Izvor: B92, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar protiv nezavisnosti Kosova
Beč, Prag -- Ministarka inostranih poslova Kipra Erato Kozaku-Markulis kaže da njena zemlja neće priznati nezavisnost Kosova.
"Kipar će u Evropskoj uniji biti protiv priznanja nezavisnosti", rekla je šefica diplomatije Kipra tokom posete Austriji, dodajući da Kipar "sigurno neće biti sam". Ona je upozorila da bi nezavisnost Kosova bila opasan presedan.
Ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik je navela da je pitanje Kosova evropsko pitanje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Kosovsko pitanje je test zrelosti zajedničke spoljne politike EU. Nalazimo se u odlučujućoj fazi. Beograd i Priština moraju optimalno da iskoriste preostalo vreme do 10. decembra. Potrebna nam je nova dinamika, a jednostrane akcije i insistiranje na osnovnim stavovima ne vode nas napred", kaže ona.
Ren: Usredsrediti se na ozbiljne pregovore
Evropski komesar za proširenje Oli Ren zatražio je danas od svih međunarodnih aktera da izvrše pritisak na Beograd i Prištinu da bi se omogućili "ozbiljni pregovori" i postiglo "dogovorno rešenje" budućeg statusa Kosova.
"Obe strane - i Beograd i Priština - treba da svoje misli i svoje napore usredsrede na ozbiljne pregovore", izjavio je Ren novinarima u Briselu, neposredno posle razgovora s predsednikom srpskog Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, Rasimom Ljajićem.
Svi međunarodni akteri, dodao je Ren, treba da utiču na dve strane kako bi do takvih pregovora doista došlo.
Evropski komesar je istakao da će Kontakt grupa do 10. decembra podneti svoj izveštaj Savetu bezbednosti UN.
"Posle toga, Savet bezbednosti će morati da se pozabavi tim pitanjem - sem ako pre toga ne bude pronađeno rešenje", rekao je Ren, još jednom naglasivši punu podršku EU procesu koji vodi posrednička trojka Kontakt grupe.
Dinstbir: Srbija došla do granice
Srbija je ponudom široke autonomije Kosovu došla do granice mogućih kompromisa, smatra bivši izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava na prostoru SFRJ Jirži Dinstbir. On u autorskom članku za list Pravo navodi kako se nada da ipak još "postoji mali prostor za razumnu politiku međunarodne zajednice."
"Srbi su u poslednja dva-tri meseca dobili od nekoliko članica Evropske unije ispod stola pet-šest različitih predloga. Neki računaju na srpski suverenitet, drugi na rešenje tipa Beneluksa, čak i s Crnom Gorom. Takođe, i u SAD ima izvesnog razumevanja za nekakvu institucionalnu povezanost Srbije s Kosovom", piše Dinstbir.
On je dodao da mnogi Evropljani uviđaju da je Kosovo problem evropske bezbednosti, a da se i u EU računa s tim da bi, ako EU prizna nezavisno Kosovo, mogla da prepusti članicama da odaberu kada i kako žele da tu odluku primene.
"Zagovornici demokratskog razvoja posvetili su mnogo energije da ubede Srbe da ne mogu da se menjaju granice s Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom po etničkom principu. Kako bi mogli onda danas da objasne promenu granica na toj osnovi?", pita Dinstbir.
"Jednostrana nezavisnost za domino-efekat"
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova izazvalo bi domino-efekat u drugim regionima, izjavio je Džefi Sajmon, analitičar u Institutu za strategijske studije pri Nacionalnom univerzitetu SAD za odbrambena pitanja.
"Ako dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti i ako druge zemlje, kao na primer SAD, priznaju Kosovo, postavlja se pitanje šta će se desiti u regionu. Srbi severno od Ibra, koji ni danas ne žive pod upravom kosovskih vlasti, mogli bi da proglase nezavisnost ili da ostanu pri tome da su i dalje deo Srbije", rekao je Sajmon za Glas Amerike.
