Izvor: Blic, 29.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko zarađuje na Karadžiću
Ko zarađuje na Karadžiću
Pismo koje mi je uputio Radovan Karadžić je autentično. Ono je bilo namenjeno svekolikoj javnosti i mi u Međunarodnom odboru za istinu o Radovanu Karadžiću procenili smo da ga treba objaviti - rekao je u razgovoru za 'Blic'
Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta i predsednik Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Kako ste dobili pismo?
- To ni ja ne znam. Karadžić je bio za to da se ono objavi?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />- Mi ne znamo kakav je bio njegov stav o objavljivanju pisma. U Međunarodnom odboru smo procenili da je potrebno da bude objavljeno jer je pismo upućeno Odboru kao ustanovi. Da li vas je zbog tog pisma kontaktirao neko od predstavnika međunarodne zajednice ili ovdašnje vlasti?
- Ne. Nije bilo takvih pokušaja. Za pismo se uglavnom interesuju novinari. Kad ste poslednji put videli Karadžića?
- Mislim da je to bilo 1997. godine, dok su ga drugi koje ja poznajem poslednji put videli 1998. godine. On sve vreme provodi pišući. Pre neki dan smo imali promociju njegove komedije 'Sitovacija', koja može da se čita i kao 'Sit-ovacija'. To je jedan šaljivi komad u kojem ima izrazitog humora, ali i jetke ironije. On još piše političke eseje, sećanja, te ne provodi vreme uzalud. U javnosti se dosta govori o pritiscima koje trpe članovi Karadžićeve porodice. O kakvim se sve pritiscima radi?
- Ja ne održavam kontakte s njegovom porodicom, jedino što se ponekad viđam s njegovim bratom Lukom. Što se pritiska tiče, recimo, Žan Pjer Proseper, ambasador SAD za ratne zločine, ili Vilijem Montgomeri, američki ambasador u našoj zemlji, posete njegovog brata Luku Karadžića i njihovu majku u Nikšiću. Oni im, tom prilikom, kažu da poruče Radovanu Karadžiću da se preda ili će njegova porodica ispaštati i biti podvrgnuta najoštrijim finansijskim sankcijama. Potom, oni pomno prate svu moguću korespodenciju preko Interneta, snimaju telefonske razgovore, očekujući da će oni posle tih pretnji da se jave Radovanu. Dakle, oni to njima ne govore da bi porodica ubedila Karadžića da se preda, nego da bi utvrdili način na koji porodica održava veze s Radovanom. To pokazuje da se ti ambasadori bave najbezočnijom špijunskom delatnošću. Potom, predstavnici američke ambasade idu po Beogradu i upozoravaju poslovne ljude u firmama, poput 'Jugopetrola' i BIP-a, da ne posluju sa firmom 'Zdravo', čiji je vlasnik Luka Karadžić. Da li slične pritiske trpe članovi Međunarodnog komiteta za odbranu Radovana Karadžića?
- Meni to nije poznato. Ja lično ne trpim. Vi ne verujete da kontrolišu vašu korespodenciju ili prisluškuju telefon?
- Pa, ne znam. Nije isključeno da me prate. Ali ako i toga ima, verujem da je to iz dobronamernih razloga - ako mi se nešto loše desi, da odmah dođu i pomognu mi. Kome ide novac od prodaje Karadžićeve knjige? Da li ta sredstva odlaze njemu?
- Obavešten sam da se 'Sitovacija' dobro prodaje. Pare koje se zarade idu izdavaču, da bi se pokrili troškovi štampanja te knjige. Niko na tome ne zarađuje. Jedino smo primetili da su bila dva piratska izdanja knjige njegovih pesama, bez odobrenja njegove porodice. Ali mi jedino zameramo što u jednoj od tih knjiga ima štamparskih grešaka, a to što neko nešto zaradi, ne zameramo mu. Iz pisma koje vam je uputio stiče se utisak da je Karadžić dobro informisan. Ima li mogućnosti da gleda TV, čita novine, koristi Internet. Da li će pročitati ovaj intervju?
- Ja se toplo nadam da će ga pročitati. Njemu su na raspolaganju sve novine. On je odlično obavešten. Zapazio sam da je on pre mene saznao za izveštaj Holandskog instituta za ratnu dokumenatciju o tragičnim zbivanjima u Srebrenici. U pismu koje je poslao taj izveštaj se pominje, a ja sam za njega saznao tek nakon što je pismo objavljeno. Zašto je Tužilaštvo Haškog tribunala predalo optužnice protiv Karadžića i Ratka Mladića vlastima SRJ?
