Izvor: Politika, 15.Avg.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko nama brani da postavljamo stručnjake
Ako političari ne treba da budu u javnim preduzećima, upravnim i nadzornim odborima ko će se uopšte baviti politikom i učestvovati u rada stranaka
Nije stvar u upravljanju preduzećima – možete na sto načina da upravljate javnim sektorom, ali dok se ne promeni suština problema nećemo imati nikakve rezultate. Moramo najpre da ukinemo partokratiju, pa da depolitizujemo ministarstva, pa onda i ministre, pa javni sektor. Tek onda ćemo imati neke efekte, kaže Dušan Bajatović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potpredsednik Socijalističke partije Srbije i direktor JP „Srbijagas”, u razgovoru za „Politiku” povodom nove inicijative Ujedinjenih regiona Srbije o depolitizaciji javnih preduzeća.
Kao i lider SPS-a Ivica Dačić, i Bajatović kritikuje predlog URS-a, nazivajući ga „novom ujdurmom”. „Svesni smo da postoji prevelika potrošnja i da je javni sektor postavljen na ovaj način neefikasan. Ali sumnjam da se ad hok smišljenim administrativnim merama može rešiti bilo šta. Svi znamo da su stranke uticale na izbor članova Upravnih odbora...”
…I direktora?
Ko nam je branio da postavimo stručnjake. Najveći broj predloga imaju oni koji su i do sada kreirali ekonomski sistem Srbije.
Mislite na G 17 plus, odnosno URS?
Oni koji su i do sada kreirali ekonomski sistem Srbije. Problem je u tome što postoji neodgovarajući nivo koordinacije unutar vladajuće koalicije jer su pojedine članice spremne da zarad političke kampanje lansiraju svoje ad hok smišljene predloge.
Ali, ono što ste vi naveli kao rešenje je previše dug put. Nije li vreme da se konačno nešto konkretno preduzme bar u vezi sa depolitizacijom javnih preduzeća?
Niko nema ništa protiv toga. Ali, rešenje nije u ad hok merama čiji je krajnji domet krajnje sumnjiv. Nema nikakvog sistema u ponuđenim rešenjima.
Da li ste spremni da sednete sa URS-om, odnosno da se cela vladajuća koalicija dogovori i nađe to sistemsko rešenje?
Pa naravno, ali to nije stvar samo vladajuće koalicije, to je stvar i stručne javnosti u Srbiji i javnosti uopšte. Ne može nešto ozbiljno da se započinje na ovaj način. Videli smo mi mnogo početaka, pa onda na svakih godinu dana počinjemo ponovo jer ono što smo uradili nije bilo dobro. Nisam protiv depolitizacije, ali je sve ovo nedorečeno. Ko nama brani da postavljamo stručnjake. Na kraju, svaki direktor pokazuje rezultate svoga rada. Evo mi u „Srbijagasu” konstantno gas prodajemo ispod cene, jer se tako vodi socijalna politika. Ako ga, na primer, kupimo za dva dinara a prodajemo za dinar, kako da poslujemo u plusu. Kada podnosimo zahteve za povećanje cene gasa, dobijamo odgovore da će to ugroziti standard građana i još više opteretiti privredu.
Znači, niste vi kao direktor krivi?
Ne, ja samo hoću da kažem da se izvlačenjem jednog problema iz konteksta ne rešavaju krupnije stvari. Problem je u tome što niko nije pristupio celovitom sagledavanju problema privrede u Srbiji. Pored toga, ako političari ne treba da budu u javnim preduzećima, upravnim i nadzornim odborima i nekim drugim telima, ko će se uopšte baviti politikom i ko će učestvovati u stranačkom radu.
Znači, to je ipak vrsta nagrade za partijske članove?
Po meni je to vrsta obaveze. Kako radite tamo, tako će vas sutra glasači ocenjivati. Ali, ovakva rešenja koja se sada predlažu su potpuni populizam, a pri tom se zanemaruju visoka nezaposlenost, nizak nivo proizvodnje i gomila ekonomskih, socijalnih, političkih i drugih problema. Ovim se ništa ne rešava. Ko će da imenuje direktore? Nezavisne agencije. A one će biti nezavisne od koga? Uostalom, ako se vladi ništa ne veruje, što je onda uopšte biramo? Pogledajte koliko imamo agencija, sve živo smo zapetljali, imamo potpuni komunikacijski šum u državnoj upravi.
Što ranije niste govorili o tome?
Govorio sam. Zakoni su nam protivrečni, administracija se ne razume... i sad ćemo promenom menadžmenta ili ukidanjem upravnih odbora sve rešiti. Kao kad bi bensedin bio lek za sve.
Pa niko i ne kaže da je ovo lek za sve.
Ali, nudi se kao spasonosno rešenje. I o tome će da se priča, koliko, nedelju-dve? I šta posle? Koliko puta smo do sada imali giljotinu propisa. I šta su efekti? I zašto nemamo domaći bankarski sistem? Ili, ako već imamo samo strane banke, zašto nismo osnovali domaću razvojnu banku ili domaću agrarnu banku. Nekada su banke bile u funkciji privrede, a sada je privreda u funkciji banaka.
Šta vi predlažete?
Rešenje je u sistemskom pristupu, da sednemo i kažemo šta hoćemo od javnog sektora. Ako hoćemo da se preko njega vodi socijalna politika, onda ne možete da tražite ekonomsku efikasnost. Ja mislim da je rešenje u korporativnim javnim preduzećima, da pređu sa Zakona o javnim preduzećima na Zakon o privrednim društvima, kao i sva druga preduzeća. Vlasnik i osnivač bi i dalje bila država, a ona bi na tržištu radila kao i svako drugo preduzeće. Niko nije branilac „svete vatre”, nego je reč o ad hok smišljenom rešenju, za koje ne znamo ni šta konkretno znači ni šta se dobija i gubi. A niko nije protivnik boljih rešenja.
B. Baković
objavljeno: 16.08.2011.
