Izvor: B92, 15.Jul.2011, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiks pravosuđa ili (ne)komunikacija
Beograd, Zagreb -- Raspisivanje poternice za Nadom Šakić se ocenjuje kao krupna greška pravosuđa Srbije, ali i kao posledica slabe komunikacije hrvatskih i srpskih sudskih organa.
Srpskom i hrvatskom javnošću odjeknula je informacija o zahtevu Srbije za izručenjem Nade Šakić koja se tereti za zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata.
U toj vesti ne bi bilo ništa neubičajeno da se, prema tvrdnjama hrvatskih medija, ne radi o osobi koja je preminula u februaru.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Raspisivanje poternice javnost te zemlje ocenjuje kao debakl srpskog pravosuđa, uz opasku da ovdašnji nadležni očigledno nisu pratili vesti iz Hrvatske.
Čeka zvanična potvrda hrvatskih vlasti o smrti Šakićeve, za kojom je Srbija raspisala međunarodnu poternicu zbog sumnje da je učestvovala u masovnom ubistvu Srba, Jevreja i Roma u logorima Stara Gradiška i Jasenovac.
Prema tvrdnjama medija, ona je preminula 5. februara ove godine i kremirana je na groblju Mirogoj, o čemu su hrvatske novine izvestile.
Zvanične potvrde o njenoj smrti od hrvatskih vlasti još nema, a portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec posavetovao je srpske vlasti da informacije potraže preko mehanizma međunarodne pravne pomoći.
S tim međutim nije saglasan portparol srpskog Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić. On tvrdi da domaće pravosuđe u slučaju Nade Šakić nije napravilo grešku.
"Država gde je osoba za kojom se traga treba da dostavi obaveštenje odnosno umrlicu našim pravosudnim organima, pa se obustavlja postupak. Ovde nema potrebe za medijskom pompom, i Milivoj Ašner je umro pre nekoliko meseci i tek je nedavno stigla umrlica. Bilo je i zloupotreba sa sličnim informacijama, u slučaju Nebojše Minića koji je pobegao u Argentinu, pa smo imali dva puta informacije u medijima da je umro, međutim tek se treći put zaista ispostavilo da je to tačna informacija", kaže Vekarić.
Nada Šakić (desno) sa Majom Buždon, upravnicom ženskog logora u Gradišci
To što Srbija od Hrvatske traži izručenje mrtve osobe, advokat Božo Prelević ne smatra preterano dramatičnim. Međutim, njemu je nejasno zbog čega su se srpske pravosudne vlasti toga setile 13 godina pošto je Nada Šakić iz Argentine izručena Hrvatskoj, koja ju je tražila zbog sumnje da je počinila ratne zločine.
"Ako oni nemaju sasvim jasan dokaz da je neko umro, ako se radi o stranom državljaninu koji je umro u inostranstvu, onda je pitanje kako bi taj dokaz i pribavili. Osim, ako nemaju takvi vrstu saznanja, pa onda iz saradnje sa tom državom iz koje i zatraže potvrdu odnosno kopiju umrlice na osnovu koje ne raspišu poternicu. Mislim da je hrvatsko pravosuđe, ako je znalo da se vodi postupak, moglo da obavesti susednu državu da je osoba preminula", kaže Prelević.
Reakciju srpskog Tužilaštva za ratne zločine, ali i čitavog domaćeg pravosuđa i istoričarka Branka Prpa ocenjuje kao zakasnelu. Kako objašnjava, iako je potraga za nacističkim ratnim zločincima često bila mukotrpna pošto su se uglavnom krili u Južnoj Americi, Nada Šakić je ipak poslednjih godina bila u susednoj zemlji.
Inače, ona je u Hrvatskoj oslobođena optužbi za zločine protiv čovečnosti, a po dobijanju državljanstva te zemlje po Ustavu nije mogla biti izručivana drugim državama.
