Izvor: Blic, 02.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompromis za status Kosova
Kompromis za status Kosova
Rešenje za konačan status Kosova i Metohije je u kompromisu kojim niko neće sve dobiti i niko neće sve izgubiti - ni Srbi, ni Albanci, ni međunarodna zajednica, izjavio je u razgovoru za 'Blic' predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
- To rešenje moralo bi se tražiti u pravcu izuzetno visokog stepena autonomije, ali ne i nezavisnosti Kosova i Metohije. U sastavu Srbije?
- U okviru Srbije i državne zajednice Srbija i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Crna Gora. To je kompromis. Ni vraćanje na stara rešenja, ni nezavisnost koja bi uzdrmala stabilnost Balkana. To bi bila nekakva unija Srbije, Crne Gore i Kosmeta.
- To bi bio izuzetno visok stepen autonomije uz očuvanje povezanosti Prištine sa Beogradom unutar jedne državne celine. To jeste atipično državno rešenje, ali posle rata i raspada bivše Jugoslavije i druge zemlje imaju jako atipična državna uređenja. Prvi primer je BiH, gde je uveden pojam entiteta, da bi se objasnilo da RS i Federacija nisu ni federalne ni konfederalne jedinice već nešto treće. Beogradski sporazum je takođe atipično državno uređenje, kao i Ohridski sporazum. Na taj način se mora rešiti i pitanje Kosmeta.
Odbili ste sporazum o savezu nezavisnih država. Hoćete li se predomisliti?
- Ne, neću se predomisliti. Rešenje treba tražiti u okviru Ustavne povelje. To omogućava da se tek po isteku tri godine od obrazovanja državne zajednice razgovara i o nezavisnosti putem referenduma, organizovanog po jasnim demokratskim i međunarodnim standardima. Pre toga je potrebno organizovati izbore. Najvažnije od svega je što će se na celu stvar gledati sasvim drugačije od onog trenutka kada dođemo do pozitivne studije o izvodljivosti. To je jedan integrativan, stabilizirajući činilac. Korak dalje podrške EU državnoj zajednici, koji će i te kako uticati na njenu budućnost. Prilično ste sigurni da će krajem marta biti pozitivna ocena studije?
- U januaru smo već dobili pozitivne ocene za zakonodavne reforme. Takođe, u pogledu još uvek najvažnije stvari za Srbiju, a to je saradnja s Haškim tribunalom, napravljen je veliki korak napred. Ne samo kad je reč o dobrovoljnoj predaji dela optuženih već i o atmosferi koja je stvorena i koja će, sudeći po informacijama kojima raspolažemo, uticati i na druge slučajeve predaje optuženih pre kraja meseca kada očekujemo pozitivnu studiju. Haški tužilac ponavlja da je Mladić u Srbiji i da bi se brzo mogao naći u Hagu da ima političke volje?
- U slučaju generala Mladića rade se stalne i kredibilne provere i do sada nije utvrđeno da se on nalazi u Srbiji. Mi smo do sada za ove provere dali konkretne dokaze i ove provere će se nastaviti. Šta je sa generalima Pavkovićem i Lukićem? Priča se da su haški lekari u Kliničkom centru pregledali Lukića.
- Ministar Ljajić je o tome već nešto rekao. Svi detalji će biti poznati javnosti kada se cela stvar privede kraju. U ovim slučajevima dakle postoji i ova medicinska strana i na tome se radi. Da se vratimo na odnose sa Crnom Gorom. Zašto ne predložite vlastima u Podgorici da odmah raspišu referendum?
- Odgovor na to pitanje je došao u predlogu Podgorice. Oni neće izbore, ali neće ni referendum. Hoće razdruživanje pogodbom političkih elita koje su u ovom trenutku na vlasti u Beogradu i Podgorici. Ko može da preuzme odgovornost za to. Vlasti su promenljive. Ako se rastura jedna zemlja, onda ta odluka mora da proizlazi iz volje naroda izrečene na referendumu. Poruka predloga sporazuma o transformaciji SCG u savez nezavisnih država jeste izbegavanje referenduma. Predlaže se referendum posle razdruživanja, kad se članice međunarodno priznaju. Pravo pitanje je referendum o čemu, na osnovu koje procedure i, možda ponajpre, čemu referendum uopšte. U svakom slučaju, Srbija je za očuvanje državne zajednice SCG, jer deluje besmisleno da se mi razdružujemo dok se cela Evropa udružuje. Kakvi su vaši odnosi sa predsednikom Srbije? Kad ste poslednji put razgovarali, i o čemu?
- Poslednji put smo direktno razgovarali na prijemu za Dan državnosti. Postoji stalna komunikacija između naših kabineta. Tadić i ja razgovaramo kad god je potrebno oko nekog pitanja usaglasiti stavove predsednika Republike i predsednika Vlade. Da li je moguća koalicija DSS sa radikalima posle narednih izbora?
