Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konačno zakon o Beogradu?
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, najavio je da će nacrt zakona o glavnom gradu biti završen do polovine oktobra, pa bi se moglo zaključiti da nikada nismo bili bliže donošenju tog akta. Međutim, resorni ministar u ovom trenutku nije siguran da će zakonska rešenja koja se pripremaju u njegovom ministarstvu zaista i proći u Skupštini Srbije.
Kako kaže za "Politiku", kada bi čekao da mu se saopšti stav drugih stranaka "zakon bi verovatno stigao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za dve godine". "Tako da mi u Ministarstvu radimo na ovom zakonu onako kako mislimo da treba, odnosno predlažemo rešenja za koja mislimo da su najbolja za građane i državu", ističe Marković. Zakon o glavnom gradu je, inače, jedan od četiri zakona čije je donošenje predviđeno Ustavnim zakonom, kao uslov za raspisivanje lokalnih izbora.
Prema njegovim rečima, Beograd će se razlikovati po nadležnostima od drugih gradova u Srbiji (biće predloženo, između ostalog, formiranje komunalne policije, proširenje nadležnosti grada na mostove, sve puteve i obale...), ali ne i po načinu izbora za organe lokalne samouprave.
Dakle, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predložiće dvokružni većinski izborni sistem i izbor izvršnih organa u gradskoj skupštini. To praktično znači da će građani direktno odlučivati kog odbornika žele, umesto da, kao do sada, glasaju za stranačke liste, pa da onda partije odlučuju ko će ih predstavljati u lokalnoj skupštini. Tako neposredno izabrani odbornici birali bi gradonačelnika. Po rečima Milana Markovića, većinski izborni sistem je primereniji za lokalnu samoupravu od proporcionalnog, a na izbor gradonačelnika u Skupštini grada odlučili su se zbog toga što se pokazalo da, osim u Beogradu i nekoliko opština u Srbiji, neposredan izbor lokalnih čelnika nije uspešno funkcionisao.
Razlike u koaliciji
Međutim, pitanje je da li će se sa ovakvim rešenjima složiti i ostale članice vladajuće koalicije, zato što ne učestvuju neposredno u izradi ovog zakona. Iz Demokratske stranke Srbije, G17 plus i Nove Srbije, recimo, do sada se moglo zvanično čuti da su otvoreni za dogovor o svim ovim pitanjima, ali, nezvanično, političkom čaršijom kruži priča da DSS i G17 plus insistiraju na tome da se "na lokalu" zadrži proporcionalni izborni sistem (G17 plus je i zvanično predložio da se samo cenzus podigne sa tri na pet odsto).
Ni ministar Marković, koji je i funkcioner Demokratske stranke, nije siguran da će u svim ovim rešenjima imati podršku DSS-a, G17 plus i NS-a, jer je pitanje ko bi za šta glasao - političko.
- Oni mogu da izraze svoje primedbe, da traže promene, mogu putem amandmana da ga menjaju, ali to je već političko pitanje. Ukoliko ne bude bilo političke saglasnosti, neće biti ni zakona, a ukoliko nema zakona očigledno da onda koalicija ima ozbiljan problem. To onda otvara drugu temu - ističe on.
To bi onda značilo i da će Srbija još neko vreme čekati na zakon koji će regulisati položaj prestonice u skladu sa evropskim normama (neki tvrde i da je Srbija jedina evropska zemlja bez zakona o glavnom gradu). A donošenje tog propisa se najavljuje, sporadično, od 2002. godine. Zakon o Beogradu je, naime, trebalo da bude donet najkasnije šest meseci po usvajanju Zakona o lokalnoj samoupravi iz februara 2002. godine.
Za ovih pet i po godina, međutim, imali smo političke turbulencije, raspad DOS-a, nekoliko izbora i promenu Ustava. Sada se u pisanje ovog zakona, očigledno je, meša i dnevna politika, odnosno kalkulacije svih stranaka o tome šta je najbolje za njih uoči raspisivanja lokalnih izbora. Otuda i nagađanja o tome da se DS sada zalaže za posredan izbor gradonačelnika, jer nema dovoljno jakog kandidata koji bi sigurno mogao da pobedi Aleksandra Vučića iz Srpske radikalne stranke na neposrednim izborima za gradonačelnika Beograda. Sami radikali to, naravno, podupiru zvaničnim izjavama da Vučića na sledećim izborima u glavnom gradu niko ne bi mogao da pobedi. Oni podsećaju i da je DS, u vreme pisanja Ustava, tražio da se u najvišem pravnom aktu ostavi mogućnost za neposredan izbor gradonačelnika.
Kako pobediti radikale
To im je sada najveći problem, kaže Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS-a i odbornik u Skupštini grada. On smatra da vladajuća koalicija traži način da smanji uticaj radikala u glavnom gradu, da će možda cepanjem postojećih opština (kao u slučaju izdvajanja Surčina iz opštine Zemun) pokušati da poveća broj opština u kojima bi mogla da pobedi ili će izborom gradonačelnika u Skupštini grada pokušati da onemoguće da radikal dođe na čelo Beograda.
"Pokušavaju da nađu izlaz da zadrže vlast u Beogradu. Onog trenutka kad budu znali kako ovim zakonom mogu da osiguraju sebi vlast, oni će ga doneti. To što ga ne donose znak je da ne znaju šta da rade", smatra on.
Todorović, ali i Rodoljub Šabić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu od juna 2002. do leta 2003. godine, tvrde da je nedostatak političke volje bio glavni problem što Srbija još nema zakon o glavnom gradu.
- Naravno, tu su i drugi razlozi. Mi nemamo jasnu predstavu o decentralizaciji, nemamo definisan čak ni pojam grada, a pored toga, nije otvoreno ni pitanje regionalizacije, jer Beograd nije samo grad, nego i, po svim svojim potencijalima, važna regija u Srbiji. Dakle, to nije pitanje samo za normativce i političare, nego i za ekonomiste, kulturologe, sociologe. Uz sve to, imali smo turbulentno vreme, sa promenom tri vlade i Ustava, ali u krajnjoj liniji da je bilo prave volje mi bismo danas imali taj zakon - odgovara na pitanje Šabić zašto je tako teško doneti taj zakon.
Uz isti zaključak, Dragan Todorović iznosi svoje viđenje problema: "U vreme dok su socijalisti bili na vlasti u Beogradu i kada je sve bilo u okviru jedne partije nisu ni imali potrebu za tim. Kad su izgubili Beograd, socijalisti su pokušavali da, bez donošenja zakona, preko Vlade Srbije (budžeta i pojedinih ministarstava) kontrolišu glavni grad. Sada je problem između DS-a i DSS-a. A suština problema je mogućnost da se grad na neki način osamostali, a uticaj Vlade Srbije u velikoj meri eliminiše", kaže Todorović.
[objavljeno: ]
.jpg)
