Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta usaglašavanje sa EU
Primena evropskih propisa Bugarsku (koja ima približno isti broj stanovnika kao Srbija) trebalo bi da košta između 110 i 120 milijardi dolara, kažu u Kancelariji za evrointegracije i dodaju da je korist znatno veća
Da bi uskladila svoje zakonodavstvo sa evropskim pravnim poretkom, Srbija bi trebalo da usvoji oko 12.000 propisa, odnosno oko 60 procenata evropskog „paketa”, koji sadrži više od 21.000 raznih uredbi, direktiva i odluka, svrstanih u 35 pregovaračkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poglavlja . Preostalih oko 40 odsto akata nije značajno za naše prilagođavanje Evropskoj uniji budući da su te odluke neretko adresirane na pojedine države, kakav je, recimo, sporazum između EU i Hrvatske o učešću te zemlje u civilnoj misiji na Kosovu, a koji je za nas i te kako važan sa političkog stanovišta, ali ne i u slučaju pravnotehničkog usaglašavanja sa Unijom.
Do ovakvog zaključka došle su stručne podgrupe formirane za pripremu nacionalnog programa integracije Srbije u EU, čiju je izradu, još u decembru prošle godine, naložila Vlada Srbije.
Već je poznato da će prioritet biti usklađivanje propisa, koji se odnose na slobodu kretanja robe, zaštitu konkurencije, kontrolu državne pomoći, zaštitu intelektualne svojine, zaštitu potrošača i pravo na jednak tretman.
– Do kraja maja trebalo bi da bude potpuno uobličen nacionalni program integracije da bi bio spreman za usvajanje u novoj vladi Srbije – kaže Vladimir Ateljević, savetnik u Kancelariji za evropske integracije. A trenutno se taj dokument priprema „takvim tempom kao da vlada nije tehnička, nego da ima puni kapacitet da donosi akte i zakone”.
A na pitanje da li troškovi prilagođavanja evropskim standardima mogu da osujete proces, Ateljević odgovara da se konkretna računica obično izvodi tek u fazi pristupanja neke zemlje Uniji, a poželjno je da predračun bude pripremljen za pregovore o članstvu, jer se na osnovu toga najbolje određuje sopstvena pregovaračka pozicija. Rečju, ako je sprovođenje neke direktive skupo, logično je da će zemlja pregovarač pokušati da odloži njenu primenu.
U svakom slučaju, za nas je koristan pokazatelj troškova koje su imale druge države, a „iskustvo Srbije neće se puno razlikovati od onoga koje su one imale”.
Primena evropskih propisa Bugarsku (koja ima približno isti broj stanovnika kao Srbija) trebalo bi da košta između 110 i 120 milijardi dolara, kaže Ateljević.
U nedostatku preciznog podatka koliku će dobit imati ta zemlja, Ateljević navodi rezultate istraživanja četiri evropska instituta, za osam zemalja srednjoistočne Evrope. Implementacijom evropskih direktiva, u oblasti zaštite kvaliteta vazduha, te zemlje ostvariće, od 1990. do 2020. godine, dobit u iznosu od 134 do 680 milijardi evra. Na osnovu toga, on zaključuje da dobit zahvaljujući usaglašavanju domaćih propisa sa evropskim samo u jednoj, ekološkoj oblasti, prevazilazi cenu implementacije evropskog zakonodavstva.
Zarada od primene propisa EU za vodu za piće u osam zemalja srednjoistočne Evrope bila je između pet i 14 milijardi evra godišnje, a troškovi između 500 miliona evra i 8,7 milijardi evra godišnje. To govori o znatnom ćaru.
A, šta bi naši građani mogli da dobiju ažurnijim prihvatanjem tih normi? Recimo, i kad kupe robu čija vrednost nije veća od 50 evra i, pri tome, recimo, budu, prevareni, građani u EU imaju pravo, priča Ateljević, da povedu spor pred tzv. sudovima malih vrednosti i da zahtevaju nadoknadu štete. Kod nas, kada neko nabavi „markirane” patike, koje, uglavnom, koštaju nekoliko hiljada dinara, pa se te patike raspadnu posle kratkog vremena, nema kome da se žali.
Da bi korist od usaglašavanja mogla da imaju i mnoga naša preduzeća pokazuje sledeći primer. Microsoft je, prodajući paket za vindous programe, prodavao i muzičke plejere. S tim u vezi, utvrđeno je da je takvim potezom oštetio više kompanija koje isključivo zarađuju na prodaji plejera i da je zloupotrebio svoj dominantni položaj na tržištu. Microsoft je, zato, morao da plati kaznu, čija je vrednost iznosila čak 10 odsto ukupnog godišnjeg prometa te firme. Ovakvi slučajevi nisu zasad poznati u našoj sudskoj praksi, pa se priča o monopolskom položaju ovdašnjih preduzeća završava upravo na – priči o tome.
Srbija je do sada dobrovoljno prilagođavala domaće zakonodavstvo evropskim uredbama. Postupno prihvatanje evropskih standarda postaje obaveza tek posle potpisivanja sporazuma sa EU.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 13/04/2008]
.jpg)