"Šta će se u tom slučaju desiti s MUP-om i policijom i ko će kome priteći u pomoć? Sve to sobom nosi potencijalnu opasnost. Beograd bi mogao da tvrdi da je severno Kosovo i dalje deo Srbije, a Rusija da podrži takav rasplet," smatra Sajmon.
"Domino-efekat bi mogao da se oseti u Makedoniji. Šta će se desiti ako pozamašna albanska manjina poželi da se povede za primerom kosovskih Albanaca i zatraži nezavisnost? Da li će Srbi u Republici Srpskoj, koja ne može da se poredi s Kosovom, ali u kojoj bi kosovski rasplet mogao da ima uticaja, odlučiti da žele da se pridruže Srbiji? Sve su to neizvesnosti opasne po stabilnost", dodaje on.
"Treba imati na umu da, i u slučaju da SAD priznaju nezavisnost Kosova, postoje članice NATO-a koje to ne bi učinile, niti bi se s tim složile. Tu su Slovačka, Rumunija, Grčka, Španija, donekle Italija. Drugim rečima, u Alijansi postoji zabrinutost, ako ne i otvoreno protivljenje takvom kursu", kaže Sajmon.
"Ključ je u kontrolisanom raspletu da se stvari ne bi otrgle kontroli. Podržavam izjavu predstavnika EU Volfganga Išingera da bi sve opcije trebalo da budu na stolu", kaže Sajmon.
"Čeku i kompanija bi želeli da dobiju sve i stoga nisu voljni da pregovaraju, Koštunica i DSS ne žele da izgube ništa, a morali bi da shvate da je gubitak neminovan. Zašto ne bi obe strane prihvatile određeni gubitak, odnosno podelu?", kaže Sajmon.
On je naglasio da EU treba jasno da stavi do znanja Srbiji da postoji konkretan plan u smislu evroatlantskih integracija i budućnosti. "NATO nije popularan u Srbiji, ali zato EU jeste. Potrebni su podsticaji u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju i ekonomska podrška SAD", rekao je on.
Francuska: Kosovo je prioritet
Francuska je danas istakla da podržava evropsku integraciju Srbije, ali da je rešavanje kosovskog pitanja u ovom trenutku prioritet, saopšteno je u Parizu.
"Naš prioritet sada je da podržimo rad 'trojke'. Nadamo se da će razgovori Srba i kosovskih Albanaca pod vođstvom 'trojke' doneti pozitivan rezultat", izjavio je danas novinarima predstavnik francuskog ministarstva inostranih poslova.
Upitan da li je približavanje Srbije EU povezano s rešavanjem kosovskog pitanja, taj predstavnik je podsetio na izjavu šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera tokom poslednje posete Beogradu i Prištini da pre razgovora o odnosima Srbije i EU treba rešiti pitanje Kosova.
"To nas ne sprečava da podržavamo približavanje Srbije EU pod uslovom pune saradnje s Haškim tribunalom. Ali, u ovom trenutku, naš cilj je da do 10. decembra dođemo do rešenja s kojim će se složiti Srbi i kosovski Albanci", rekao je taj predstavnik francuskog ministarstva.
Zamoljen da potvrdi da je Kušner pozvao u posetu prištinske pregovarače kako bi od njih zatražio da se uzdrže od jednostranih poteza koji ne bi bili u koordinaciji sa Zapadom, taj predstavnik je samo potvrdio najavljeni susret u nedelju, 21. oktobra.
Šef francuske diplomatije Bernar Kušner sastaće se u nedelju u Parizu sa kosovskim pregovaračkim timom sa kojim će razgovarati o toku pregovora o budućem statusu Kosova, saopštilo je danas francusko ministarstvo spoljnih poslova.
Delegacije Beograda i Prištine održaće dan kasnije, u ponedeljak 22. oktobra u Beču, novu rundu direktnih razgovora o rešavanju kosovskog pitanja.
