Izvor: Danas, 10.Jan.2016, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključno je sprovođenje zakona
Beograd - Pristupanje Evropskoj uniji zaista je postalo strateški cilj Srbije. U januaru 2014. Srbija je postala zemlja kandidat za članstvo u EU. U domenu ekonomske uprave postignut je sveobuhvatan sporazum sa MMF-om. Parlament je usvojio zakone o bankrotu i privatizaciji, što omogućava restrukturiranje i privatizaciju velikog broja državnih kompanija. Dalje, usvojeni su amandmani da bi se modernizovao Zakon o radu i olakšalo dobijanje građevinskih dozvola, korak koji može da ima pozitivan >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << efekat na privlačenje stranih investicija, kaže za Danas Hendrik Herit Kornelis van den Dol, ambasador Holandije u Srbiji, čija država je 1. januara preuzela predsedavanje EU.
Govoreći o ključnim zadacima srpskih zvaničnika tokom 2016, kada je reč o evropskom putu, naš sagovornik podseća i da je dijalog sa Prištinom vodio postizanju Briselskog sporazuma 2013. i još nekoliko sporazuma nakon toga, od čega je najnoviji bio u avgustu 2015. "Postoji posvećenost nastavku dijaloga dok sva istaknuta pitanja u vezi sa normalizacijom odnosa ne budu rešena. Gledajući napred takođe treba da priznamo da i dalje postoje izazovi sa kojim se treba suočiti. Vladavina prava je jedan od tri stuba pristupa proširenju EU koji nazivamo "prvo suštinske stvari". Holandija se u potpunosti drži toga i ostaje spremna da pomogne Srbiji u ovom prioritetnom domenu. Da bi se to podržalo, Holandija je prošle godine intenzivirala svoje napore u segmentu vladavine prava u čitavom regionu uspostavljanjem regionalne jedinice za vladavinu prava", ističe on.
Holandski ambasador ukazuje da je, uprkos budžetskim rezovima u holandskoj diplomatiji u celosti, povećano ulaganje u vladavinu prava - poglavlja 23 i 24 - kao u jednu od prioritetnih oblasti. "Glavni cilj intenziviranja ove politike je dvostruk. S jedne strane, želeli smo da uspostavimo jedan centar znanja za pitanja u vezi sa vladavinom prava, da se pokrenemo dalje od fraza kao što je "nezavisnost pravosuđa" i da zaista imamo analize koje se temelje na dokazima o tome šta su problemi i izazovi. Ova analiza nije univerzalno primenljiva već sagledava svaku državu pojedinačno. S druge strane se nadamo da će nam ovakav regionalni pristup pomoći da ostvarimo višestruke efekte. Na primer, Srbija je poslednja država u regionu koja će primeniti zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Iskustva drugih država mogu da budu od velike pomoći u analiziranju nacrta srpskog zakona i podrže srpske vlasti u vezi sa time. Naš glavni cilj je biti bolji sagovornik lokalnim vlastima u vezi sa reformama vladavine prava. Uz bolje razumevanje problema u boljoj smo poziciji da podržimo delotvorne reforme", navodi sagovornik Danasa.
Ambasador Holandije poručuje da je za sva ova pitanja ključno sprovođenje zakona. "Akcioni planovi i novi zakoni su važni, ali, kao što kažu - praksa će pokazati njihovu uspešnost. Bez brze i prikladne primene, reforme postoje samo na papiru i niko u Srbiji neće primetiti razliku. Istinska reforma pravosuđa će osnažiti nezavisnost, profesionalizam, efektivnost i efikasnost pravosudnog sistema. To nešto znači ljudima! Poslovna i investiciona klima u Srbiji može da bude poboljšana na različite načine. To nešto znači preduzetnicima! Borba protiv korupcije mora da vodi do konkretnih rezultata, tako što će se doneti istinske presude. A prikladna primena usvojenih medijskih zakona doprineće jačanju medijskog pejzaža, što je neophodno u svetlu izazova s kojima se suočava sloboda medija u Srbiji i pada koji je država doživela na nekoliko globalnih rang-lista o slobodi medija", zaključuje on.
.jpg)
