Izvor: B92, 13.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko sve prisluškuje po Srbiji
Beograd -- Posle natpisa u štampi a potom i demantija predsednice Vrhovnog suda Srbije Sonje Brkić da BIA, uz dozvolu tog suda, prisluškuje neke visoke funkcionere opozicionih i partija na vlasti, nameće se pitanje koga zaista prisluškuje ova Vladina bezbednosna agencija i po kom osnovu. Imajući u vidu informacije, koje u međuvremenu nisu demantovane, da bivši savetnik za bezbednost premijera Zoran Janjušević poseduje privatni uređaj za prisluškivanje, postavlja se i pitanje da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << li je BIA jedina koja se bavi ovim poslom. U razgovoru za B92, ministar policije Dušan Mihajlović kaže da ne razmišlja o tome da li ga neko prisluškuje i ističe da BIA nije jedina koja se bavi prisluškivanjem.
Na direktno pitanje ko se time u Srbiji bavi, Mihajlović odgovara: "U Srbiji samo BIA i oni koji imaju sredstva da to rade na drugi način, a svako ko ima tu tehnologiju to može da radi, a to je veliki broj zemalja koje to rade iz svemira, da kažem prisluškuju celu planetu, pa ne treba iz toga isključiti mogućnost da to neko radi i u Srbiji", rekao je Mihajlović.
Za razliku od zemalja koje prisluškuju iz svemira, u Srbiji govorimo o ozvučavanju prostorija ili najčešće o prisluškivanju telefona koje se odnosi na fiksnu i mobilnu telefoniju. Mobilne je najlakše prisluškivati sa centralnog kompjutera provajdera, dok kod fiksne telefonije prisluškivanje zavisi od toga da li je centrala analogna tj. stara ili digitalna, objašnjava novinar "Vremena" Miloš Vasić. "Postoji soba koja se zove glavni razdelnik gde prolaze svi telefonski vodovi, i u tom slučaju telefonski tehničar mora sa dve štipaljke da zakači vod koji ide tamo negde i završava se u nekom podrumu Državne bezbednosti ili policije ili Vojne bezbednosti, gde je priključen magnetofon, gde nekakva daktilografkinja kasnije to prekucava misleći o svim drugim stvarima osim o onome što sluša. U slučaju digitalne telefonije, naredba o prisluškivanju se može uneti i unosi se putem tastature. Izda se jedna softverska komanda kojom se razgovor jednostavno preusmeri dalje ka nekakvom magnetofonu ili u nečije slušalice", rekao je Vasić. On procenjuje da su digitalne centrale "zgodnije" i praktičnije sa operativne tačke gledišta jer se ne ostavljaju tragovi praćenja, a nesavesne policajce oslobađa "petljanja" sa sudskim istancama.
Inače, u našoj zemlji postoje dva akta koja regulišu ovu oblast. Jedan je Zakonik o krivičnom postupku koji daje pravo istražnom sudiji da odobri prisluškivanje na tri meseca, uz eventualno produženje na još toliki period, a drugi je Zakon o Bezbednosno informativnoj agenciji po kojem Vrhovni sud Srbije može da odobri prisluškivanje na 6 plus 6 meseci, a da nije precizirano šta biva sa prikupljenim materijalom. Predsednik Fonda za razvoj demokratije Milenko Radić ukazuje da su ta dva propisa u koliziji, ocenjujući da su Zakonom o BIA preuzeti elementi iz starog zakona o nekontrolisanom prisluškivanju, koje su 2000.godine osporene pred Saveznim ustavnim sudom. "Najmanje što je Sonja Brkić mogla da uradi jeste da od istrašnih sudija i MUP-a zatraži spisak svih lica protiv kojih je pokrenuto prisluškuvanje, uz obrazloženje šta se desilo sa tim licima i prikupljenim materijalom", kaže Radić. "Za proteklih 13 godina nije mi poznato da je bilo koji predsednik Vrhovnog suda ili bilo koje drugo lice pokrenulo bilo kakav krivični postupak protiv bilo kog službenog lica zbog neovlašćenog prisluškivanja. A kazna zatvora za neovlašćeno prisluškivanje je od tri do pet godina. Kazna zatvora je ista i za lice koje je legalno prisluškivalo nekoga, ako je sa tim materijalom upoznalo neovlašćeno lice. Prema tome, i sam taj podatak govori o tome da svi dosadašnji predsednici Vrhovnog suda su radili nesavesno i na štetu pravne sigurnosti i na štetu interesa građana Srbije", rekao je Radić.
Do sada se pokazalo da od BIA-e, sudskih vlasti ili političkog vrha nije moguće dobiti odgovor na pitanje ko se sve u Srbiji prisluškuje i zašto. Jedino je u slučaju SPO i Vuka Draškovića potvrđeno da u službenim i privatnim prostorijama i dalje postoje prislušni uredjaji. "Moja iskustva su više nego tragična jer su ti uređaji postavljeni od strane Miloševićeve DB bili u funkciji zločina", kaže za B92 Vuk Drašković, napominjući da je zvaničnu potvrdu o prisluškivanju dobio tek nakon sudske presude. "Tužili smo, i sud je po priznanju Gorana Petrovića, tadašnjeg šefa Državne bezbednosti posle 5. oktobra, presudio da su uređaji ugrađeni sa ciljem zločina i bezuslovno naložio njihovo ukanjanje. Bilo je to pre dve godine. Do dana današnjeg oni nisu uklonjeni, BIA neće da ih ukloni. A zašto BIA neće da ih ukloni, zato što je BIA jedna čarapa preko lica Državne bezbednosti. Epicentar zla činjenog u ime državnog aparata je ostao isti danas u Srbiji", rekao je Drašković.Drašković kaže da se u njegovom i slučaju SPO-a radi o činjenicama koje ne idu na čast sudskoj i izvršnoj vlasti. "Sada je neshvatljivo da imamo predsednicu Vrhovnog suda Srbije kojoj se omakne da prizna da sada izgleda masovnije prisluškuju nego što su prisluškivali za vreme Miloševića, a onda se ona sledećeg dana pojavi kao portparol BIE pa krivicu svaljuje na novinare, tobože je nisu dobro razumeli novinari. Neće valjda i za činjenicu da su i dalje prislušni uređaji ovde u mom stanu i u stranci da optuži novinara Blica'. Ovo su surove, optužujuće činjenice i po ovu vlast i po predsednicu Vrhovnog suda Srbije", rekao je Drašković.
