Izvor: S media, 13.Mar.2011, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko đaka, toliko i para
Sledeće školske godine počinje pilot program novog sistema finansiranja škola koji će uzimati u obzir i veličinu škole, vrstu grejanja, gustinu naseljenosti mesta, kvalitet puteva
U novom sistemu finansiranja po učeniku novac koji će škola dobijati zavisiće pre svega od broja đaka, ali i od broja odeljenja, godišta učenika, nastavnog plana i programa, lokacije škole, nastave na manjinskim jezicima… To znači da neće svaki učenik koštati isto i da će uzimati >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u obzir i veličina škole, vrsta grejanja, gustina naseljenosti mesta u kojem se škola nalazi, kvalitet puteva…
Direktor i školski odbor odlučivaće o potrebnom broju zaposlenih na osnovu budžeta, nastavnog plana i programa, veličini i broja odeljenja. Da ne bi bilo velikih razlika, plate će biti određivane na nacionalnom nivou, a iznos koji će škole dobijati zavisiće i od broja učenika s posebnim potrebama i broja đaka koji dolaze iz socijalno ugroženih sredina.
Dr Desanka Radunović, predsednica NPS, na čiji je predlog i predstavljen ovaj novi koncept finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja, smatra da je dobro da se na vreme čuje šta je to što se priprema i eventualno daju neke sugestije, kako posle ne bi bilo neprijatnih iznenađenja.
Po rečima državne sekretarke u Ministarstvu prosvete dr Tinde Kovač Cerović, ovo je samo dobra polazna osnova na kojoj će se još raditi, a u radnoj grupi biće i predstavnici Ministarstva finansija i lokalne samouprave, jer se mora videti kako će to tačno da funkcioniše i koji su kapaciteti, budući da i opštine i direktore očekuje povećan obim posla.
Pilot projekat bi, po očekivanju stručnjaka Ministarstva prosvete, trebalo da krene sledeće školske godine, a prema krovnom zakonu o obrazovanju, finansiranje po učeniku zaživeće od školske 2014/15. godine.
Kako objašnjava dr Rozalind Levačić, konsultantprojekta „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou – DILS” Ministarstva prosvete i profesorka Univerziteta u Londonu, osnovni cilj koji se želi postići je transparentni sistem finansiranja škola, zatim pravednost i efikasnost u raspodeli novca, veća uključenost roditelja i lokalne zajednice…
– U novom sistemu direktor i školski odbor planiraće budžet škole, a direktor će uz pomoć računovođe upravljati budžetom i zapošljavati radnike. Postoje dva sistema finansiranja: direktno – kada novac dolazi direktno na račun škole i opština ne može da ga preusmeri i indirektno – u kojem su opštine posrednici. Ja preporučujem ovaj drugi model za Srbiju, jer je kod prvog neophodan dobro razvijen informacioni sistem, što nije slučaj u vašoj zemlji – objašnjava ovaj ekspert Svetske banke i kaže da je trenutno takva situacija da neke opštine učestvuju u sufinansiranju i to rade korektno, dok neke ne učestvuju uopšte.
Ona kaže i da će bogate i siromašne opštine dobijati različite iznose novca od države (od 80 do 100 odsto), a da će opštine onda finansirati ostatak. Po njenom mišljenju nije dobro da se lokalnoj samoupravi dozvoli potpuna samostalnost, jer to može dovesti do toga da bogate opštine daju školama više para, što je nepravedno prema školama i učenicima u nerazvijenim regionima.
– U Velikoj Britaniji, gde živim, ovaj sistem dobro funkcioniše i to već 20 godina, a kao uspešan se pokazao i u Bugarskoj, Litvaniji, Slovačkoj, Gruziji, Jermeniji, Estoniji, Mađarskoj – kaže Rozalind Levačić. S druge strane, pilot projekat nije bio uspešan u Azerbejdžanu u periodu 2005–2007. godina, a slično je prošao i u osam pokrajina u Rumuniji.
Članovi NPS, međutim, izražavaju bojazan da će u čitavoj priči stradati male i seoske škole i da će sve zavisiti od toga kako su definisani kriterijumi po kojima će se dodeljivati novac.
– Ono što nastavnike plaši u ovom sistemu jeste da će nam plate biti iste, dakle i onome koji ima 20 učenika i kolegi koji radi u seoskoj školi sa petoro đaka. Ako će to biti tako, postavlja se pitanje čemu onda novi sistem finansiranja – pita Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije.
„Uvek nam uvale nečiji model koji baš u toj zemlji ne funkcioniše”, nastavlja Pavlović i dodaje da pouzdano zna da je Slovenija, koja nam je vrlo slična, odbila ovaj sistem, a da je u Bugarskoj 20 odsto ljudi ostalo bez posla. Po njegovom mišljenju, ovaj sistem može da se primeni u srednjem obrazovanju, gde su škole ipak sličnije, ali ne i u osnovnom.
Dr Stevan Stanković, profesor Geografskog fakulteta skeptičan je kada je u pitanju novi koncept finansiranja, jer kako kaže, „ne znamo ni koliko nas ima u Srbiji” – ministarstvo govori o 107.000 prosvetnih radnika, sindikati o 128.000, a zvanična statistika o 135.076 prosvetara.
– Do 2002. godine bez stanovnika je ostalo 27 naselja, a od tada još desetak. Opština Čukarica ima 16 osnovnih škola, koliko ih je na teritoriji opštine Zaječar. Povećao se broj pograničnih i samim tim nerazvijenih opština. Ko će određivati kvalitet puteva, u mnogim mestima još imamo makadam, a u Vojvodini i letnji put. Bojim se da ulazimo u nepoznato s mnogo nepoznatih, a onda će se to množiti po nekoj formuli – kaže dr Stanković.
Iako je ekspert Svetske banke rekla da će u novom sistemu zbog više nadležnosti odgovornosti direktorima sledovati i veće plate, članovi NPS pitali kako će se nabaviti dodatni novac za sve to kada se već godinama gotovo ceo budžet za obrazovanje troši samo na plate prosvetnih radnika.
(Politika)
