Izvor: Politika, 02.Apr.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konstruktivna opozicija
Da li je Srbija dobila konstruktivnu opoziciju, pitanje je koje je nekoliko analitičara postavljalo pošto je Liberalno-demokratska stranka nekoliko puta podržala vladu u parlamentu. „Konstruktivna opozicija” nije pojam iz komunističkog jednopartijskog sistema već je pojava sasvim uobičajena u zemljama razvijene demokratije.
Devedesetih godina prošlog veka opozicija se u Srbiji doživljavala isključivo kao radikalna, odnosno apsolutni oponent vlasti. Ako bi deo opozicije sarađivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s vlastima, onda bi po pravilu bio deo vlasti ili bi se obavezao na podršku u parlamentu. U oba slučaja je opozicija uživala korist, što materijalnu što nematerijalnu, na primer, nije blaćena na državnoj televiziji. Stranke, poput radikala, mogle su preko noći da se od saradnika vlasti pretvore u brutalnog oponenta.
U ovom veku, na izvestan način, Demokratska stranka je bila konstruktivna opozicija, za vreme kohabitacije Vojislava Koštunice i Borisa Tadića.
Danas se pojam konstruktivne opozicije najčešće vezuje za LDP i SNS.
Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, kaže da kod nas nedostaje konstruktivna opozicija. „Velika Britanija je karakterističan primer gde lider opozicije ima jednu funtu veću platu od premijera. Tamo opozicija ne negira sve ono što predlaže vlada, a naročito se ne protivi potpisivanju konvencija i sličnih dokumenata i niko zbog toga ne misli da su oni uz vlast. U Britaniji je civilizovan izborni sistem sa slobodnim mandatom, a premijer ima dve šanse da kazni ’neposlušne’ poslanike. Jedna je da na sledećim izborima partija ne podrži ’neposlušne’ poslanike a druga da sazove ’brze izbore’ za dve nedelje i odstrani ih.”
Goati kaže da je LDP konstruktivna opozicija, a promenu SNS-a ocenjuje kao necelovitu iako su evoluirali od antisistemske pozicije. „Odustali su od teritorijalnih zahteva i izjašnjavaju se za EU. Ipak, uvek će ostati sumnja, ne samo zato što okolina teško prihvata promene, već zato što njihova evolucija nije potpuna. Postavlja se i pitanje njihovog indentiteta jer su došli u blizinu DSS-a, a oni su velika stranka, a veća riba guta manju. Antisistemska opozicija su radikali koji su ostali dosledni predoktobarskim idejama.”
Zoran Ostojić, član predsedništva LDP-a, ne misli da su oni konstruktivna opozicija. „Mi glasamo za zakone koji su dobri i u skladu s politikom stranke. Da su na vlasti SRS i SNS ne bismo glasali za njihove zakone i ne bismo bili konstruktivna opozicija. Mi ćemo i dalje podržavati sve što je u skladu s politikom LDP-a.” Na koji način LDP pokušava da utiče na vlast? Da li vlast prihvata neke od njihovih zahteva, da li komunicira sa strankom ili pojedincem? „Ništa od toga se ne dešava”, kaže Ostojić. „Vlast ne prihvata ono što nudi opozicija. LDP je pre godinu dana predložio zakon o zaštiti diskriminacije i vlast ga je ignorisala. A onda su za godinu dana oni predložili svoj istoimeni zakon.”
Da li je LDP nekim svojim potezima „spasao” vlast i da li je „čuvaju” zato što misle da ako bi neka druga stranka došla na vlast odvela Srbiju u drugom pravcu? „Nikada nismo spasili vlast.
Glasali smo za one akte koji se slažu s našom politikom, a ako je to pomoglo vlasti onda je to drugo. Ova vlada je priznata od Brisela kao proevropska, a s nama u opoziciji su i drugačije stranke. Naša pozicija je specifična. Opozicija smo vlasti za ono što je antievropsko i sporo, ali smo opozicija i SNS-u, SRS-u, DSS-u i NS-u, u svemu što je politika, osim kada je u pitanju demokratija u parlamentu, procedura ili samovolja vlasti. Vladu smo podržali kada su na dnevnom redu bili odmrzavanje SSP-a, vizna liberalizacija ili reforma pravosuđa, ali mi u suštini pomažemo sebi i našim biračima, kojih je više nego što dobijemo glasova. Ako ne bismo pomagali DS-u, pomagali bismo SNS-u, SRS-u i DSS-u. Mi smo opozicija DS-u kada je u pitanju ekonomska i spoljna politika. Mi smo i za vanredne izbore ali kada zvanično postanemo kandidat za članicu EU.”
Dragan Todorović, zamenik predsednika SRS-a, kaže da je opozicija tu da kontroliše postupke vlasti i da popravi ono što može. „Azbuka opozicije je da uvek bude protiv zakona o budžetu – jer ga predlaže vlada, a opozicija je tu da uoči sve mane”. Da li opozicija koja je malo uz vlast ipak bolje prolazi? Todorović kaže da postoje trenuci u kojima opozicija podržava neke postupke vlasti. „Na primer, mi smo podržali Zakon o produženju putnih isprava. Ali, sadašnja garnitura na vlasti je takva da ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bi ih podržavali.” Todorović neće da govori o tome koje stranke se mogu svrstati u konstruktivnu opoziciju. „Ne mogu da budem objektivan. Kada bismo mi jedni druge ocenjivali, ne bismo ni bili živi. To je samo na građanima da procene.”
U ovom trenutku u Srbiji nijedna stranka ne bi volela da je proglase konstruktivnom opozicijom. Taj pojam, koji pomaže analitičarima da razvrstaju ponašanja na političkoj sceni, ispašće iz upotrebe onda kada u Srbiji postane normalno da i opozicija može da podrži neke poteze vlasti.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 03/04/2010]
.jpg)
