovakvi događaji. Ne mogu sportski događaji biti povod za ubistvo, jer tada prestaje i smisao sporta. Klubovi moraju, zajedno sa državom, delovati preventivno, edukativno. Kome je potrebna ovakva slika o navijačima, na primer, Partizana? Sportskom društvu Partizan? Sigurna sam da dobronamerni ljudi u upravi izražavaju zgražanje, gnev i stid zbog ubistva mladog Francuza. A o sprezi kriminala i fudbalskih klubova veoma mnogo govore predmeti u radu u tužilaštvima. Kada oni uđu u sudnice, jasno će se videti sprega o kojoj govorite.

Da li su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca počeli da sastavljaju liste kandidata za izbor sudija i tužilaca? Kako teče ovaj posao i hoće li biti završen u predviđenom roku? ?

- Koliko ja znam, ne postoje liste, već analiza prijava kandidata. Sve dosadašnje radnje Visokog saveta i Državnog veća ukazuju da će se apsolutno ispoštovati svi zakonski rokovi.

Postoji neverica da će od 1. januara početi sa radom nova pravosudna mreža. Koji je vaš odgovor na takve primedbe?

- Postoje i oni koji svesno puštaju takve priče u javnost da bi relativizovali reformu pravosuđa. Odlučni smo da 1. januara krenemo novim, evropskim putem, putem reforme pravosuđa za koju je pre tri dana potpredsednik Evropske komisije Žak Baro rekao da se odvija izuzetno uspešno u Srbiji. To nas stimuliše i ohrabruje. Slede i novi zakoni koji će promovisati nezavisnost sudstva. Pre svega mislim na Zakon o Pravosudnoj akademiji, čime će se u izboru sudija i tužilaca potpuno isključiti uticaj izvršne vlasti.

Borba protiv organizovanog kriminala

Nedavno ste bili domaćin regionalne konferencije o borbi protiv organizovanog kriminala. Kada će biti vidljivi prvi efekti dogovora s ovog skupa i kakve rezultate očekujete?

- Efekti ove konferencije su već vidljivi. Potpisali smo sporazum o saradnji sa Mađarskom, promovisali Srbiju na mapi Evrope kao lidera u borbi protiv organizovanog kriminala. Definisali smo zajednički interes u borbi protiv kriminala, poslali jasnu poruku mafiji da nema iluziju da je jača od države. Poručili smo im da u Evropskoj, demokratskoj Srbiji budućnosti nema mesta za kriminal.

Nastavak na Blic...