Izvor: Politika, 12.Jul.2014, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koga je šokirao Šokenhof
Opozicija od nemačke delegacije čula jedno, a vlast drugo
Da li je Šokenhof i ovog puta šokirao Beograd?
Prema mirnim saopštenjima posle zvaničnih susreta, nije: razgovori su se kretali u očekivanom rasponu, od Briselskog sporazuma do reformi.
Prema saopštenjima koje su izdali opozicioni političari, jeste. Saša Radulović tvrdi su se Nemci saglasili s njim da „prevelika koncentracija moći u rukama jednog čoveka urušava institucije i vladavinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prava” (misli valjda na premijera Vučića).
Bojan Pajtić navodi da je na sastanku sa njim izražena „zabrinutost zbog činjenice da Srbija ne ispunjava svoje međunarodne obaveze u ugovorenim rokovima” (nije, doduše, precizirao o kojim je obavezama reč).
„Blic” iz „pouzdanih izvora” saznaje da je Šokenhof šokirao srpske poslanike poručivši da će Srbija ući u EU kada Kosovo uđe u UN, ali priznaje da ništa slično nije rečeno prilikom razgovora sa Aleksandrom Vučićem.
Visoki funkcioner vladajuće Hrišćansko-demokratske stranke (CDU) Andreas Šokenhof, spoljnopolitički savetnik CDU Hans Joakim Falenski i njihove kolege (u kuloarima srpskog Ministarstva spoljnih poslova interno ih zovu „delegacijom smrti”) nisu pre odlaska iz Beograda održali konferenciju za štampu. Zato sada svako može, u skladu sa svojim interesima, da tumači šta su stvarne poruke ljudi koji se ovde posmatraju kao emisari Angele Merkel.
Od nje smo pak naučili kako izgleda obraćanje bez čuvenih „diplomatskih rukavica” – jer je, za razliku od većine zapadnih zvaničnika koji najčešće daju samo izjave, ona pristala da odgovara na pitanja novinara kada je u avgustu 2011. boravila u Beogradu.
Tada je bez uvijanja rekla šta se od nas očekuje na putu Srbije ka Evropskoj uniji, označivši krah zvanične politike „i Kosovo i EU”.
Time je potvrdila ono što se ranije moglo nezvanično čuti u diplomatskim krugovima, ali i jasno i glasno od nekih članova Bundestaga, a što je zvanični Beograd uvek relativizovao tvrdnjom da to nikada nisu čuli od predstavnika nemačke vlade.
Zbog toga, od posete Angele Merkel, oni koji uvek traže dodatna tumačenja iza zvaničnih saopštenja imaju dobar argument u prilog svojoj sumnjičavosti.
Ovog puta dopunsko pojašnjenje stiglo je od predstavnika nemačkog civilnog sektora. Henri Bone, direktor Fondacije „Konrad Adenauer” u Beogradu, koji je prisustvovao razgovorima nemačkih poslanika sa sagovornicima u Beogradu, tvrdi za Tanjug da je poruka nemačkih parlamentaraca tokom posete Srbiji bila da pregovori Srbije sa EU neće početi dok se ne sprovede Briselski sporazum i da Srbija neće postati članica EU dok Kosovo ne postane ravnopravan član UN.
Osim toga, Šokenhof i Falenski su poručili da Nemačka nastavlja da podržava reforme i proces integracija, ali da insistira da Srbija uradi svoj „domaći zadatak”. „Sedam očekivanja koje je Šokenhof predstavio 2012. godine i dalje važe i Srbija mora da ih ispuni”, naveo je Bone.
Povodom različitih tumačenja, šef srpskog tima za pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji Tanja Miščević tvrdi da su neosnovani navodi nekih medija da Nemačka blokira usvajanje izveštaja o skrininzima dok Beograd ne ispuni uslove vezane za proces normalizacije odnosa sa Prištinom i ne rasvetli paljenje nemačke ambasade.
„Nemačka je među prvim državama koje su prihvatile izveštaje skrininga”, istakla je ona.
Objašnjavajući različite poglede vlasti i opozicije na susrete sa stranim predstavnicima, dugogodišnji diplomata Dušan Lazić kaže da su oni prirodni do određene mere i da do određene mere imaju smisla jer su povezani sa pogledima na unutrašnju situaciju u našoj zemlji i sa legitimnom političkom borbom.
On ne isključuje ni mogućnost da strani predstavnici nekada na nešto stavljaju naglasak u razgovoru sa zvaničnicima, a nešto što možda nisu hteli da kažu u tom razgovoru – napomenu opoziciji.
„Postoji jedna stalna težnja koja je naročito bitna kada je reč o vlasti, ali i o opoziciji – da se ’navlače’ stavovi inostranih partnera na našu vodenicu kako bi se pokazalo da su (vlast ili opozicija) u pravu kada ocenjuju te razgovore. Međutim, tu je klizav teren jer često u nekoj nezgrapnosti naših interpretacija mi pređemo tu crtu korektnog objašnjava pa govorimo ne ono što je stvarno, nego ono što bismo želeli da bude”, ističe Lazić.
Možda treba podsetiti kako se nedavno „okliznuo” predsednik Tomislav Nikolić. Iz njegovog kabineta su u maju, posle susreta sa šefom slovačke diplomatije Miroslavom Lajčakom, saopštili da se gost iz Slovačke saglasio sa predsednikom Srbije, koji je prethodno rekao da BiH ne može da postane funkcionalna država. Kabinet je očigledno bio nedovoljno precizan.
Zbog toga je ambasada Slovačke u BiH morala da umiruje tamošnju javnost saopštenjem svog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, u kojem je navedeno da su netačne informacije da se Lajčak složio sa takvom ocenom, uz navode da su „pojedini mediji izneli iskrivljene informacije”.
Ovakve „ispravke” saopštenja posle zvaničnih susreta, ističe naš izvor iz diplomatskih krugova, nisu česte. Reaguje se samo ako je zaista velika neistina u pitanju ili nešto što bi moglo štetiti odnosima dve zemlje ili spoljnoj politici jedne ili druge zemlje.
„Inače, nije danas uobičajeno da se na svaku stvar reaguje, jer bi to značilo vođenje stalne polemike s javnim mnjenjem, s medijima. A to nije dobro jer se onda stiče utisak da nema slobode medija ili da se oni pokušavaju kontrolisati ili cenzurisati. To ne voli ni država u kojoj se poseta ostvarila ni država iz koje su posetioci došli”, ukazuje naš izvor.
Dušan Lazić pak ukazuje da je pametnije držati se uvek zvaničnih izjava u međunarodnim odnosima. I u slučaju sedam nemačkih uslova nije dobro ako se odvajamo od originalnog teksta, mada se i to ponekad mora radi stvaranja povoljnije atmosfere u zemlji, što treba svakoj vlasti.
Ipak, ne sme da se pređe jedna granica korektnosti i vlast i opozicija bi to morali korektno da interpretiraju.
B. Baković, J. Cerovina
objavljeno: 12/07/2014
