Izvor: Politika, 27.Jan.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko sme da preti sečenjem glava
Delu javnosti zasmetale su akcije SNP „Naši” – paljenje zastave Vojvodine, plakati s nepoželjnim nevladinim organizacijama u Srbiji i pretnjama novinarima. Ministar kulture Bratislav Petković oglasio se, sa zakašnjenjem, i rekao da je „suludo da u demokratskoj i slobodnoj zemlji na početku 21. veka neko stavlja metu na medije i preti novinarima”.
Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković izjavio je na televiziji da država neće ćutati u slučaju SNP „Naši” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da će državni organi raditi svoj posao, navodeći da nije pristalica hajki i progona jer oni nikome ništa dobro nisu doneli.
„Naši” u pravu a drugi, kao virtuelni sud NIN-a da ih treba zabraniti, njihov predsednik Ivan Ivanović se „prošetao” po medijima i neke, možda, i ubedio u svoje stavove. Da li ljude i organizacije, sa spornim idejama i načinima da se one ostvare, treba plasirati u medijima i dati im priliku da od sebe prave žrtvu ili heroja?
Ako je to već neminovno, jer svako ima pravo da iskaže svoje ideje, da li država treba brže da reaguje, makar samo tako što će organizaciju opomenuti? Jer rečenica da će „svima koji izgovore da je Kosovo nezavisna država leteti glava” ne sme da ostane bez odgovora države i društva, inače će glave početi da lete.
Branko Radun, politički analitičar, kaže da je u Srbiji bilo dosta ekstremnih ljudi i grupa koje su mediji „jako voleli”. „Ni Tadić ni Koštunica nisu toliko bili u medijima
” On kaže i da su za većinu ljudi ekstremni stavovi neprihvatljivi, ali da Ivan Ivanović, predsednik SNP „Naši”, verovatno veruje da štiti državu i narod. „Deo stanovništva, od deset do trideset odsto, tako će ga i doživeti. Poziv da učestvuje u televizijskoj emisiji je verovatno usledio jer su mislili da će se on izblamirati. Postoji jedan procenat ljudi koji su nacionalno orijentisani, kao i jedan procenat onih koji su zatvoreni za srpsku nacionalnu priču, pa onda ovi prvi žele da im konačno kažu sve u lice.”
Radun podseća da, naročito u politici, često ima žestokih izjava, od seče ruku do hapšenja i pretnji.
„Ivanovićeva izjava može da bude i provokacija kako bi ušao u medije, što mu je i uspelo. Nacionalpatriotske desničarske organizacije su na margini i one se bore da budu u javnosti. Drugi su prisutniji u medijima. U desničarskim organizacijama su uglavnom mladi i nezadovoljni. To je nova generacija koja nema artikulisanu poziciju i ima osećaj da su na margini kao rokeri ili pankeri. Od Ivanovića su i mediji napravili superstara, a verovatno to nisu želeli, ali on je poentirao.”
„Tužilaštvo nije reagovalo na mnoge izjave političara, ni na predsednike pojedinih nevladinih organizacija koje su kompromitovale taj sektor”, kaže Radun. „Političari ali i Ivanović žele marketinški da privuku medije, ali bi kao u SAD trebalo da postoji politička kultura i crta dokle se ide u izjavama.”
Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da u ovom slučaju razmišlja o pojavi, a ne o ličnosti. „Šta je uzrok i šta treba činiti? ’Naši’ smatraju da je promenjena politička klima. U Aranđelovcu su na vlasti. To izaziva podozrenje. I oko Kosova se ponovo podiže temperatura. To su ekstremisti, na suprotnom su polu. Ali, i od izjava beznačajnih ličnosti se pravi politički profit jer mediji žive od incidentnih vesti.”
Radojević misli da neko stoji iza takvih grupa i da to nisu uvek političari.
„Demokratija treba da se zasniva na razgovoru, a ne na nasilju. Međutim, Ustavni sud je prošle godine odbio da zabrani rad nekih organizacija. Socijalni koreni ekstremizma u Srbiji su duboki i potrebno je raditi na uspostavljanju demokratskih standarda. Pravila igre u demokratiji se moraju znati. Ova priča nije od juče a još nema jasne prakse pravnog postupanja. Gde su granice slobode govora – to pitanje treba postaviti. Nemamo pravnu ni državnu disciplinu, poštovanje prava i zakonitosti. Problem za svaku vladu je da uspostavi pozitivan autoritet. Jer, ako vlada ne reaguje na pravi način gubi autoritet. Ovo je i neka vrsta testa za samo društvo. Jer, neki podržavaju nezavisnost Kosova i to se može smatrati atakom na državu.”
Vladimir Vuletić, sociolog, smatra da je u ovom slučaju reč o čoveku koji lansira antisistemske ideje i govori o fizičkom obračunu s političkim protivnicima.
„Da li neko ima pravo da iznosi ideje – ima, ali nema pravo na takve metode borbe. Ivanoviću demokratija nije na prvom mestu, ali ako s njim razgovara troje neistomišljenika on postaje žrtva. Pitanje je i kome je u interesu, a kome nije, takva priča. Prema ovoj priči ne treba zauzimati politikantski stav. Akteri u demokratskom sistemu ne smeju koristiti antisistemske ljude ili grupe jer im se to može obiti o glavu.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 27/01/2013
.jpg)
