Izvor: Politika, 03.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karla del Ponte protiv SAD
Zapad dozvolio masakr u Srebrenici, Holbruk glavni jatak Radovana Karadžića, a tribunal ostaje bez novca koji tužiteljka sada traži od Evropljana
Sjedinjene Američke Države pridružile su se Srbiji kao meta napada Karle del Ponte. Glavna tužiteljka Haškog tribunala u intervjuu francuskom nedeljniku "Pari mač" rekla je da su "predstavnici međunarodne zajednice" znali da se priprema masakr u Srebrenici i da nisu ništa učinili da ga spreče, da je bivši američki potpredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Al Gor hteo da o tome svedoči pred sudom, ali mu "nije dozvoljeno", da ona čak ima dokaze o umešanosti zapadnih zvaničnika u najteži zločin u jugoslovenskim ratovima i da je Ričard Holbruk glavni jatak Radovana Karadžića.
"Slobodan Milošević, Radovan Karadžić i Ratko Mladić organizovali su napad na Srebrenicu, a predstavnici međunarodne zajednice su to znali... Razgovarali su o tome, a ništa nisu učinili da spreče zločin. To je neoboriv dokaz", rekla je Del Ponte i dodala da "ima imena onih koji su učestvovali na tom sastanku". Ovom izjavom tužiteljka se priključila onima koji veruju da je Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, dozvolio Vojsci Republike Srpske da napadne Srebrenicu i da zatim strada na hiljade muslimana, sve kako bi bio otvoren put za oštru vojnu akciju protiv bosanskih Srba, a time i za postizanje mira u Bosni i Hercegovini.
Ipak, sa ovim tvrdnjama Karle del Ponte ima bar nekoliko problema. Prvi je taj što se ona poziva na "indirektan izvor", što drugim rečima znači da je do ove informacije došla iz druge ruke, pa nije sasvim jasno kako je unapred proglašava "neoborivim dokazom". Ona je i ranije najavljivala da će objaviti razne dokaze o saučesništvu zapadnih sila u skrivanju optuženih ratnih zločinaca. Od svih tih najava javnost do danas nije dobila nijedan dokaz. "Nije vreme za optuživanja i traženja krivaca. Ovo je vreme za nadu i za apele da se nešto zaista učini. A ako se ništa ne učini, ja ni tada neću optuživati nikoga. Samo ću progovoriti: reći ću sve što znam o tome zašto nije došlo do hapšenja Karadžića i Mladića", izjavila je prošle godine u intervjuu podgoričkom "Monitoru" na pitanje da li je i neko u međunarodnoj zajednici odgovoran što Radovan Karadžić i Ratko Mladić još nisu pred licem pravde.
Nešto kasnije, u razgovoru za sarajevski "Dnevni avaz", rekla je da će sve informacije o skrivanju optuženika "otkriti do kraja 2005." i da će o tome prvo obavestiti Savet bezbednosti. Koliko je javnosti poznato, Karla del Ponte takve informacije nije dala članicama Saveta bezbednosti. Sada je, međutim, ponovila (kao i u nedavno prikazanom dokumentarnom filmu "Karlina lista") da se američki izaslanik Ričard Holbruk 1996. sa Radovanom Karadžićem dogovorio da lider bosanskih Srba napusti politiku, a da mu Vašington garantuje da neće biti izručen Hagu. Ističući da za to nema dokaz, haška tužiteljka je rekla da je ipak "uverena da neka vrsta dogovora postoji između njih".
Drugo, ako je bivši potpredsednik SAD Al Gor zaista pristao da svedoči, a vlasti njegove zemlje mu to nisu dozvolile (svaki zvaničnik mora da traži dozvolu da bi svedočio pred međunarodnim sudom), to nikada nije pomenuto pred tribunalom. Kako tvrde izvori bliski odbrani Slobodana Miloševića, tužilaštvo nijednom, ni pismeno ni verbalno, ni na otvorenim ni na zatvorenim sednicama sudskog veća, tokom suđenja Slobodanu Miloševiću nije navelo da bi Gor mogao da bude svedok.
