Izvor: Blic, 26.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompromis ili nasilje
Kompromis ili nasilje
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija nisu se ozbiljno spremile za početak razgovora o statusu Kosova i Metohije, što može da rezultira neuspehom pregovora i ponovnim nasiljem na Balkanu.
Međutim, oni istovremeno ukazuju da takav pristup međunarodne zajednice znači i da ništa nije zabetonirano i da otvara šansu Albancima i Srbima da nametnu svoje interese.
Danijel Server, direktor Balkanske inicijative u vašingtonskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Institutu za mir, za 'Blic' kaže da je najveća opasnost da pregovori o statusu Kosova ne uspeju zbog toga što ni SAD ni EU nisu pripremljene za pregovore, jer bi to dovelo do novog talasa nasilja na Balkanu.
- Nikada u istoriji UN pregovori o ovakvim stvarima nisu prošli bez odlučujuće uloge SAD i Evrope. A koliko vidim, oni sada nisu ni počeli da rade na rešenju. Sve opcije su na stolu i nezavisnost i suštinska autonomija i nezavisnost i uslovna nezavisnost - kaže on. Server procenjuje da će Albanci morati dobro da razmisle da li žele nezavisnost u situaciji kada su na njihovoj teritoriji strane vojne trupe. Srbija, tvrdi on, moraće da dokaže da je spremna za suštinsku autonomiju.
- Autonomija bi značila i da 1,8 miliona Albanaca sa Kosova može da dođe u Beograd kada hoće, da glasa na izborima, da jednog dana ima ministra pravde, policije i ambasadore. Nisam video spremnost srpskih političara na tako nešto - kaže on.
Naš sagovornik se zalaže da ne bude direktnih razgovora između Beograda i Prištine jer će to samo udaljiti pregovarače od rešenja.
Server zaključuje da pregovori o budućem statusu Kosova neće uticati na okolnosti u Makedoniji ili BiH.
- Nijedna strana ne bi trebalo da očekuje kompenzaciju zato što nisu ispunile svoje ciljeve u pregovorima - tvrdi Server.
Celu situaciju drugačije posmatra Stiven Mejer, bivši zamenik šefa CIA za Balkan, koji za 'Blic' kaže da srpska vlada mora da vrati za pregovarački sto priču o podeli Kosova. On procenjuje da nije realno da Srbija dobije ono što traži za Kosovo - suštinsku autonomiju.
- Realno Srbija će teško dobiti Kosovo i trebalo bi da insistira na podeli Kosova, kako bi dobila severni deo preko reke Ibar, koji ionako kontroliše. Trebalo bi tražiti i garancije međunarodne zajednice i Albanaca da će biti čuvani verski i kulturno-istorijski spomenici na Kosovu. Ključ bi bio da premijer Vojislav Koštunica pristane da vodi pregovore u kojima nikako ne bi smelo da se pristane na trampu 'brže u EU u zamenu za nezavisno Kosovo' - smatra Mejer. On ističe i da je izjava glavne tužiteljke Tribunala u Hagu Karle del Ponte da i Srbija i Hrvatska sarađuju sa Tribunalom samo deo scenarija o predstojećem pritisku međunarodne zajednice na Srbiju po sistemu - ako budete sarađivali na Kosovu, bićemo popustljivi kada je reč o Hagu i ulasku u EU.
- Za uslovnu nezavisnost naročito se zalažu SAD i Britanija. Bušova administracija samo želi da se ovaj problem reši bilo kako jer imaju probleme u Iraku. Oni ovo pitanje posmatraju kao pitanje Klintonove administracije i hoće da ga se reše. EU takođe ne zna kako bi to rešila i tu je prostor za obe strane u pregovorima, i albansku i srpsku, da nametnu svoje interese - objašnjava on.
Mejer tvrdi da u međunarodnoj zajednici postoji naklonost ka ideji uslovne nezavisnosti, ali da je to rešenje izabrano jer nema prave strategije. Ocene da bi promene granica izazvale nestabilnost na Balkanu po Mejeru su nedelotvorne.
- Menjanje granica nikada nije bilo sveto pismo ni za SAD ni za EU. Balkan zbog toga neće ponovo pasti u spiralu nasilja - zaključuje Mejer. Nikola M. Jovanović
