Izvor: Politika, 21.Sep.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je jači: država ili ekstremisti
Mihailović: Kako država da se obračuna sa organizovanim kriminalom kad ne može sa grupama koje naziva efemernim
Brutalni napadi na četvoricu stranaca u Beogradu, u desetak dana, kao i otkazivanje najavljene i odobrene Povorke ponosa zbog pretnji ekstremnih desničarskih organizacija, u žižu interesovanja javnosti izbacili su pitanje može li država da se suprotstavi nasilnicima i osigura bezbedan život svojim građanima.
Dok ministri i drugi funkcioneri tvrde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da otkazivanje nedeljne Povorke ponosa nije poraz države, a organizacije koje su se skupu protivile (krajem 2005. godine MUP ih je okarakterisao kao „klerofašističke”) istu stvar predstavljaju kao „prvu pobedu nad represijom Tadić – Dačić”, deo javnosti u Srbiji ne može da shvati kako to država, priznajući da nekome ne može da garantuje bezbednost, nije izgubila od desničarskih ekstremista, a istovremeno ne želi da prihvati ni da su ovi drugi pobedili.
Državni predstavnici ponavljaju da bi poraz bio da su dozvolili održavanje Povorke ponosa na Platou ispred Filozofskog fakulteta, bez mogućnosti da garantuju bezbednost njenim učesnicima. Organizacije poput „Obraza” i „Pokreta 1389”, čiji su članovi u nedelju hapšeni, Jelena Trivan, portparol DS-a, juče je u izjavi za Bi-Bi-Si nazvala „marginalnim grupama”.
Za sociologa Srećka Mihailovića to je očigledan primer kontradiktornosti i konfuzije u vladajućim strukturama. „Šta onda da očekujemo u borbi sa organizovanim kriminalom, ako ne mogu da se obračunaju sa tim, kako kažu, efemernim grupama”, kaže Mihailović za „Politiku”. On ocenjuje da se ne može govoriti o „marginalnim grupama”, jer su one „naslonjene” na određene društvene institucije, kao što su pojedine stranke, Crkva"
Mihailović misli da se uopšte ne može govoriti o tome da je neko pobedio, ali da je javnost konačno stekla uvid u političku strukturu moći u Srbiji. „Videli smo ’proevropski’ deo civilnog društva koji je prilično nemoćan, i drugi deo civilnog društva, koji je ’konzervativan’, ’ksenofobičan’, ’ultradesničarski’, i koji je veoma moćan. Videli smo i nemoć države, nemušte političare koji ne znaju kako da se odrede i ponašaju se dvojako. Hteli su i jare i pare, ali u ovom slučaju ne može da se sedi na dve stolice”, kaže on.
Advokat Božo Prelević se, međutim, ne slaže sa ocenama da je „država poražena”, a svoje mišljenje potkrepljuje argumentacijom koja se može čuti i od državnih zvaničnika, da bi „polupani grad i polomljene glave učesnika Povorke ponosa bili poraz”. On, takođe, veruje da, uprkos zabrinjavajućim podacima o bezbednosti u Beogradu, ne treba ići za senzacijama, jer u žižu interesovanja uglavnom dolaze samo ekstremni slučajevi.
„Zabluda je da je Beograd grad otvorenog srca, jer bi to značilo da su ove strance, verovatno, tukli otvorenog srca. Ali nije tačno i da je Beograd nebezbedan grad. Evo, ako niste znali, istog dana kad su u Beogradu pretučeni oni francuski navijači, i u Švajcarskoj je izbila masovna tuča između italijanskih i švajcarskih navijača”, dodaje Prelević.
On kaže da država mora da, u skladu sa zakonom, preduzme akciju protiv ekstremističkih organizacija i „da zabrani one koje su registrovane, ako za to postoji osnov”. Ocenjujući da svaka ozbiljna policija u takvim grupama mora da ima „svoje ljude”, Prelević dodaje da policija mora da zna „ko ih finansira, ko pilotira, sa kim su povezani, sa kojim strankama i sa kojim institucijama koje čak i država finansira... Mislim da naša policija to naslućuje, kad je reč o ovim organizacijama”.
I Prelević i Mihailović se slažu da deo odgovornosti snose i organizatori Povorke ponosa. Prelević veruje da njihov cilj nije bio samo promocija ljudskih prava već i određena vrsta afirmacije kroz provokaciju koju su ekstremisti želeli da spreče po svaku cenu. „Istovremeno, ne mislim da je Ušće periferija grada, i da je trebalo da pristanu na to da skup bude premešten”, kaže on. Mihailović problem vidi u dozi sujete organizatora povorke, zbog koje nisu želeli da premeste skup na drugo mesto, pa su otkazivanjem skupa doprineli tome da ultradesničari to shvate kao svoju pobedu.
M. R. Petrović
-------------------------------------------------
Nasilnici u prednosti
Pre nešto više od godinu dana pristalice ekstremnih organizacija koje su sada želele da spreče održavanje Povorke ponosa počele su protest zbog hapšenja Radovana Karadžića i njegovog prebacivanja u Hag. Nakon prvih demonstracija, kad je poginuo Ranko Panić, usledile su svakodnevne protestne šetnje grupice od ne više od 30 demonstranata, zbog čega je često saobraćaj u Beogradu bio blokiran u popodnevnim satima. Njihove skupove i šetnje redovno je obezbeđivala policija, koja sad, zbog pretnji tih istih ljudi, nije mogla da garantuje održavanje skupa koji bi trajao svega par sati. Toliko bi bio ometan i saobraćaj u samo jednoj ulici u centru grada.
[objavljeno: 22/09/2009]
.jpg)
