Izvor: Politika, 02.Sep.2014, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliki je vek formule „I EU i Rusija“
Srbija u teškom periodu potvrdila Rusiji da joj je najbolji drug u Evropi te da će dve zemlje nastaviti da razvijaju projekte koji su pred njima, poručio premijer Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru za kanal Rusija 1
Srpska formula „I EU i Rusija” kojom Beograd odgovara na ukrajinsku krizu do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se pokazala veoma dobrom, ali, kako kažu analitičari, malo je verovatno da će ovaj stav moći da zadrži unedogled. Tim pre, što je ovih dana iz Brisela najavljen novi, treći krug, sankcija prema Moskvi što samo znači da ukrajinska kriza ulazi u novu fazu u kojoj će sporenja između Rusije, s jedne i Brisela i Vašingtona sa druge strane, biti još žešća nego do sada.
U isto vreme, premijer Srbije Aleksandar Vučić ponavlja za ruske medije da Srbija nije uvela niti će uvoditi nikakve sankcije protiv Ruske Federacije.
„Srbija je nezavisna država i sama donosi odluke o svojim odnosima sa tradicionalnim prijateljima”, rekao je Vučić u razgovoru emitovanom na televizijskom kanalu Rusija 1 i dodao da je Srbija u teškom periodu potvrdila Rusiji da joj je najbolji drug u Evropi te da će dve zemlje nastaviti da razvijaju projekte koji su pred njima.
O stavu Srbije prema situaciji u Ukrajini bilo je govora i prilikom jučerašnjeg susreta srpskih zvaničnika sa gostom iz Kanade, Džonom Berdom, ministrom spoljnih poslova i trgovine.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je, kako prenosi Beta, ponovio da nije sporno da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali da zbog svojih ekonomskih interesa nije učestvovala u sankcijama prema Rusiji, niti u sankcijama Moskve prema EU.
„Trudimo se da imamo izbalansiran stav, naročito imajući u vidu ekonomske odnose. Na jednom međunarodnom forumu nedavno sam čuo da i sama Ukrajina i Rusija, kada je reč o sankcijama, imaju čudan odnos. Ukrajina jeste načelno podržala sankcije prema Rusiji, ali ih nije nikad operacionalizovala. S druge strane, Rusija nije uvela sankcije Ukrajini kada je reč o poljoprivrednim proizvodima”, rekao je Dačić na konferenciji za novinare u Palati Srbija.
„Kad to (uveli sankcije) nisu uradili oni koji su međusobno u ratu, mislim da nije realno očekivati da će Srbija raditi sada sama na svoju štetu”, istakao je Dačić dok je Džon Berd rekao da mu je „drago što Srbija ne podržava nelegalnu rusku okupaciju i agresiju” delova Ukrajine.
Uz opasku da podržava ovakvu politiku vlade bivši predsednik Srbije i lider Nove demokratske stranke, Boris Tadić je ipak uveren da „već sledeće godine možemo da se nađemo u teškoj situaciji, jer konflikti ne jenjavaju nego će rasti, zato što su interesi najvećih sila zaoštreni” te da će zato „Srbija morati da se opredeljuje kudikamo više nego do sada”.
Srbija, kako je rekao, ne može postati članica Evroazijske unije jer geografski ne pripada tom bloku zemalja, ne može pripadati drugim političkim savezima, tako da njena spoljna politika treba da bude maksimalno izbalansirana kada su u pitanju ekonomski i strateški interesi, ali uvek usaglašavana sa EU.
Analitičar Dragomir Anđelković izraz „izbalansirana politika“ smatra pogrešnim.
„Vi možete voditi izbalansiranu politiku kad se radi o tuđim interesima pa da gledate da svoj interes pozicionirate između tuđih interesa. Ali kod Srbije se radi o pitanju njenog opstanka i zaštiti vitalnih nacionalnih i državnih interesa, a ne o tome da mi nismo zainteresovana strana”, objašnjava Anđelković i dodaje da je vitalni nacionalni interes Srbije da ima podršku za opstanak Republike Srpske, da ima podršku za neulazak Kosova u UN te da tamo gde je moguće učini nešto za napredovanje ekonomskih procesa.
On je uveren da bi opredeljivanje protiv Rusije bilo mazohistički čin Srbije. Zapad, kako kaže, može od nas bilo šta da traži kao što su nekada nacisti tražili od Milana Nedića da pošalje vojnike na istočni front što on nije učinio.
„Kad se mi odupiremo pritiscima da se okrenemo protiv Rusije mi ne radimo to radi Rusa već time štitimo srpske interese. Kad bi se okrenuli protiv Rusije radili bi direktno protiv sebe”, mišljenja je Anđelković, a na opasku da ne bi bilo prvi put da Srbija mora da nešto učini protiv svojih interesa, on kaže da bi u slučaju strašnog pritiska kao reakcija moglo da usledi dalje približavanje Beograda Moskvi.
Za sada se i Zapad i Rusija vrlo delikatno ponašaju prema Beogradu i nema prevelikih pritisaka ni sa jedne strane, ocenjuje Dušan Lazić, dugogodišnji diplomata.
„Ako se ovih dana nađe neko rešenje ova naša formula stoji i može još izvesno vreme da ostane takva. Ni Zapadu ni Rusiji ne odgovara jedan snažan pritisak na Srbiju, dakle ni jedni ni drugi ne žele da zaoštravaju situaciju sa Srbijom. To je važan momenat i u kontekstu njihovih odnosa. I jedni i drugi žele da obezbede što je mogući veći uticaj u Srbiji, a da bi to mogli izbegavaju pritiske. Čak i kada im to politički ne odgovara sasvim ili kada je suprotno njihovim stvarnim ocenama i procenama”, objašnjava Lazić.
Ali ako se kriza nastavi i dalje produbi Srbija će, kaže, morati da se opredeljuje. A kada to bude činila, ističe, moraće da pođe od činjenica, a ne od simpatija i navijačkih pozicija.
J. Cerovina
objavljeno: 02.09.2014.
