Izvor: Politika, 22.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko, kome i koliko – još tajna
U Srbiji finansijeri stranaka još anonimni, za kršenje Zakona o finansiranju partija još niko nije odgovarao
Koliko se uspešno primenjuje Zakon o finansiranju stranaka, donet u julu 2003. godine, možda najbolje ilustruje činjenica da (uprkos brojnim optužbama za trgovinu mandatima u Skupštini i tvrdnjama da tajkuni finansiraju političke partije) niko dosad u Srbiji nije odgovarao za kršenje njegovih odredaba. Koliko je malo verovatno da je to zato što se zakon ne krši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << možda najbolje ilustruje činjenica da je za poslednjih desetak godina u zemljama razvijene zapadne demokratije, kao što su Nemačka, Britanija ili Italija otkriveno više hiljada slučajeva kršenja zakona o finansiranju stranaka. Zbog kršenja ovog zakona u zemljama zapadne Evrope zatvora je dopalo hiljade političara, na desetine bivših ministara, čak i premijera.
Ni mesec dana od izbora u Srbiji nijedna stranka javnosti nije učinila dostupnim izveštaje o utrošku novca i glavnim finansijerima izborne kampanje. Stranke su svoje izveštaje (u kojima tvrde da nisu potrošile više novca od dozvoljenog) pre par dana dostavile Republičkoj izbornoj komisiji koja im je preporučila da ih objave i pre kontrole, koja bi trebalo da dokaže njihovu istinitost. Iako se malo ko nada da će predstojeća kontrola otkriti koliko je zaista novca utrošeno u kampanji i ko su sve finansijeri političkih partija ili bar ko su najveći donatori, pojedini analitičari i nevladine organizacije nadaju se da će ta kontrola makar ukazati na neophodnost izmena u Zakonu o finansiranju. Fond za otvoreno društvo i Cesid, kako kaže Đorđe Vuković iz Cesida, javnosti će za 15 dana predstaviti predlog novog zakona u kome će jedna od najvećih izmena biti ukidanje limita za finansiranje stranaka.
– Promena zakona i njegova primena ključna je za suzbijanje korupcije u društvu. Postojeći zakon praktično tera stranke da ga krše. U svetu uglavnom donacije strankama nisu limitirane, a tamo gde jesu limiti su prilagođeni realnosti, a ne kao kod nas gde pojedinci mogu da daruju najviše 320.000 dinara (oko 4.000 evra), a pravna lica 1.200.000 dinara (oko 15.000 evra), iako svi znamo da kampanje koštaju po nekoliko miliona evra. Ukidanje limita razotkriće finansijere, a jedino tako se može kontrolisati njihov uticaj na rad političara – objašnjava Vuković.
Potpuna kontrola donacija strankama, ističe naš sagovornik, skoro je nemoguća, kako kod nas tako i bilo gde u svetu. Skoro idealno bi bilo kada bi se kontrolisala makar polovina novca kojim raspolažu političke stranke. Otkrivanje finansijera stranaka, dodaje Vuković, obelodanilo bi korupciju u drugim sferama života.
Dodatna otežavajuća okolnost u Srbiji jeste to što se u kontrolnim telima nalaze ljudi iz stranaka (u RIK-u, na primer), dakle upravo oni koje treba kontrolisati. Zato je neophodno uvesti nezavisne revizore koji bi imali nezavisne izvore finansiranja i tako odoleli pritisku stranaka.
– Kontrola je, praktično trebalo da počne od dana raspisivanja izbora. Tada je trebalo obelodaniti koliko ko novca ima da bi se sada lakše ustanovilo koliko je ko dobio i potrošio – ističe Vuković.
Da su stranke u izbornoj kampanji potrošile mnogo više nego što sada priznaju, ubeđen je i analitičar Milan Nikolić.
– Problem je gde su tajni izvori novca, to su pare tajkuna. Mi to moramo da saznamo da bismo znali ko podržava koju partiju i koja partija bi mogla da svoje delovanje podredi interesima tih tajkuna. Za sada jedini način da se to utvrdi jeste pritisak javnosti i medija i ukazivanje na to ko zastupa čije interese u parlamentu. Ko god daje novac strankama očekuje nešto zauzvrat. Tako se glas običnog građanina obezvređuje, a on bi morao da vredi koliko i glas tajkuna – kaže Nikolić.
Kada bi javnosti bilo poznato koji biznismeni i firme daju najveće donacije strankama, onda bi i eventualne mućke, pre svega pri dodeli najunosnijih poslova, bile znatno otežane, jer bi bilo mnogo lakše uočiti, pa i dokazati, da li je novac koji su tajkuni dali nekoj stranci uticao na neku odluku državnog funkcionera iz te partije.
Prekršaji ove vrste, smatra Nikolić morali bi da budu regulisani krivičnim zakonom, a kao primer efikasnog obračunavanja sa mafijom, ističe Italiju. Zakon o finansiranju stranaka, tvrdi naš sagovornik, jedan je od ključnih zakona za sprečavanje korupcije u društvu i zato je, smatra, važno da se on izmeni.
Tajne donacije, ističe Nikolić, nisu specifičnost jedne zemlje i podneblja i na zapadu političari takođe kriju vredne donacije. Iako je pojava da jedan tajkun finansira više stranaka i tako se obezbedi sa više strana posebno raširena u zemljama istočnog bloka, i na zapadu, pa i u Americi, kaže Nikolić, postoje bogataši koji novac daju i demokratama i republikancima u isto vreme. Razlika je u sistemu kontrole koji je kod nas takav da omogućava da se uticaj tajkuna na politiku, a onda i ekonomiju, sakrije. Zato, kaže Nikolić, teško da će javnost i posle kontrole koju treba da sprovede RIK saznati više o tome koji srpski tajkun finansira koju stranku, i dodaje: "Ne očekujem da bilo koja stranka izađe sa pravim izveštajima. Čak i oni pošteniji to neće učiniti. Nema tu čistih ruku".
Dragana MatovićMarko R. Petrović
[objavljeno: 22.02.2007.]
.jpg)
