Izvor: B92, 24.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konačno tim Beograda za pregovore
Beograd -- Nakon višenedeljnog nagađanja oko toga ko će činiti pregovarački tim Beograda, Vlada Srbije konačno je objavila imena.
Glavni pregovarači u timu Beograda za pregovore o budućem statusu Kosova biće premijer Vojislav Koštunica i predsednik Srbije Boris Tadić, kao kopredsednici tima i glavni pregovarači po funkciji, kao i ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković.
Stalni savetnik tima je Tomas Flajner, profesor Pravnog fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Univerziteta u Friburgu u Švajcarskoj i direktor Instituta za federalizam.
U operativnom delu tima su Leon Kojen, savetnik predsednika Republike, direktno odgovoran Tadiću, Slobodan Samardžić, savetnik premijera, direktno odgovoran Koštunici, Dušan Bataković, savetnik predsednika Republike i Aleksandar Simić, savetnik predsednika Vlade.
U timu su i član kabineta predsednika SCG Radomir Diklić, ambasador u Parizu Predrag Simić, predsednik Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić, predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu Marko Jakšić, i član Srpske liste za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović. U saopštenju se navodi i da je pregovarački tim jedinstven i da ga čine predstavnici Republike Srbije i državne zajednice. Pregovarački tim će imati savetnike i četiri radne grupe.
Reakcije učesnika
Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić za B92 kaže da je ideja za pregovarački tim formirana na osnovu političkog dogovora premijera i predsednika Srbije, koji je postignut početkom novembra: "Ideja je da tim ima glavne pregovarače. Ideja je da ima operativni deo tima, da budu specijalni savetnici tima i da eventualno budu kasnije za posebne oblasti formirane posebne radne grupe i posebni članovi radnih grupa, jer se očekuje zaista da će pregovori o političkom rešenju biti takvi da će nužno sa sobom nositi posebne specifičnosti, na primer za pitanja imovinskih pravnih odnosa, pitanja povratka raseljenih, pitanja decentralizacije i slično."
Portparol Demokratske stranke Đorđe Todorović izjavio je da predsednik Srbije Boris Tadić, po funkciji, treba da bude na čelu pregovaračkog tima. Todorović je agenciji Beta kazao da je Vlada Srbije danas prihvatila Tadićev predlog za članove tima za pregovore i dodao da su oni "najbolje što Srbija trenutno ima".
Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da je dobro što Beograd ima platformu i tim za pregovore, nakon čega se, istakao je on, "možemo nadati da će krenuti da rešava kosovski problem". "Ali izražavam žaljenje što u timu nema više Srba sa Kosova i Metohije, jer se o nama radi", rekao je Ivanović agenciji Beta. Po njegovom mišljenju pregovaračkom timu Beograda nedostaju i eksperti, ali i Nebojše Čovića, "koji o Kosovu i Metohiji zna više nego oni i što bi svojom energijom koju unosi u posao bio dobra garancija da ćemo iz pregovora izaći sa dobrim rezultatima". On je naveo da nije veliki optimista, ali da će podržati beogradski tim i da se nada najboljem.
Kosumi: Tadićev plan za Kosovo neprihvatljiv
Kosovski premijer Bajram Kosumi izjavio je da je plan predsednika Srbije Borisa Tadića o podeli Kosova na dva entiteta u suprotnosti sa principima medjunarodne zajednice o pokrajini, posebno Kontakt grupe.
Kosumi je reagujući na taj plan istakao da Kosovo ima svoje granice i da svaki pokušaj podele na etničkoj osnovi predstavlja poziv na radikalno rešenje problema, što je, prema njegovim rečima, neprihvatljivo kako za kosovsku stranu, tako i za sve demokratske zemlje.
On je još rekao da, "nažalost, Vlada Srbije pokazuje da nije spremna da se distancira od politike iz prošlosti i da se, kao druge zemlje regiona, okrene ka Evropi sa novim vrednostima.
Reagovanja stranaka
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić rekao je da je predsednik Vlade Srbije "mogao da izbegne" da se u pregovaračkom timu za Kosovo nađu Boris Tadić i Vuk Drašković.
