Izvor: B92, 15.Apr.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić negira navode svedoka
Hag -- Ispitujući drugog svedoka optužbe Sulejmana Crnčala, optuženi Radovan Karadžić negirao je pred Tribunalom da je u leto 1992. pozivao na napade na Muslimane.
Crnčalo je juče posvedočio da je u junu 1992. na Palama čuo Karadžića kako, posle pogibije srpskih vojnika, na mitingu kaže da "svaku muslimansku kuću treba napadati bilo gde, jer se tako brani srpska kuća".
Podsećajući da je govor održao na sahrani poginulih vojnika u "emotivnoj" atmosferi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Karadžić je danas pitao svedoka kako je moguće da njegova navodna izjava o napadima na muslimanske kuće nigde nije objavljena.
Crnčalo je odgovorio da ne zna.
Na dodatnu Karadžićevu primedbu da svedok ni u jednoj ranijoj izjavi, ni iskazu pred Tribunalom, to nije tvrdio, Crnčalo je uzvratio: "Ako mislite da sam to izmislio, postoje snimci da ste vi i na drugim mestima govorili: 'Napadajte muslimansku kuću, tako branite svoju'".
Tokom ispitivanja svedoka - čija je supruga, krajem avgusta 1995. poginula u eksploziji na sarajevskoj pijaci Markale - Karadžić je Crnčalu izrazio saučešće i ponovio da će tokom suđenja dokazati da za tu eksploziju nije bila odgovorna Vojska RS.
Po optužnici protiv Karadžića i ranijim presudama Tribunala, granata koja je pala na Markale i ubila 49 osoba bila je ispaljena sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS.
Optuženi je opovrgavao i iskaz Crnčala da je, zajedno sa drugim Muslimanima, u julu 1992. morao da napusti Pale usled pritiska srpskih vlasti. Crnčalo je, međutim, ostao pri svom iskazu.
Bivši predsednik RS je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka optužnice za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 19992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce u maju i junu 1995. i genocid u Srebrenici u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u Beogradu u julu 2008. i izručile ga Tribunalu. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, Karadžić je odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnica, a sudija je, potom, u skladu sa pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
Suđenje Karadžiću počelo je 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju tužilaca. Karadžić, koji se brani sam, svoju uvodnu reč izložio je 1. i 2. marta, a prvi svedok je saslušan 13. aprila.
