Izvor: Politika, Fonet, 25.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koalicija na savesti Bojana Krišta
Tadić smatra da direktor Aerodroma „Nikola Tesla” treba da podnese ostavku, G17 plus očekuje da će i ostala javna preduzeća, kao i Aerodrom „Nikola Tesla”, objaviti kolike su im plate i bonusi, a kakvi rezultati poslovanja
Slučaj direktora Aerodroma „Nikola Tesla” Bojana Krišta, kako sada izgleda, mogao bi da naruši odnose između dve najveće članice vladajuće koalicije – Demokratske stranke i G17 plus.
Naime, posle serije tekstova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u medijima o visokim primanjima koja u tom javnom preduzeću imaju Krišto i njegovi najbliži saradnici i sve glasnijih zahteva opozicije za njegovu smenu, takvi signali počeli su da stižu i iz samog državnog vrha.
U kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića „Politici” juče je nezvanično potvrđeno da šef države smatra da bi Bojan Krišto, direktor Aerodroma „Nikola Tesla” trebalo da podnese ostavku na tu funkciju i da vrati novac koji je na ime bonusa podelio sebi i svojim saradnicima. Predsednik, kako kaže naš izvor, ne odobrava takvo ponašanje bilo kog direktora javnog preduzeća, jer je nedopustivo da neko sebi isplati mesečnu zaradu od gotovo 900.000 dinara.
U G17 plus, stranci koja ga je predložila na tu funkciju, juče nije bilo moguće dobiti informaciju da li će tražiti od Krišta da podnese ostavku ili će podržati eventualni zahtev za njegovu smenu. Mobilni telefon direktora aerodroma juče je bio nedostupan, a naš izvor iz G17 plus rekao je da se Krišto juče nije javljao nikom, čak ni lideru stranke Mlađanu Dinkiću.
Tokom jučerašnjeg dana čule su se i nezvanične informacije da će Krišto, posle negativnog publiciteta na koji je naišla informacija o tome kolike su plate i bonuse dobili čelnici Aerodroma „Nikola Tesla”, podneti ostavku na tu funkciju, ali do zaključenja ovog izdanja nismo dobili potvrdu te informacije.
U G17 plus nezvanično nam je rečeno da su za svaku osudu bezobrazno visoki bonusi koje je Krišto podelio.
Ako je neko prekršio zakon, kažu u Dinkićevoj partiji, G 17 plus ga sigurno neće štititi. Novac će, kako kažu, morati da bude vraćen i svako ko je prekršio zakon mora da odgovara. Oni, međutim, napominju, da će i ostala javna preduzeća morati da prođu kroz isti postupak transparentnosti, kao što je to bio slučaj i sa Aerodromom „Nikola Tesla”, odnosno da i oni objave kolike su im plate i bonusi, a kakvi rezultati poslovanja.
Drugi izvor iz ove stranke, kaže za „Politiku” da je Krišto već vratio pomenuti novac, ali napominje i da bi njegova ostavka (koju bi, ako se na to odluči, trebalo da podnese Vladi Srbije) u ovom trenutku mogla da se tumači i kao priznanje krivice. Ovaj izvor „Politike” navodi i da Krišto isplatom visokih bonusa sebi i svojim saradnicima nije prekršio zakon, ali jeste se ogrešio o moralne norme.
Trebalo bi, ipak podsetiti, da prva informacija o tome kolika su primanja vodećih ljudi u ovoj firmi nije stigla od onih koji su sada na meti kritike već je Krišto, koji je na to mesto došao sa funkcije prvog čoveka Lutrije Srbije, tek pošto su podaci o njegovim primanjima dospeli u javnost, priznao koliko se zarađuje u ovom javnom preduzeću.
Na pitanje da li slučaj direktora Aerodroma može da utiče na pogoršanje odnosa između Demokratske stranke i G 17 plus, Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, tvrdi da to ne bi trebalo na taj način da se odrazi na odnose između ovih partija. Interes svih stranaka je, kako kaže, da se onemogući da menadžmenti javnih preduzeća zloupotrebljavaju privilegovane pozicije.
„Za sve političke partije iz vladajuće većine važno je da nema zloupotreba i da javna preduzeća ne smeju da budu nedodirljiva. Ova tema je generalno otvorila priču o poziciji javnih preduzeća i ljudi koji njima upravljaju. DS će insistirati da javna preduzeća dele sudbinu društva i države i da ne mogu da budu izolovana, kao i da menadžment, bez obzira na monopolski položaj, ne može da ima enormno visoka primanja”, kaže Kolundžija za „Politiku”.
Na pitanje da li to znači da Krišto ne može da posvađa DS i G 17 plus, Kolundžija odgovara da smisao njihove reakcije nije svađanje bilo sa kim već uvođenje reda.
„Naš stav nije uperen ni protiv jedne stranke čak ni protiv pojedinaca. Radi se samo o tome da je izuzetno važno za Srbiju da javna preduzeća dele sudbinu države. Možda nije bilo protiv zakona ovo što je Krišto uradio, ali svi treba da dele sudbinu zemlje”, kaže Kolundžija.
Slučaj Bojana Krišta nije usamljen. Tako je bivši direktor javnog preduzeća „Železnice Srbije” i potpredsednik Nove Srbije Milanko Šarančić podigao oktobarsku platu, za poslednji mesec u kome je bio direktor, u visini od 640.000 dinara. On je, takođe, kao i Krišto dobio stimulaciju na osnovu dobiti preduzeća. Posle buke koja se zbog toga digla, jer se godinama o železnici govori kao o gubitašu, prašina se vrlo brzo slegla, a Šarančić je smenjen.
Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić smatra da bi u krajnjoj liniji Demokratska stranka mogla da iskoristi „slučaj Krišto” kada joj to ustreba da bi smanjila apetite koalicionog partnera. On smatra da to, ipak, nije bio osnovni razlog što se zbog Krištove zarade digla tolika buka, jer se, kako kaže, do sada verovatno nije znalo koliko se stvarno zarađuje u pojedinim javnim preduzećima. „Ipak moći će da ih udare po ušima kada postanu previše zahtevni. To je jedna normalna politička dinamika”, kaže Nikolić.
J. Cerovina
[objavljeno: 26/11/2008]
