Izvor: Politika, 26.Jan.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolundžija: Onemogućićemo prelazak poslanika u druge stranke
Neizvesno je da li će zabrana prelaska parlamentaraca iz jednog u drugi poslanički klub biti propisana zakonom ili poslovnikom
Poslanicima koji napuste stranku na čijoj listi su izabrani biće onemogućeno da prelaze u druge poslaničke grupe i do kraja mandata morali bi da ostanu u statusu samostalnih poslanika, najavila je juče Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju u republičkom parlamentu. Ona je na okruglom stolu „Izmene izbornog zakona i predlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izmene Ustava”, koji je organizovao Tanjug, rekla i da se još razmišlja o tome da li ta odredba treba da bude uneta u Zakon o izboru poslanika čije se izmene najavljuju već za februar ili je dovoljno da se to dopiše u skupštinski poslovnik. Ova odredba trebalo bi da predstavlja svojevrstan zaštitni mehanizam koji bi sprečio trgovinu mandatima nakon ukidanja blanko ostavki.
Predstavnici parlamentarnih partija i stručnjaci saglasili su se juče da su blanko ostavke suprotne demokratskoj praksi u Evropi i da ih treba ukinuti, ali su izneli različite stavove o tome da li je to moguće učiniti samo izmenama zakona ili je za to potrebno promeniti i Ustav.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović veruje da će Evropska unija insistirati da se primena blanko ostavki onemogući i Ustavom, jer je zakon mnogo lakše menjati.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević, takođe, izrazio je sumnju da je promena zakona dovoljna, dodavši da je vrlo izvesno da bi te izmene završile na Ustavnom sudu. „Šta će sud odlučiti teško je sada reći. Mislim da nije nemoguće se praksa blanko ostavki ukine i zakonom, ali mislim da to ne bi trajno rešilo problem”, rekao je Milosavljević. On je kazao i da bi trebalo propisati zabranu prelaska poslanika u druge stranke ili osnivanje sopstvenih, kao i da Ustav, sem odredbe koja omogućava praksu blanko ostavki ima i druge nedostatke.
Kolundžija, ipak, smatra da je promena izbornog zakona dovoljna za ukidanje blanko ostavki, jer najviši pravni akt „po pitanju mandata upućuje na zakon”, sa čime se saglasio i poslanik Liberalno-demokratske partije Zoran Ostojić.
Među stranačkim predstavnicima, međutim, nema saglasnosti o tome da li, kada i u kom pravcu treba menjati i izborni sistem, kao ni da li i zbog čega treba menjati Ustav.
Za G17 plus, kako je rekla Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe te stranke, razlog za promenu Ustava pre svega je potreba za decentralizacijom i regionalizacijom zemlje, mada je ova stranka saglasna i sa tim da treba smanjiti broj poslanika. U LDP-u smatraju da je u Ustavu Srbije potrebno promeniti i preambulu, ali i odredbe koje se odnose na ljudska prava i odnos međunarodnog i unutrašnjeg zakonodavstva. Srpska napredna stranka traži, kako je rekao Marko Đurić, član pravnog tima te partije, samo da se prepolovi broj poslanika, dakle tehničku izmenu koja ne zadire u organizaciju vlasti niti u uređenje zemlje.
Balint Pastor i Meho Omerović (SDP) rekli su da bi Srbiju, ako dođe do promene Ustava, trebalo definisati kao državu svih njenih građana, dok je Pastor istakao da treba „popraviti” i članove koji se odnose na nadležnosti Vojvodine, ocenu ustavnosti zakona pre njihovog usvajanja, kao i na rešenje koje omogućava blanko ostavke.
G. Novaković
---------------------------------------------
Manjine protiv smanjenja broja poslanika
Smanjenje broja poslanika u republičkom parlamentu narušilo bi zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u najvišem zakonodavnom telu zemlje, tvrde poslanici Kluba manjina u Skupštini Srbije Balint Pastor (SVM) i Riza Haljimi (PDD).
Pastor je objasnio da ukoliko bi broj poslanika sa 250 bio smanjen na 125, kako to predlaže SNS, za svako poslaničko mesto biće potrebno oko 30.000 glasova, što praktično znači da nacionalne manjine, sem Mađara i Bošnjaka, nemaju nikakve šanse da dobiju svoje predstavnike u parlamentu.
objavljeno: 27.01.2011.
