Izvor: B92, 05.Mar.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontradiktorno o Kosovu
Ljubljana -- Jučerašnje zasedanje Skupštine Zapadnoevropske unije bilo je puno kontradiktornih izjava o nezavisnosti Kosova.
Na Kolokvijumu Skupštine Zapadnoevropske unije, u utorak, u Ljubljani, čuo se niz kontradiktornih izjava učesnika, kako povodom proglašene nezavisnosti Kosova, tako i razloga za odsustvo delegacije Skupštine Srbije na tom skupu.
Iako je portparolka organizatora za B92 izjavila da je srpska delegacija u poslednjem trenutku otkazala najavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << učešće, zbog nastupa Kosova kao države, na novinarskoj konferenciji su predstavnici skupa objasnili da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo notu slovenačkom ministarstvu protiv učešća Hašima Tačija na tom skupu.
Tači nije došao, ali nažalost, kako je rečeno na novinarskoj konferenciji, nije došla ni srpska delegacija. Portparol slovenačkog ministarstva spoljnih poslova Gregor Šuc za B92 kaže da u ministarstvu ne znaju o kakvoj noti je reč, kao i da takvu notu nisu ni dobili.
Na pomenutoj novinarskoj konferenciji nakon prvog dela zasedanja, Robert Valter, predsednik Odbora za odbranu Zapadnoevropske unije, rekao je da žali što na skupu nema učesnika iz Srbije, koji bi imali jedinstvenu priliku da pred predstavnicima 40 zemalja iznesu svoje jake stavove o dešavanjima povodom Kosova.
Valter je dodao i da se ne slaže sa odlukom svoje, britanske vlade, koja je priznala Kosovo, i da se nada da nije napravljen presedan za druge slične slučajeve u svetu.
Valter je, povodom nezavisnosti Kosova, dodao i da ono što je učinjeno ne može da se popravi, ali da bi zapadnoevropske vlade morale da budu oprezne.
"Sat ne možemo da vratimo unazad, međunarodna zajednica je priznala Kosovo i sada mora da živi sa posledicama te odluke i da pazi da ne dođe do konflikta na granicama Kosova i Srbije", rekao je Valter.
Vođa slovenačke delegacije u Skupštini Zapadnoevropske unije Zmago Jelinčič na novinarskoj konferenciji je rekao i da proglašavanje i priznavanje nezavisnosti Kosova otvara niz čudnih pitanja, na koje nema odgovora, smatrajući greškom evropsko priznavanje Kosova.
Na pitanje da li je moguća podela Kosova, Jelinčić je rekao da - ako su svet i Evropa dozvolili kosovski presedan - onda bi mogli da dozvole i "vraćanje" severnog Kosova Srbiji, dok on sam smatra da je Kosovo i tako integralni deo srpske teritorije.
Jelinčič je podsetio i da je, nakon sukoba Tita i Envera Hodže, došlo do otvaranja albansko-jugoslovenske granice i velikog doseljavanja Albanaca iz Albanije, kada je Komunistička partija Jugoslavije odlučila da se sadašnji severni deo Kosova administrativno pripoji Kosovu, zbog "uravnotežavanja novonastale entičke situacije", što bi sada moglo da se popravi.
General Dejvid Liki, generalni direktor Vojnog štaba EU, samo je, "kao vojnik", zamolio da se, nakon svih godina prolivanja krvi i sukoba na Balkanu, pitanja rešavaju politički, a ne vojno.
Zaključak novinarske konferencije je bio da je proglašavanje nezavisnosti Kosova zaplelo situaciju na zapadnom Balkanu i da Evropa mora da nastavi veoma pažljivo.
"Kosovo želi saradnju sa svim zemljama regije"
U nastavku rada Skupštine, nastupila je i predsednica Spoljnopolitičkog odbora Skupštine Kosova Zilfije Hundozi, koja se svima zahvalila za podršku Kosovu i potražila dalju podršku međunarodne zajednice za glavni izazov nezavisnog Kosova, ekonomski razvoj.
Hundozijeva je dodala i da Kosovo želi dobru saradnju sa svim zemljama regije, posebno sa Srbijom.
Džudi Bat, iz Evropskog instituta za bezbedonosne studije, ovom prilikom je rekla da nikada nije postojalo pitanje Velike Albanije, sem nekoliko godina u Drugom svetskom ratu, kao i da je ključno pitanje hoće li Kosovo moći da bude koherentna država, uz to, i hoće li Srbija "pritiskati" na nezavisno Kosovo.
Za razliku od svog sunarodnika Valtera, Džudi Bat smatra da je proglašavanje nezavisnosti Kosova bilo jedino rešenje.
Džudi Bat je rekla i da se Srbija od 2005. godine nije dosta promenila i nije odlučila kakva država želi da bude, kao i da ljudi u Srbiji razmišljaju o državi kao teritoriji, a ne o samoj svrsi države.
Batova je dodala i da bi ponuđena velika autonomija za Kosovo bila pravni apstrakt, jer tražiti teritoriju, bez ideje kako voditi ljude na njoj, protivno je stavovima EU.
Batova je rekla i da srpski političari nikada nisu pokazali želju da Albanci budu njihovi sudržavljani.
"Izvini, Srbijo, ali međunarodna zajednica nije zainteresovana da učestvuje u mirenju Albanaca u njihovim željama, i izvini, Srbijo, Kosovo je izgubljeno", rekla je Džudi Bat i dodala da u Srbiji postoji provalija između društvenih potencijala i političkog programa zasnovanog na nacionalizmu iz 19. veka.
Batova je rekla i da su ljudi u Srbiji izabrali Borisa Tadića zbog njegovog proevropskog programa, da bi se samo dan kasnije pokazala dominacija nacionalističkog programa SRS-a i DSS-a.
"Srpski nacionalizam je uvek pokušavao da prenosi krivicu na druge, tako i sada - EU postaje novi neprijatelj Srbije", rekla je Batova i dodala da je predsednik Tadić, "doduše, simpatičan", ali da nije uspeo da pripremi alternativni način razmišljanja o budućnosti Srbije, kao i da je oslabio i diskreditovao svoju stranku.
Batova je savetovala da se EU vrata drže otvorena za Srbiju, ali da Srbija mora sama o tome da odluči, dok Boris Tadić mora da zna da pokaže značaj EU, a ne da "na vrhu bude kosovsko pitanje".
Batova je dodala i da bi EU morala da politički deluje i sarađuje sa srpskim društvom, koje srpske demokrate, do sada, nisu uspele da stimulišu.
Istovremeno, Ognjen Tadić, iz Skupštine Republike Srpske, garantovao je da Republika Srpska neće proglasiti nezavisnost po uzoru na Kosovo, ali je upozorio na mogućnost "domino-efekta", dodavši da je moguće i otcepljenje severnog, većinsko srpskog dela Kosova.