- Ne bavimo se mi mogućim, ne bavimo se vradžbinama, već onim što jeste. DSS je u Vladi sa svojim koalicionim partnerima i zajednički sprovodimo politiku Vlade. Da li je DSS u koaliciji sa SRS? Nije. Bilo je slučajeva u parlamentu kada su DS ili radikali glasali za pojedine zakonske projekte Vlade, ali to je sve. Ne postoji ništa drugo. Čiji je propust to što nije donet ustav?
- Početkom juna prošle godine Vlada je dala predlog ustava, koji je zasnovan na vrlo širokom konsenzusu različitih političkih stranaka i struja mišljenja u Srbiji. To je naravno moglo da trpi promene, neke su predlagane u radu ustavnog odbora i pododbora i... ... i nema rezultata. Ko ometa donošenje ustava?
- U međuvremenu se pojavio još jedan predlog ustava, ekspertske grupe predsednika Tadića. Ljudi koji su radili na tom predlogu, kao profesor Grubač, rekli su da ne postoje značajnije razlike između dva teksta. Ako ne postoje razlike, ja ne znam u čemu je problem. Mogu li se i kako približiti ta dva predloga?
- Pozitivna studija o izvodljivosti delovaće motivišuće da se ubrza rad na ustavu. To će biti i zahtev Evrope, jer se ne može u dalje evropske integracije bez rešene ustavne reforme u zemlji. Mislim da će se tad i te minimalne razlike između dva pomenuta predloga otkloniti do kraja i da ćemo dobiti ustav. Posle toga, naravno, slede izbori. Koliko se često kajete zbog toga što ste ušli u koaliciju sa G17 plus, SPO i Novom Srbijom?
- Ne kajem se uopšte. Kada smo pravili vladu, smatrali smo da nam ono što se dešavalo u Srbiji proteklih godina ne omogućava koaliciju sa DS. Setimo se kako je tada izgledala Skupština, setimo se otimanja mandata. Koliko dugo nismo imali predsednika Republike, vladao je opšti metež u institucijama. Da ne govorim o flagrantnim slučajevima korupcije. Naravno da je za sve to veliku odgovornost snosila DS koja je dominirala tadašnjom vladajućom koalicijom. Ali, korupcije i dalje ima u državnim institucijama...
- Nema povezanosti Vlade sa ličnostima iz beogradskih predgrađa... Problem su godinama unazad nataloženi slučajevi organizovanog kriminala i korupcije i njih je teško isterati na čistinu. Treba imati i dobre zakone i dobre i hrabre sudije i tužioce, a to se ne stvara preko noći. Štošta je potrebno promeniti. Voleo bih da su stvari dalje odmakle, ali dobro je i da su počele da se raspliću. Vlada, kada je reč o njenim članovima, nije dala povoda ni za jednu korupcionašku aferu. Vladu je potresla afera 'Knjaz Miloš'. Vlade Divac je posle razgovora sa vama o toj aferi najavio osnivanje pokreta za borbu protiv korupcije. Rekao je i da mu nije jasan vaš stav.
- Moj stav je vrlo jasan. Vlada je učinila sve da, u pravnom okviru, kakav je zatečen sa zakonima kakvi jesu, niko ne bude oštećen. U jednom tre-nutku je 'Apurna' bila diskvalifikovana, smatrali smo da razlozi za diskvalifikaciju nisu postojali, svima je data još jedna šansa. Ne znam da li postoji nešto više od toga. Politički protivnici optužuju vas da pokušavate opstruirati proces osumnjičenima za ubistvo premijera Đinđića.
- Taj proces mora do kraja da se odvija potpuno neometano i bez ikakvog uplitanja sa strane, i Vlada se u njega ni na koji način ne meša. Proces je počeo daleko pre nego što je ova vlada obrazovana. Smatram da je sud mesto gde treba doći do istine i završiti proces za ubistvo premijera Đinđića. Da li vam je stalo do istine i u optužbama da je šef BIA izneo arhivu te službe u Vašington?
- Vlada poštuje zakon. Bilo bi za celo društvo dobro da svi koji učestvuju u javnom životu poštuju zakone i da poštuju kodekse svojih profesija. Ja zakon poštujem i držim do istine i držim do proverljivih činjenica. Zakonom je regulisano delovanje BIA. Svaki put njenih službenika u inostranstvo odobrava Vlada. O radu BIA se podnosi izveštaj Vladi i, što je još važnije, Skupštini Srbije. Zato se zna ko kome odgovara. Direktor BIA odgovara Vladi. I resornom skupštinskom odboru. Vi verujete Bulatoviću?
- O ljudima koji su na funkcijama sudim na osnovu njihovog rada i jasnih činjenica, a ne na osnovu glasina i insinuacija. Svako svakoga može da optuži. S druge strane, mediji moraju da razmisle o tome da li će svaki iskaz prihvatiti kao relevantan i saopštiti javnosti. Ako bi postojala nezajažljiva potreba da se iznose neistine i ako bi mediji sve to prenosili, zamislite u kakvoj zemlji bismo mi živeli. U bolnici, u ludnici… Pročitali ste Bulatovićev izveštaj iz Vašingtona?
- Sve relevantne izveštaje čitam. Duško B. Vukajlović
