Izvor: B92, 06.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko (ne) bi ratovao zbog Kosova
Beograd -- Prema istraživanju CESID-a, domaćice i penzioneri smatraju da bi zbog Kosova trebalo i zaratiti, najpopularniji Tadić i SRS.
Očuvanje Kosova u sastavu Srbije je na petom mestu bitnih stvari za građane Srbije, a većina ispitanika nije spremna na oružani sukob zbog Kosova. Ipak, određena manjina građana, pretežno domaćice i penzioneri, misle da bi zbog Kosova trebalo zaratiti sa Albancima i međunarodnom zajednicom.
Kako je pokazalo istraživanje Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za slobodne izbore i demokratiju, oko 59 odsto građana smatra da prioritet vlasti treba da bude ekonomski razvoj.
49 odsto da to treba da bude smanjenje nezaposlenosti, a 46 odsto da je to poboljšanje životnog standarda. Prema rezultatima, 26 odsto građana smatra da bi očuvanje Kosova u sastavu Srbije trebalo da bude prioritet.
Oko 70 odsto ispitanika nije spremno da uđe ni u kakav oružani sukob zbog Kosova, a 12 odsto, pretežno domaćice i penzioneri, smatra da bi trebalo ući u rat sa Albancima ili međunarodnom zajednicom.
Istovremeno, gotovo polovina anketiranih, 48 odsto, misli da bi se zbog Kosova trebalo odreći članstva u Evropskoj uniji, dok bi 39 odsto građana prekinulo diplomatske odnose sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova.
Oko 33 odsto građana misli da bi u Srbiji mogla da izbije neka vrsta socijalno-ekonomskog konflikta, 22 odsto misli da bi moglo da dođe do konflikta zbog Kosova, a 13 odsto do političkog konflikta.
Četiri odsto ispitanika smatra da je izvestan konflikt povodom saradnje Srbije s Haškim sudom, a tri odsto da će doći do međunacionalnog sukoba.
Istraživanje je obavljeno od 9. do 17. juna na uzorku od 1677 ispitanika u Srbiji, bez Kosova.
Tadić najpopularniji
Boris Tadić (FoNet, arhiva)
Prema istom istraživanju, najpopularniji političar u Srbiji je predsednik Boris Tadić, s 14 odsto podrške, Tomislav Nikolić je drugi s 10 odsto, a premijer Vojislav Koštunica treći sa sedam odsto.
Na narednim lokalnim izborima 32 odsto glasalo bi za Srpsku radikalnu stranku, Demokratska stranka bi dobila 26, a Demokratska stranka Srbije 13 odsto glasova. Socijalisti bi mogli da računaju na osam odsto glasova, Liberalno-demokratska partija na šest, a G17 plus na pet odsto podrške.
Najviše građana, 62 odsto, ima poverenja u Srpsku pravoslavnu crkvu, Vojsci Srbije veruje 43 odsto, a policiji 31 odsto ispitanih.
Od drugih institucija, najbolje je kotiran predsednik Srbije, kom veruje 31 odsto, u sudske institucije veruje 23 odsto, premijeru 22 odsto, Vladi Srbije 21 odsto, a Skupštini Srbije 18 odsto građana.
Problem apstinencije i dalje je ozbiljan izazov izbora u Srbiji, navode u CESID-u i dodaju da se povod za to može naći u podatku da 62 odsto birača smatra da nema nikakav uticaj na politiku.
"Demokratija je mlitav poredak"
Analitičar Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Stojiljković rekao je danas da većina građana Srbije smatra da je demokratija "mlitav i neefikasan poredak", s previše rasprava.
"Neefikasnost, zamajavanje i kvaziargumentacija su najveće mane demokratije i takav stav, bez ikakvih ograda, prihvata polovina građana Srbije", rekao je Stojiljković na konferenciji za novinare CESID-a.
On je dodao da građani smatraju i da demokratske institucije moraju jače da pokažu svoje potencijale kada se radi o funkcionisanju privrede i održavanju reda.
Sociolog Srećko Mihailović smatra da građani imaju pogrešnu percepciju stanja u državi, naglasivši da se današnja slika stvarnosti u očima građana može porediti sa slikom koju je stvarao režim Slobodana Miloševića.
"Milošević je uspevao da, uz pomoć medija, intelektualaca i društvene elite, stvori utisak o dobrom životu i onda kada ljudi u džepu i na stolu nisu imali ništa", naveo je Mihailović.