Nikolić je novinarima u parlamentu kazao da je "Koštunica sada u pravom društvu i da mu samo fali neko iz G17 plus". Funkcioner radikala je dodao da ne razume šta znači funkcija kopredsednika u pregovaračkom timu: "Ja gledam Koštunici u oči, u Tadića ne verujem, u Draškovića ne verujem, neka me još i Koštunica izneveri, onda za Srbiju to neće biti dobro. Ali, na sastanku koji smo imali pre sednice Skupštine Srbije, čvrsto mi je obećao da nikakve podele Srbije - u smislu da Kosovo može da računa na nezavisnost - neće biti. Ali, da ne prejudiciram, a slutim zlo, mi ćemo ih čekati u Skupštini Srbije. U slučaju da u Skupštinu ne dođu, čekaćemo ih na ulicama srpskih gradova."Prema njegovim rečima, radikali će čekati članove pregovaračkog tima da podnesu izveštaj u Skupštini Srbije, a ako to ne učine čekaće ih "na ulicama i trgovima gradova".
Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Sonja Čeković ocenila je da je pregovarački tim najbolje što Srbija može da pruži. Sanja Čeković je novinarima u skupštini Srbije rekla da su Tadić, Koštunica i Drašković ljudi koji nose najveću odgovornost u zemlji.
Socijalistička partije Srbije se ne protivi odluci da u pregovarački tim za Kosovo, pored članova vlade, uđu i predstavnici drugih institucija, ali ocenjuje da će i oni snositi odgovornost za tok pregovora, izjavio je predsednik Glavnog odbora te stranke Ivica Dačić. Dačić je novinarima u Skupštini Srbije kazao da su socijalisti smatrali da u pregovaračkom timu treba da učestvuju predstavnci svih relevantnih stranaka, ali da je Vlada Srbije imala drugačiji pristup. "Mi personalno imamo dosta primedbi i na Borisa Tadića i na Vuka Draškovića, ali očekujemo da će većina članova pregovaračkog tima poštovati ono što je navedeno u Rezoluciji koju je usvojila republička skupština", rekao je Dačić.
Poslanik Socijaldemokratske partije Meho Omerović izjavio je da je veoma indikativno i interesantno da je struktura tima dvostranačka, jer je čine predstavnici Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. "Postavlja se pitanje da li Demokratska stranke i njen predsednik Tadić na ovaj način podržavaju rezoluciju koja je usvojena u skupštini Srbije, a za koju poslanici Demokratske stranke nisu glasali već su bili uzdržani", rekao je Omerović u novinarima u skupštini Srbije: "Interesantno je, takođe, da unutar pregovaračkog tima nema predstavnika SDP-a, iako tvrdim bez lažne skromnosti da Nebojša Čović i Oliver Ivanović spadaju u veoma mali broj ljudi koji situaciju na Kosovu i Metohiji poznaju jako, jako dobro.
"Šef poslaničke grupe G17 Plus u skupštini Srbije Miloljub Albijanić izjavio je da pregovorački tim Srbije za Kosovo ima jako dobar sastav. Upitan zašto u timu nema predstavnika G17 Plus, Albijanić je odgovorio da to nije partijski već državni tim i da će mu G17 Plus pružuti punu podršku.
Tadić uputio Koštunici svoj predlog
U međuvremenu, predsednik Srbije Boris Tadić je Vladi dostavio predlog pregovaračke platforme o budućem statusu Kosova, saopštila je rano jutros Pres-služba predsednika Srbije. Predlog, o kome je Tadić nedavno u Moskvi razgovarao s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, predviđa, između ostalog, stvaranje dva entiteta - albanskog i srpskog.
Koštuničin savetnik, Slobodan Samardžić, ocenio je da je predlog predsednika Borisa Tadića o entitetima na Kosovu u skladu sa planom Vlade za političko rešenje na Kosovu, usvojenog prošle godine u Skupštini Srbije:
"Budući da će u predstojećim razgovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, položaj Srba i drugih nealbanskih zajednica biti jedno od glavnih tema, ovaj dokument potvrđuje odgovarajući deo naše državne platforme za razgovore. Izraz 'srpski entitet', koji se koristi u dokumentu, iako predstavlja različit termin, u skladu je sa prethodno utvrđenim stanovištem o neophodnosti ustanovljenja autonomnog statusa Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji."
Flajner: Rešenje za Kosovo za miran život
Rešenje za Kosovo mora da bude takvo da ljudima omogući da mirno žive jedni sa drugima, rekao je Tomas Flajner u razgovoru sa dopisnikom Bete. "Činjenica da je za savetnika pregovaračkog tima tražen pravni stručnjak, pokazuje da Srbija želi da se striktno pridržava prava", rekao je Flajner u razgovoru za Betu.
Ističući da je njegova dužnost savetodavna, a ne posrednička profesor Flajner je naveo da tek kada se tako definišu pozicije, "može da se kaže da li je rešenje moguće ili nije, što je takođe zamislivo", pri čemu je "problem naravno i u tome da niko ne sme da izgubi obraz".
