Izvor: B92, 14.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko (će da) menja Petersena
Beograd, Priština -- Još nije poznato ko će biti naslednik Sorena Jesena Petersena. Stiven Šuk, njegov zamenik, došao u prvu posetu Beogradu.
Još nije poznato ko će biti naslednik šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena. Za sada postoje samo nagađanja da bi to mogao biti Piter Fejt, holandski diplomata koji je u vreme sukoba na jugu Srbije bio izaslanik NATO-a. Dok se čeka na tu odluku, u Beograd je prvi put stigao privremeni šef UNMIK-a, Petersenov zamenik Stiven Šuk.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Eventualno imenovanje holandskog diplomate Pitera Fejta na mesto šefa UNMIK-a objavio je albanski dnevnik Koha ditore, koji navodi da će sledeće sedmice biti održan sastanak Kontakt-grupe na kom će biti reči o tom pitanju. Koha tvrdi i da su međunarodni izvori, na koje se pozivaju, naveli da je do sada razgovarano samo o jednom čoveku, a to je Piter Fejt, koji je i prošli put bio jedan od kandidata. Fejt je trenutno šef Misije u Acehu, dok je od 1995. do 2000. bio zvaničnik NATO-a zadužen za Balkan, a tokom sukoba u Preševskoj dolini izaslanik NATO-a u posredovanju za okončanje sukoba. List saznaje i da je definitivno odbačena mogućnost da UNMIK do sredine 2007. vodi sadašnji zamenik šefa UNMIK-a Stiven Šuk.
Šuk u Beogradu
Šuk je već donekle počeo da obavlja funkciju šefa UNMIK-a, što mu i pripada kao prvom zameniku Petersena, pa je u tom svojstvu u Beogradu razgovarao sa zvaničnicima Srbije o povratku raseljenih, privatizaciji i imovinskim pitanjima. Šuk je posle razgovora s predsednicom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandom Rašković Ivić rekao da je veliki optimista kada je reč o rešavanju tih pitanja i da će UNMIK obaveštavati Beograd o tehničkim aspektima procesa privatizacije i rešavanju imovinskih pitanja.
"Pored tih tehničkih razgovora, došao sam da bismo imali sadržajan i otvoren dijalog o pitanju povratka i pitanjima vezanim za imovinu. Veliki sam optimista u tom pogledu jer smo počeli iskrene razgovore o pitanjima koja su ne samo u najboljem interesu ljudi koji žele da se vrate, nego i u interesu ekonomskog razvoja Kosova", kaže Šuk.
Sanda Rašković Ivić je navela da je na sastanku najavljeno da će za uzurpirane stanovi i kuće na Kosovu u okviru pilot-projekta od ovog leta biti naplaćivana renta. Prema njenim rečima, novac od toga će dobijati legalni vlasnici, tačnije ljudi koji imaju papire za tu imovinu. Sanda Rašković Ivić je objasnila i da je pored privatizacije, uzurpirane imovine i povratka, tema razgovora bio problem javnog saobraćaja na Kosovu.
"Pokušaćemo da nađemo zajedničke tačke operativne prirode. Naravno, potpuno smo svesni da je nemoguće revidirati sva preduzeća, a njih je 178, koja su privatizovana, ali ima još mnogo toga da bude privatizovano, pa bismo želeli da radimo na nekim izmenama, ali to će, naravno, biti sve kroz dogovor Koordinacionog centra i ljudi iz UNMIK-a", kaže ona.
Stiven Šuk je razgovarao i s ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem. Drašković je rekao da je Srbija spremna na maksimalnu fleksibilnost u pregovorima sa albanskom stranom, a Šuk, kaže se u saopštenju, da je cilj njegove posete da nađe adekvatne sagovornike za rešavanje praktičnih pitanja, ali je naveo i da je zabrinut zbog odluke nekih srpskih opština da prekinu saradnju s međunarodnom administracijom.
"Administrator još godinu dana"
Odlazeći šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen izjavio je juče u Briselu da će na Kosovu imati naslednika još godinu dana i ocenio da će kosovski Albanci, ako ispune ono što od njih očekuje međunarodna zajednica, doći do ispunjenja svog sna.
Petersen je posle razgovora s generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hopom Sheferom rekao da je uveren da će rešenje za status Kosova biti nađeno do kraja godine. Slično uverenje on je izneo i posle sastanka s predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom, kada je rekao i da je glavni standard na Kosovu vezan za manjine. "Sledeće srede ću izvestiti Savet bezbednosti UN o velikom napretku, ali ima još dosta izazova. Jedan od njih je da nema pomaka u uključivanju kosovskih Srba u taj proces. Mislim da je žalosno da ih Beograd nije ohrabrio i to je loša usluga kosovskim Srbima koji moraju da učestvuju u kosovskim institucijama da bi ostali", kaže on.
Na pitanje kako reaguje na oštre kritike Beograda na račun rukovođenja misijom na Kosovu, Petersen je rekao kako misli da su kritike pojedinih kosovskih Srba potpuno normalne kada se ima u vidu da je rekao da bih želeo da vidi više napretka na strani kosovskih Srba. "To je posao u kom se ne možete dopasti uvek svima i moraju se činiti stvari za koje se veruje da su prave za Kosovo", kaže on.
Solana je, zamoljen da oceni da li će Kosovo moći da bude samoodrživo, uzvratio da bi to Kosovo trebalo da bude i da se ne može stalno slati novčana pomoć jer bi to samo povećavalo zavisnost Pokrajine od međunarodne pomoći. "Kosovo ne može večito računati na pomoć međunarodne zajednice", kaže on.