- Oni u Bosni nemaju kome da ih predaju, osim generalu Džonu Silvesteru, koji ih je odavno dobio. Predali su ih jugoslovenskim vlastima kako bi imali na koga da prebace krivicu ukoliko se Karadžić i Mladić ne predaju ili ne budu uhapšeni. Znaju oni da ni Karadžić ni Mladić nisu ovde. U javnosti se često pominje da iza Karadžića stoji neka uticajna zapadna država? - Takva nagađanja postoje, ali ja nikada nisam mogao da proverim da li su tačna. Pokazalo se, ipak, da Karadžić nije bio u Čelebićima, niti je neki francuski oficir nešto dojavljivao. Najverovatnije da ti ljudi koji tragaju za Karadžićem, i koji su veoma dobro plaćeni, moraju povremeno i da dojavljuju da se Karadžić nalazi ovde ili onde, da bi opravdali pare koje primaju. Tako su rekli da je u Čelebićima, sutra će reći da je na Romaniji, prekosutra da je na Baščaršiji. Ja lično mislim da je čovek koga svi traže najsigurniji u što većem gradu. Nije isključeno da se Karadžić nalazi usred Sarajeva. Očekujete li intenziviranje potrage za Karadžićem i Mladićem?
- Lično mislim da su oni do sada učinili sve što su mogli kad je reč o poterama za Karadžićem. Činjenica je da je angažovano nekoliko stotina ljudi, što u RS što u SRJ, koji neprestano ispituju svaki trag i nastoje da utvrde gde se nalaze Karadžić i Mladić. Tačno je da suđenje Miloševiću ne da ne ide kako bi oni želeli, nego ne ide nikako. Milošević i njegovi tužioci su, zapravo, potpuno obrnuli stav naše domaće javnosti prema tom sudu. Dok su ranije samo stručni krugovi bili podeljeni - neki su bili za, a neki protiv Suda u Hagu - sada i poslednji čovek u ovoj zemlji zna da je Tribunal smejurija i lakrdija od suda i da ne zavređuje nikakvo poštovanje. Da li je vaša funkcija predsednika Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću u koliziji s vašim zvanjem stručnjaka za ustavno pravo koji treba da ocenjuje valjanost Zakona o saradnji sa sudom u Hagu?
- Nema nikakve kolizije jer je moja uloga predsednika ovog odbora u savršenom skladu s mojim stavom o Sudu u Hagu. Da ja nemam taj stav prema tom sudu, odbio bih da budem predsednik te ustanove. Kako komentarišete dobrovoljni odlazak u Hag bivšeg načelnika GŠ VJ Dragoljuba Ojdanića i verujete li da će on biti pušten da se brani sa slobode?
- Vrlo mi je teško da o tome govorim jer je to njegova lična odluka, ali sam vrlo nesrećan zbog toga i mislim da je on prilikom donošenja te odluke morao imati na umu da ne predstavlja samo sebe, nego da oličava čitavu jednu ustanovu - Vojsku Jugoslavije. Haški sud ne pušta optužene tek tako da se brane sa slobode. On prvo nastoji, a u tome na kraju i uspeva, da od onih koji su u pritvoru, a koje namerava da pusti, prethodno pribavi odgovarajuće usmene iskaze koji se u razgovoru s tužiocem snimaju kamerom i koji, po pravilima tog suda, mogu poslužiti kao dokaz na suđenju tom pojedincu ili nekom drugom optuženiku. Pod tim uslovima je puštena Biljana Plavšić. To isto se može očekivati i u slučaju svih optuženih koji dobrovoljno odu u Hag. Hapšenja će biti dosta rizična Očekujete li da će MUP Srbije uhapsiti one koji se nisu dobrovoljno prijavili?
- Lično mislim da Vlada okleva jer bi ona to radila i pre nego je donet Zakon o saradnji sa Sudom u Hagu da je policija to htela da učini. Mislim da imaju grdnih problema u ovoj stvari jer su policijski komandanti odbili da hapse bez sudskog naloga. Sada će im, naravno, biti lakše da to čine ako dobiju sudski nalog, pod uslovom da Savezni ustavni sud taj zakon ne proglasi neustavnim. Neki ljudi u MUP očigledno nisu na to spremni, a u nekim slučajevima to može biti i dosta rizično. Ljiljana Begenišić