On je naglasio da ne želi u javnosti da već sada iznosi svoje gledanje na problema Kosova ili pojedinosti vezane za svoj savetnički rad. Na pitanje šta je njegovo načelno opredeljenje kojim će se rukovoditi u obavljanju ove funkcije, Flajner je rekao da je njegov cilj da se na kraju nađe rešenje koje omogućava ljudima da mirno žive jedni sa drugima. "Ljudi moraju da budu u središtu, jer oni moraju da mogu da žive jedni sa drugima. Oni koji za to treba da stvore okvir, moraju da preduzmu sve da bi se za to stvorile nužne pretpostavke", rekao je Flajner.
U vezi sa činjenicom da su, pred početak pregovora, pozicije Beograda i Prištine drastično međusobno udaljene, Flajner je rekao da do sada nikada i nije doživeo pregovore na kojima mišljenja dve strane nisu bila daleko jedno od drugog.
"Obe pozicije podržava stanovništvo i to se mora primiti k znanju. Ja shvatam da albansko stanovništvo u punoj meri stoji iza te pozicije (pozicije Prištine), kao što i stanovništvo u Srbiji ili Srbi koji žive na Kosovu velikim delom stoji iza pozicije srpske vlade. Dužnost pregovaračkog tima i jeste da se u tim datim okvirima nađe rešenje koje će biti prihvatljivo za ljude", rekao je Flajner.
Ko je Tomas Flajner
Tomas Flajner diplomirao je pravne nauke u Cirihu, magistrirao na Univerzitetu Jejl u SAD, a zatim je u Friburu specijalizovao međunarodno ustavno, upravno i javno pravo. Na tom univerzitetu već 34 godine predaje opštu državnu teoriju i švajcarsko ustavno i upravno pravo.
Prema zvaničnoj biografiji objavljenoj na internetu, Flajner je stručnjak za federalizam, vladavinu prava, multikulturalnu državu, uporedno upravno i ustavno pravo, političku teoriju i filozofiju, švajcarsko ustavno i upravno pravo, a radio je i na više nacrta zakona.
Tomas Flajner je u periodu 1992-93. godine bio šef misije Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS) u svim republikama bivše SFRJ. Njegova knjiga "Ljudska prava" iz 1996. iste godine je objavljena i na srpskom jeziku, a pored nje, objavio je i knjige "Pravo i pravda" (1976), "Opšta teorija države" (1980) "O ustavnoj demokratiji u multikulturnom globalizovanom svetu" sa Lidijom Basta-Flajner (2000), kao i nekoliko stotina radova o pitanjima ustavnog, upravnog i međunarodnog prava, te pravne i političke filozofije.
Govori nemački, engleski, francuski i italijanski, a dobitnik je više nagrada, među kojima su i počasne titule doktora Univerziteta u Ruanu, predsednika Međunarodnog udruženja za ustavno pravo i počasnog građanina Srbije i Crne Gore, odnosno Jugoslavije, iz 2002. godine. Kako piše u Flajnerovoj biografiji, pre nego što je započeo karijeru univerzitetskog profesora, bio je državni službenik u pravnom odseku švajcarskog Ministarstva spoljnih poslova.
Predavač je teorije moderne države, federalnog i kantonalnog upravnog i ustavnog prava, uporednog i uporedno ustavnog prava, prava zaštite životne sredine, humanitarnog prava, opšte teorije federalizma... Takođe je držao predavanja o pravnim aspektima etničkih sukoba i u "slučaju Jugoslavija". Između ostalog, za švajcarsku vladu radio je kao ekspert u rešavanju raznih pravnih pitanja švajcarske konfederacije, pojedinih kantona i Saveta Evrope.
Šef UNMIK-a posetio Visoke Dečane
Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen izjavio je u Dečanima da će rešavanje statusa Kosova biti podsticaj za ekonomski razvoj i za rešavnje odnosa pripadnika raznih etničkih zajednica.
Prema njegovim rečima, na satatus Kosova će uticati i to u kolikoj meri će većinsko albansko stanovništvo poštovati svoje obaveze prema manjinama. Jesen-Petersen je potom posetio manastir Visoki Dečani i razgovaro sa predstavnicima manastira o njihovim preokupacijama i problemima.
Šef UNMIK-a je ovaj značajni manastir Srpske pravoslavne crkve posetio s predsednikom opštine Nazmiom Seljmanajem.