Treće, ako je zaista imala jak dokaz protiv takozvane međunarodne zajednice, mora da čudi zašto ga onda nije iskoristila na suđenju Miloševiću, jer je tužilaštvo u tom procesu završilo izvođenje svojih dokaza daleko pre nego što je optuženi umro. Del Ponte sada kaže da je u optužnici protiv bivšeg predsednika Srbije "nameravala da govori o svim tim stvarima, ali da one procedurom nisu prihvaćene kao formalni dokazi". To što sada govori o navodnim dokazima više liči na novi izlet tužiteljke u međunarodnu politiku nego na bavljenje sopstvenim poslom.
U sličnom tonu ona sve češće kritikuje neke stalne članice Saveta bezbednosti (organa čijom je odlukom uspostavljen tribunal u Hagu), zbog toga što ne žele da produže mandat ovom sudu. Ona je nedavno, pred sastanak sa liderima Evropske unije, rekla da se produžavanju mandata Haškom tribunalu protive Kina i Rusija. Prema ranijoj odluci Saveta bezbednosti, tribunal bi prvostepena suđenja morao da završi do 2008., ali je predsednik suda Fausto Pokar već naznačio da će za taj posao biti neophodna cela 2009. godina. "Savet bezbednosti će morati da odluči, verovatno iduće godine, da li će nam dozvoliti da završimo sva suđenja. Imajući u vidu protivljenje Rusije i drugih, to možda neće biti slučaj", rekla je Del Ponte. To bi praktično značilo da bi Ratko Mladić i Radovan Karadžić mogli da izbegnu suđenje, upozorila je. Znajući i da administracija Džordža Buša u Vašingtonu ima urođenu odbojnost prema bilo kakvoj vrsti međunarodnih sudova (u strahu da bi neki od njih mogao da sudi i Amerikancima), Del Ponte sada traži da Evropska unija preuzme finansiranje Haškog tribunala. "Evropljani će se suočiti sa teškom dilemom – hoće li premostiti jaz i obezbediti da tribunal dobije neophodne fondove, ili će prihvatiti da – zbog nedostatka saradnje Srbije i protivljenja Rusije i Kine – legitimna potreba za pravdom hiljada žrtava nikada ne bude zadovoljena", objašnjava Karla del Ponte, verovatno uverena da samo ovakvim izjavama može da isposluje nastavak finansiranja tribunala. Makar "dobrovoljnim prilozima", kako je rekla.
--------------------------------------------------------------------------
Plus-minus sa Vašingtonom
Karla del Ponte se u nekoliko navrata oštro suprotstavila zahtevima Sjedinjenih Američkih Država. Iako je brzo popustila američkoj pretnji i odustala od istrage mogućih ratnih zločina snaga NATO-a tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, rekavši da nema nikakve sumnje da su poštovana sva pravila rata, ona je kasnije znala da pokaže zube Vašingtonu. Kad su je Amerikanci kritikovali zbog strategije na početku suđenja Slobodanu Miloševiću, pošto je optuženi, po mišljenju mnogih, diskreditovao svedoke tužilaštva, Del Ponte je odbacila kritike i "dobronamerne sugestije" i ostala čvrsto pri svom planu. Kasnije, krajem 2003. godine, podigla je optužnicu protiv Nebojše Pavkovića, Sretena Lukića i Vladimira Lazarevića, iako je administracija u Vašingtonu bila protiv toga. SAD, naime, nisu želele da nove optužnice uzdrmaju vladu Zorana Živkovića i samu Srbiju. Karla del Ponte je mislila da mora da radi svoj posao i da ne treba da sluša naređenja.
--------------------------------------------------------------------------
Amerikanci žrtvovali Srebrenicu
Jučerašnji "Figaro" citira Silvi Maton, autorku knjige "Srebrenica, najavljeni genocid", koja otkriva da je u novembru 1995. godine Ričard Holbruk u emisiji sarajevske Televizije "Hajat" rekao da je u mirovnim pregovorima imao precizne instrukcije da "žrtvuje Srebrenicu, Goražde i Žepu". Kada ga je Maton pitala da objasni tu izjavu, Holbruk je navodno precizirao da je takve instrukcije dobio lično od Tonija Lejka, savetnika za nacionalnu bezbednost i čoveka "broj tri" u Klintonovoj Beloj kući. Del Ponte je Matonovoj potvrdila da su "oni (zapadnjaci) znali da će ih (Srbi) sve pobiti".
V. Radomirović
[objavljeno: 03.11.2006.]
