Izvor: Glas javnosti, 25.Sep.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Radisav Rodić?
Radisav Rodić, rođen u selu Ripnju, opština Voždovac 19. 6. 1947. godine. Završio je Vojno-industrijsku školu „21. maj“, Tehničku školu „Radoje Dakić“ i kasnije Višu ekonomsku. Privatnim radom počeo je da se bavi 1964. godine, kao honorarnim poslom. Oženjen je, otac je tri sina i jedne ćerke i za sada ima petoro unučadi.
Od 3. marta 1968. godine registrovao je samostalnu zanatsku radnju, kao privatnik je bio preduzimač, imao je svoju alatnicu, proizvodnju plastičnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << proizvoda, metalne galanterije i plastificiranje metala. Imao je radnju sa teškom građevinskom mehanizacijom za zemljane radove u građevinarstvu.
Tri puta izgubio sve
Prvi put sve je izgubio 1969. godine, zbog poslovnog neiskustva, a drugi put mu je sve oduzeto 1972. godine posle Titovog govora u Splitu, treći put, 28. maja 1979. godine, kada je nezakonito uhapšen i osuđen, a izreka presude je glasila „Osuđuje se Radisav Rodić na tri godine i tri meseca zatvora, što se bavio menadžerstvom u većem obimu jer je na taj način stekao protivpravnu imovinsku korist, neadekvatnu uloženom radu i školskoj spremi po mišljenju javnog tužioca Božidara Babića u Smederevu“ (u presudi nedostaje da je sve to urađeno po nalogu tadašnjeg srpskog političkog moćnika Dragoslava-Draže Markovića).
Povratak u Srbiju
Posle 93 dana provedenih u istražnom zatvoru u Smederevu odlazi u inostranstvo, prvo u Italiju, pa iz Italije u Ameriku. Dana, 27. 10. 1988. godine, tadašnje Predsedništvo Srbije ukida sramnu presudu i preinačuje je u novčanu kaznu u iznosu od 500 nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti kao kaznu Radisavu Rodiću.
Rodić se vraća u Srbiju 3. 11. 1988. godine, istog meseca registruje zadrugu „ABC Product“ kao porodičnu proizvodnu prometnu zadrugu, pošto još nije postojao Zakon o kapital društvima, a 1. 1. 1990. godine osniva „ABC Product“ kao prvo kapital društvo u onoj, staroj Jugoslaviji Anta Markovića. Poziva prijatelja i partnera Brusa Ralstona iz države Delaver u SAD, da sa njim uloži kapital u Srbiju preko firme Ronaco Systems Inc. u ortačko društvo „ABC Product“. Posle mnogih administrativnih problema Rodićev prijatelj i poslovni partner Brus Ralston dolazi u Srbiju juna meseca 1990. godine, i uz teške muke, posle konferencije za štampu, dobijaju saglasnost da bez „zahtevanog podmazivanja“ tadašnjeg Saveznog sekretarijata za ekonomske odnose sa inostranstvom u „ABC Product“ ulože prvih deset miliona dolara. Uloženo je u trajni kapital 85.000 švajcarskih franaka, a ostalo su ulagali kao pozajmicu osnivača - vlasnika društva „ABC Product“ s rokom vraćanja od pet do sedam godina, odnosno onda kada društvo bude u mogućnosti, kako se dogovore ortaci. Do kraja 1990. godine dobijaju saglasnost za ulaganje u „ABC Product“ još dva odobrenja za 30.000.000 dolara, po osnovnom Ugovoru o ulaganju.
Posle ulaganja više desetina miliona dolara u smislu pozajmica osnivača, počinje intenzivan razvoj „ABC Producta“. Po zakonu Anta Markovića se dokapitalizacijom preuzima propala državna štamparija „Glas“, propalo društveno preduzeće „Stragarit“ iz Stragara 1991. godine i propalo društveno preduzeće „Udarnik“ takođe 1991. godine. Takođe se 21. 05. 1991. godine otvara Tržni centar „ABC Producta“ na uglu ulica Cvijićeve i Đure Đakovića kao najveće privatne robne kuće u staroj Jugoslaviji.
I u tom periodu Brus Ralston, kao predsednik Ronaco Systems Inc. iz Dovera, i porodica Rodić ulažu više desetina miliona dolara u revitalizaciju privrednih društava u Srbiji.
Sve probleme tih društvenih preduzeća preuzima „ABC Product“ i isplaćuje njihove dugove koji su bili skriveni, kako se to pravno kaže, raznim marifetlucima, a meri se milionima američkih dolara.
Kupovinom štamparije „Glas“ Rodić i njegov partner revitalizuju štampariju novom opremom i to postaje jedna od vodećih štamparija, tj. najveća privatna štamparija za štampanje novina, časopisa, magazina u vreme Slobodana Miloševića u periodu od 1990 - 2000. godine. Tu su se štampala sva opoziciona glasila od „NIN“, pa sve do biltena „Promene“, odnosno svi koji su tada podržavali opoziciju.
