Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Maj.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klina: Povratnici i provokatori
KLINA - Srbi povratnici u sela u opštini Klina žale se na tešku ekonomsku situaciju, ali i na provokacije i pritiske da opet napuste svoja sela. U opštinu Klina se od planiranih 314 porodica vratilo samo 160, a povratnici su počeli da prodaju imanja i kuće.
U selu Biča država Srbija ranije je finansirala izgradnju pet kuća, ali u tim kućama ni danas niko ne živi.
"Znamo da Vlada Srbije izdvaja velika sredstva da pomogne život Srba na Kosovu. Srbi povratnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji stalno žive u selima opštine Klina skoro da i nisu osetili tu pomoć, jer ta sredstva u malim količinama prelaze reku Ibar", tvrdi šef Kancelarije za zajednice u opštini Klina Milorad Šarković.
Više Srba odlazi nego što se vraća
Kada je reč o prodaji srpskih imanja i kuća, Šarković kaže da su Srbi, zbog toga što u Klini ne vide nikakvu budućnost, od 2000. godine do danas prodali više kuća nego što se u grad vratilo srpskih porodica. U Klini trenutno živi 35 od projektom za povratak predviđenih 98 srpskih domaćinstava.
"Srbi povratnici prodaju imanja i obnovljene kuće i u selu Drsnik koje se nalazi pored regionalnog puta Priština-Peć, a u neposrednoj je blizini grada Klina. U ostalih pet povratničkih srpskih sela prodaja imanja još nije zabeležena", kaže Šarković.
Srbi su u Klinu i okolna sela počeli da se vraćaju 2002. godine. Šarković kaže da je prema projektu o povratku u šest sela i grad bilo predviđeno da se vrati 314 porodica sa oko 900 članova domaćinstava.
Nažalost, iz ekonomskih i drugih razloga, kaže on, proteklih godina u ta sela i grad Klinu vratilo se oko 160 porodica sa blizu 400 članova domaćinstava.
Manastir kao ekonomski oslonac
U vezi sa ekonomskom pomoći za održiv povratak Srba u selima opštine Klina, prema rečima Šarkovića, do sada je za povratnike najviše učinilo bratstvo srpskog pravoslavnog manastira Visoki Dečani i episkop Teodosije.
"Bratstvo ovog manastira uz pomoć dobrotvora nudi povratnicima u selima opštine Klina stada ovaca, izgrađene su i staje za stoku, obezbedili su i tri traktora sa priključnim mašinama za obradu zemlje, a daju i drugu pomoć", kaže Šarković.
Predstavnici povratničkih sela kažu da stariji povratnici žive od penzija koje dobijaju od Srbije, a ima i onih koji dobijaju 45 evra od Vlade Kosova.
Posao za policiju i pravosuđe
Povratnica u selo Vidanje Nevenka Šarković kaže da ne može da sastavi kraj sa krajem, jer ona i muž Miljan, sa ćerkom Jelenom (16) i sinom Mladenom (14) pokušavaju da žive od socijale u iznosu od 7.200 dinara koju njen suprug dobija od Srbije.
Povratnici iskreno očekuju da svi problemi budu prevaziđeni.
Tvrde da probleme u vezi ugrožavanja bezbednosti povratnika, zatim u vezi sa poljskim štetama i uzurpacijom zemljišta neodložno treba da reše lokalne institucije policije i pravosuđa u opštini Klina.
Povratnici kažu da isto tako očekuju da Srbija pruži veću ekonomsku podršku održivom povratku Srbima među kojima ima mladih bračnih parova koji i sa troje maloletne dece nemaju svoj krov nad glavom.
Šarkovićeva kaže da su se u selo Biča kod Kline vratila uglavnom starija domaćinstva koja obrađuju samo okućnice, a da su se jedino Stojan i Radosav Dončić vratili sa decom i da su zbog toga na meti provokacija.
"Albanci povratnike Dončiće provociraju i vrše na njih pritisak da oni ponovo napuste svoja ognjišta i imanja", navodi Šarković.
Dovode krave do dvorišne ograde
Stojan Dončić kaže da su "neki mlađi Albanci" iz susednog sela u više navrata dovodili krave do same ograde dvorišta njegove kuće kao i da Albanci redovno napasaju krave u njegovoj pšenici.
Pored toga, nepoznati počinioci su za mesec dana sedam puta zaustavljali dotok pijaće vode do sela Biča.
"U našoj porodici živi desetoro duša koji stalno ponešto rade po dvorištu. Tu su moja majka, supruga, sinovi i ćerke koje su još učenice. U selu imamo i školu u koju idu i ženska deca, pa smo, normalno, zabrinuti zbog napadnog ponašanja tih Albanaca oko moje kuće", kaže za agenciju Beta Dončić.
On napominje da provokacije oko kuće doživljava kao "ugrožavanje bezbednosti članova porodice" i da zato nadležni organi treba da spreče provokacije.
Ne pomaže ni albanski jezik
Dončić kaže da Srbi u selu Biča imaju oko 300 hektara obradive zemlje u vlasništvu i da veliki deo te zemlje na razne načine - kosidbom, oranjem, ispašom stoke, koriste neki Albanci iz susednih sela.
"Govorim albanski i sve ove probleme pokušao sam da prevaziđem razgovorom, ali to nije pomoglo", kaže Dončić.
Dončić navodi da država Srbija povratnicima obezbeđuje seme i đubrivo za setvu, a za selo Biča su obezbedili traktor sa priključnim mašinama.
Traktore za povratnike, prema rečima Milorada Šarkovića, obezbedila je i Vlada Kosova.
Od 300 hektara zasejali - sedamnaest
Radonja Magić iz susednog sela Grabac kaže da su Srbi povratnici od oko 300 hektara zemlje koju poseduju uspeli da zaseju samo 17 hektara oko sela.
Ostale udaljenije parcele srpske zemlje koriste uglavnom Albanci koji su u susedna sela došli 1999. godine, kaže za Betu Magić.
On navodi da je nadležnima na sastancima u Klini za protekle tri godine podneo više od 200 pisanih pritužbi i žalbi u vezi sa narušavanjem bezbednosti povratnika i počinjenom štetom na njivama i o uzurpaciji i raznim zloupotrebama srpske obradive zemlje, livada i šume od strane Albanaca iz susednih sela.
Na tim sastancima bili su predstavnici civilne kosovske vlasti, UNMIK-a, policije i Kfora, ali nijedna od pritužbi koje sam podneo nije rešena, kaže Magić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
