Izvor: B92, 30.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komentar: Grgoljanje krupnih reči
Beograd -- Obeležavanje državnog praznika SRJ, zemlje koje već odavno nema, liči na praznike libijskog predsednika Gadafija.
On je malo-malo, pa proglašavao neka ujedinjenja sa susednim državama. Prisajedinjena arapska braća nisu bila obaveštavana da žive u novoj uniji, ali je Gadafi godinama slavio te dane i, koliko se sećam, jednom je prekinuo fudbalsku utakmicu izmedju Libije, koja je gubila, i neke od tih država pod izgovorom da arapska braća ne treba međusobno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se bore, čak ni na fudbalskom terenu.
Fiktivno proslavljanje fiktivnih praznika fiktivnih država nam sasvim dobro ide, ali sa stvarnošću, kao što je poplava u nekoliko banatskih sela, imamo problema. Kad čovek vidi kako država sporo i neorganizovano reaguje, uhvati ga panika i pomisli šta bi se desilo kad bi se izlila Tisa ili neka od Morava. O izlivanju Save i Dunava da ne govorim. To bi bio kraj moderne srpske istorije.
Meštani sela Jaše Tomića mora da su zapanjeni svim tim limizinama punim članova raznih delegacija koje ih svakog dana obilaze. Neverovatno je ko sve nije bio da vidi poplavu: Tadić naravno prvi, Koštunica mu nije ostao dužan, a još je pride poneo lopatu i zasuo vodu zemljom.
Ministar Velja Ilić je, kao najsposobniji ministar u vladi, poslat da reši tu stvar, bio je i ministar vojske Davinić, onda Vuk Drašković i na kraju Aleksandar Karađorđević.
Zanimljiv je i jezik koji su koristili ovi posetioci poplavljenih područja. Vuk Drašković, koga hvalimo kako kao ministar inostranih poslova izgovara dobar tekst, apelujući za hitnu međunarodnu pomoć stanovnicima Banata, nazvao je ove poplave balkanskim cunamijem. Drašković je oduvek bio lak na rečima, ali ovo je zaista neukusno. Više od četvrt miliona ljudi je u nekoliko strašnih minuta izgubilo živote u jugoistočnoj Aziji, a mi se nismo proslavili izlivima solidarnosti s tim svetom.
I Koštunica je potegao junačke reči - Međa ne sme pasti, ako padne Međa, pašće ceo Banat - rekao je predsednik vlade i dodao - došli smo da čujemo vašu gorku i oporu reč. Dok su delegacije tako dolazile i odlazile, u poplavi se udavilo nekoliko hiljada grla stoke, pre svega svinja. Da je svako od državnika, ministara, prestolonaslednika i njihovih telohranitelja i ađutanata uhvatio po jednu svinju za uši i izveo je na suvo, šteta bi bila manja, a meštani manje opori i gorki. Ove poplave su pokazale da ako ne znamo da radimo, znamo da grgoljimo krupne reči pokupljene nasumice iz deseteračke poezije.
Tako nastavljamo da vaspitavamo i onesposobljavamo za stvarni život svoju decu koja u novim udžbenicima dobijaju zadatke tipa: izađi u vinograd i posmatraj. Ili se od njih traži da, iz glave, ucrtaju na karti Srbije kanal Dunav -Tisa - Dunav. Neka kanal Dunav - Tisa - Dunav nacrta, a onda ga i konačno izgradi nadležni ministar. A ako je taj ministar Velja Ilić, neka usput pročita, ako može, samo jednu rečenicu iz jednog udžbenika za prvake, koja obara Ginisov rekord sa svojih 56 reči.
Dolazeći za Uskrs u Beograd, na granici je uhapšen još jedan naš građanin, uz obrazloženje da je izbegavao vojnu obavezu, bez obzira što je ministar Davinić rekao da za vreme Uskrsa neće biti hapšenja vojnih obveznika koji žive u inostranstvu. Ali ministrovu naredbu nije imao ko da prosledi pograničnoj policiji i nasem pijanisti je preseo Uskrs. Pukovniku Brankoviću, članu zvanične državne delegacije, presela je poseta Bugarskoj, jer su ga tamo Bugari uhapsili. Nije bilo specijalne obaveštajne službe za obaveštavanje vojne obaveštajne službe, koja bi potom obavestila pukovnika Brankovića da ga juri Interpol.
Komentar Svetlane Lukić deo je emisije Peščanik, koja se na Radiju B92 reprizno emituje subotom u 16:00.