Glas javnosti
Rodić 1994. i 1995. godine pokreće časopise „Život pasa“ i „Srpsko nasleđe“, a 20. 04. 1998. godine pokreće i dnevni list „Glas javnosti“. Zbog štampanja lista Demokratske stranke „Demokratija“ (u periodu 1996 - 1997) ima grdne probleme s tadašnjim vladajućim režimom, a zbog štampanja biltena „Promene“ dobija kazne, plene mu imovinu u drugoj polovini 1999. godine, Rodićevu firmu „ABC Grafika“ i direktora Slavoljuba Kačarevića, svaki dan sud kažnjava i svaki dan pleni račun i pleni imovinu, tako da je nad Rodićevom firmom „ABC Grafika“ 27.01.2000. godine, pokrenut stečaj od strane predsednice Trgovinskog suda Milene Arežine. Za stečajnog upravnika postavljen je Dušan Abramović, koji je u prostorije „ABC Grafike“ ušao sa velikom grupom policajaca i obezbeđenjem suda Milene Arežine, firmom „Protekt Tim“. Juna meseca 2000. godine tadašnji progonitelji iz Jugoslovenske levice, na čelu sa Srđanom Smiljkovićem vrše razne iznude ali ne uspevaju, pa tada „ABC Product“, kao ortačko društvo američkog partnera Brusa Ralstona i porodice Rodić uvode u stečaj. Sve ovo može se videti u arhivi „Glasa javnosti“ (http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/srpski/arhiva-indedž.html).
Zoran Đinđić, krajem avgusta 2001. godine, prilikom posete redakciji „Glasa javnosti“ obećava Rodiću nadoknadu svega rečima: „Rajo, došlo je vreme da ti se i mi odužimo“. Tada ga je Rodić pitao: „Dobro, Zorane, ko će sad da sprovede ovo što se mi dogovorimo?“ On je odgovorio: „Moj čovek za poverljive poslove Goran Vesić, on će doći za koji dan“. Kad je došao Goran Vesić, rekao je da ništa ne veruje, nego da će sa sobom dovesti na usaglašenje Goricu Mojović. Došla je i Gorica Mojović i onda je postignut dogovor da sve što je Rodić obračunao Gorica Mojović prihvata. Do danas nema nikakve nadoknade.
Ne vraćaju oteto
Sredinom 2001. godine nova vlast vraća samo jedan promil od otetog Rodićevim firmama u borbi za demokratske promene preko Žarka Koraća i Božidara Đelića uz veliku medijsku pažnju. Sudski sporovi za vraćanje otetog još su u toku a vrednosti sporova se mere milijardama dinara.
Pre toga, 16. 1. 2001. godine Rodić doživljava „sačekušu“ i fizički napad ispred kuće i završava u Urgentnom centru. Napadač nije pronađen ali Rodić pretpostavlja da su to ostvarene pretnje jednog političkog moćnika.
Na Đurđevdan, 6. 5. 2003. godine Rodić pokreće dnevni list „Kurir“. Sredinom juna obaveštava dužnike iz Demokratske stranke da njihovo obezbeđenje plaćanja za štampanje lista „Demokratija“ u vidu akceptnih naloga, koje je potpisao lično pokojni Zoran Đinđić, prestaje da važi po novom zakonu od 1. 7. i traži od njih da dostave novo obezbeđenje plaćanja ili će morati da pusti akceptni nalog u naplatu. O tome obaveštava tadašnje čelnike DS Zorana Živkovića i Čedomira Jovanovića u pismenoj formi. Stigla je poruka od izaslanika Čedomira Jovanovića, „neka Rodiću plati potpisnik naloga“, a potpisnik naloga je bio pokojni Đinđić.
Kada je pustio akceptni nalog počinje njegov hod po mukama i teror Poreske policije i ostalih policija. Sve dok pred kraj 2003. godine nije „dobrovoljno“ potpisao u sudu izjavu da se odriče potraživanja njegove firme „ABC Grafika“ u korist Demokratske stranke.
Šest dana posle puštanja akceptnog naloga Rodićev automobil ispred restorana „Avala“ bomba diže u vazduh. Neka kamera je to snimila od nekuda i do danas je to ostalo nerasvetljeno. Počinioci nisu pronađeni.
Progon
Rodić u Glasu javnosti, 15. 2. 2005. godine, najavljuje knjigu „Demokratska pljačka Srbije“ u kojoj je istraživački tim Glasa na čelu sa novinarom Draganom Vlahovićem objavio dokumenta o srpskim parama na Kipru i učešću ministra Dinkića u svemu tome sa njegovim izjavama kiparskoj štampi, da su pare pronađene. Ali Srbija do danas nije videla te pare.
