Izvor: Blic, 22.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klošarka!
Klošarka!
Svetski košarkaški centar je pogođen 20. septembra posle dva jaka udara - španskog i francuskog i dva 'najčuvenija' tornja Srbija i Crna Gora nestala su sa mape. Čak smo i rušenje dočekali nespremni, od spasilaca, preko bolničara, do vatrogasaca koji su te večeri bezglavo bauljali po pepelu i gareži, bespomoćno tražeći izlaz za evakuaciju. Bio je ovo teror na našu košarku, ali iz sopstvenih redova.
Najpre smo se prepotentno i narcisoidno vezali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za samo fantastičan slogan 'Dobro došli u zemlju košarke', kao da smo i sami izmislili ovu igru i kao da smo organizaciju prvenstva dobili da bismo osvojili zlatnu medalju. U međuvremenu, napravljene su tri ključne greške.
Prvo: Ko je selektirao 'najboljih' 12, ako ne Željko Obradović koji je posle svu krivicu svalio na igrače i na lošu atmosferu. Zar on nije znao da Jarić i Rakočević ne pričaju još iz juniorskih dana, a da su oni morali da budu naš vodeći bekovski par. Drugo: Izgubiti na terenu je možda i najmanje bolno, ali delovati izgubljeno, e tu je u pitanju vizija koju stručni štab nije imao. Treće: Većini igrača je bilo važnije šta piše pozadi na dresu, nego ona čudna skraćenica na grudima. Pametnije bi bilo da su majice obukli naopako. Košarka se igra pet na pet, a ne jedan na jedan. Zar Obradović nije znao da se od hora, bez sluha, ne pravi dobra pesma?
Bila je ovo družina bez adrese, s odrpanom igrom i noćnim geganjem kojoj je flaša virila iz džepova. Zato nije ni čudno što smo igrali - klošarku!