Dinkić tada Rodiću preti - ako objavi tu knjigu - da će ga uništiti. Rodićeva firma „Glas“ objavljuje tu knjigu i 16. 2. 2005. godine u Rodićeve firme dolaze četiri grupe od po tri poreska inspektora. Kontrola traje više od dve godine, isfabrikovano je više od 1.100 zapisnika, rešenja, prigovora, odgovora, žalbi i ostalih akata Poreske uprave za Rodićeve firme, a Rodić je kao privatno lice imao više od 90. Pleni se Rodićeva kuća gde mu žive ćerka i sin za porez koji će „možda“ biti dužan, kako piše u rešenju koje do danas nije deblokirano. Posle dva meseca u kontrolu se uključuje i Poreska policija. Kada je Rodić posle 100 dana progona poreskih organa otišao na kontrolu zdravstvenog stanja, utvrđeno je da je oboleo od hemangioma na jetri. To je bilo početkom juna 2005. godine. Poreska uprava i poreska policija su podnele pet krivičnih prijava samo protiv Rodića, plus prijave protiv njegovih sinova, i sve je to palo na sudu.
Pored dnevnih listova „Kurir“ i „Glas javnosti“ Rodić Radisav pokreće 15. 1. 2007. godine, ženski nedeljnik „Kurir Stil“, a 16. 10. 2008. godine, politički nedeljnik „Grom“.
Operacija u Ženevi
Početkom 2008. godine, tačnije 11. januara, Rodića operiše profesor Morel u uglednoj bolnici u Ženevi. Zbog hemangioma (što naši stari kažu „pojedoše mu džigericu“ od sekiracije, a njemu je Dinkićev teror pojeo džigericu) odstranjeno mu je dve trećine jetre. Operacija je trajala više od 18 časova, i Bogu hvala, vrlo je uspešna. Danas se Rodić tamo nalazi na redovnoj kontroli zdravstvenog stanja.
U Rodićeve firme, 23. 5. 2009. godine ponovo dolazi Poreska policija. Poreska policija, umesto da radi svoj posao, bavi se terenskom kontrolom, što znači preuzima ulogu poreske inspekcije. Svu dokumentaciju pregledaju, kopije uzimaju, sve što su tražili to su dobili, a meri se hiljadama stranica predate zahtevane dokumentacije. To traje više od 110 dana i kada Rodić odlazi na redovnu kontrolu oni počinju da se ponašaju nasilnički, pokušavajući da od Rodića naprave kriminalca, odnosno utajivača poreza, što je nemoguće i pored svih zloupotreba pojedinih funkcionera državne institucije poreske uprave i portparola Republičkog tužioca Tome Zorića u dogovoru s jednim ministrom koga je sadašnja vlada pustila da radi šta hoće prema Rodiću i njegovim firmama. Narodna poslovica kaže „što jedna budala zamrsi, sto pametnih ne mogu da razmrse“, ali šta je tu je, možda je to sudbina Radisava Rodića, ali i Srbije, da Srbin u Srbiji ne može biti vlasnik najtiražnijih medija koji slobodno pišu o svim protivpravnim i nezakonitim radnjama aktuelnih političara i njihovih takozvanih „biznismena“.
Pokretač dnevnih listova „Glas javnosti“ i „Kurir“ i nedeljnika „Grom“ i „Kurir Stil“
Radisav Rodić
Komunisticki "geni" se tesko menjaju.Kradi gde stignes , ubi ko ti stoji na putu, zakon je za budale itd...Slusala sam puno takvih prica.Tate i dede su tako radili pa sinovi neznaju i nece da znaju bolje.Ovaj ceo slucaj je sramota za Srbiju jer smo vec proglaseni kao grub i lud narod sa jos ludjim politicarima.Nemam sta da oduzmem a ni da dodam.
Pa to znaci da su nam demokrate kriminalci, ko da to nismo znali 2000. kada su palili Skupstinu, i sa narko-dilerima i otmicarima, kao i razbojnicima izvrsili drzavni udar, no neka im, kako su dosli tako ce i otici, uz drzavni udar, samo sto ce ih sada srpska omladina i srpski narod oterati. Plate su manje, dugovi drzave veci za 20 milijardi eura, nezaposlenost sa 30% otisla na 40% i vise, zavisi koliko je realno stanje, neefikasan sistem drzavne uprave i lokalne samouprave... sve u svemu dobismo spolja gladac a iznutra jadac, pa cemo se gladni smejati sami sebi.
Izdrzi Rodicu protiv tih fukara u vidu tadica dinkica djelica i dacica, namerno im prezimena pisem malim slovima jer su to najveci izdajnici srbstva ali nicija nije svetlelea doveka newce ni njihova.
milosevic je bio i vladao kao tiranin otisao je tamo gd je trebo davno da ode, i ove ce stigne zasluzena kazna .
.jpg)
