Izvor: B92, 26.Apr.2010, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: BiH bez Srba
Hag -- Radovan Karadžić je tvrdio pred Haškim tribunalom da je lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović želeo da ratom u BiH stvori islamsku republiku bez Srba.
Unakrsno ispitujući svedoka optužbe Herberta Okuna, Karadžić je tvrdio da je Izetbegović želeo da stvori islamsku republiku u kojoj neće biti Srba. Američki diplomata Okun, koji je tokom rata u BiH bio zamenik izaslanika UN, ostao je pri iskazu da su Karadžić i vođe bosanskih Srba nasiljem nad Muslimanima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Hrvatima nastojali da stvore srpsku državu.
Bivši predsednik Republike Srpske je optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca.
Karadžić, koji se brani sam, kao dokaz Izetbegovićeve ratne namere je naširoko citirao iz njegove Islamske deklaracije, napisane 1970. godine, kojom je zagovarao stvaranje islamske republike u BiH.
Okun je odgovorio da su šanse za sprovođenje Izetbegovićeve "pomodne" teorije na početku i tokom rata u BiH, 1992-95. bile "nikakve", zato što su Muslimani bili najslabija strana i bez vojske, za razliku od Srba i Hrvata, i stoga su želeli da izbegnu rat.
Po njegovim rečima, međunarodni posrednici verovali da se Izetbegović, iako duboko religiozan, i Stranka demokratske akcije zalažu za unitarnu, ali demokratsku i sekularnu BiH.
Na Karadžićevu tvrdnju da su vlasti u Sarajevu "želele da proteraju Srbe", Okun je odgovorio da "ne veruje u to".
Svedok je potvrdio da su muslimanske vlasti želele stranu intervenciju tokom rata, ali je to, po njegovim rečima, bilo razumljivo "zato što su gubile rat, a bosanski Srbi su zauzeli veći deo zemlje, etnički čištili njihovo stanovništvo" i "svakodnevno granatirali Sarajevo".
Karadžić je odvratio da će "dokazati da to nije tačno".
Citirajući iz presude kojom je Izetbegović 1983. osuđen na zatvorsku kaznu zbog Islamske deklaracije, optuženi je tvrdio da su se njegovi ciljevi mogli ostvariti samo "bratoubilačkim ratom, terorom i stranom intervencijom".
"Taj sudija kao da je bio prorok...Izetbegović je pokušao da cilj ostvari bratoubilačkim ratom i terorom, a tražio je i stranu intervenciju", rekao je Karadžić, uz tvrdnju da je SDA u tom cilju "zloupotrebljavala patnje svog naroda".
Negirajući da je muslimanska strana "zloupotrebljavala" patnje svog naroda, Okun je Karadžiću rekao da je on granatiranjem Sarajeva izazvao međunarodne simpatije za Muslimane.
Karadžić je svedoku predočio i tvrdnju da su vlasti u Sarajevu, postupajući po ideologiji samožrtvovanja iz Izetbegovićeve deklaracije, pucale na sopstveni narod u Sarajevu, kako bi okrivile Srbe.
"Muslimani nisu patili zato što su to želele njihove vlasti, već zbog toga što su ih vaše snage pritvarale u sabirne centre, izlagale nasilju i mučenju do smrti i proterivale", odgovorio je Okun.
Na Karadžićevu sugestiju, svedok je međutim potvrdio da su muslimanske snage, po nalazima Unprofora, otvarale vatru iz blizine sarajevske bolnice, ali "retko", kao i da su ubijale francuske vojnike iz sastava međunarodnih snaga.
Odbacio je, međutim, tvrdnju optuženog da su Muslimani izazvali najveće incidente u Sarajevu, podsećajući da je Unprofor "pažljivo istražio" sve takve optužbe bosanskih Srba.
"Ne verujem da je istina" da su muslimanske vlasti ubijale svoj narod, kazao je Okun. On je precizirao da je na Sarajevo 1992. dnevno padalo "između 3.000 i 5.000 granata" koje su ispalile Karadžićeve snage, a da je iz grada uzvraćano sa oko 300 projektila manjeg kalibra.
"To pokazuje šta je ko kome radio i kojom snagom", primetio je svedok.
Unakrsno ispitivanje svedoka Okuna, Karadžić će nastaviti sutra.
Okun je, tokom rata u BiH, sa Karadžićem imao desetine susreta, o tim razgovorima je vodio beleške na oko 2.000 stranica koje je predao haškom tužilaštvu.
Ranije tokom suđenja, zaštićeni svedok na suđenju Radovanu Karadžiću je izjavio da su zarobljenici iz Srebrenice kamionima i autobusima odvođeni na obližnju livadu, gde su ubijani.
„Zarobljenici su odvedeni u Bratunac u noći između 13. i 14. jula, a 14. jula su dovedeni u osnovnu školu u Orahovcu, da bi na obližnjoj livadi bili ubijeni, rekao je svedok. On je izjavio da je preživeo, jer se pravio da je mrtav ispod jednog ubijenog zarobljenika, a kasnije je pobegao u šumu, odakle je "video celo polje prekriveno telima".
Posle nekoliko dana skrivanja, stigao je do teritorije pod kontrolom Bošnjaka, prenosi portal Sarajevo-x.com.
Prema iskazu svedoka, rođenog u Zvorniku, on je početkom marta 1993. godine pobegao u Konjević Polje, a potom u Pervane, odakle je sa dva brata otišao u Srebrenicu, do pada enklave 11. jula 1995. godine.
On je rekao u Tribunalu da je sa oko 15.000 do 20.000 Bošnjaka, otišao 12. jula u Šušnjare, jer su srpske snage napredovale prema Srebrenici, sa namerom da odu u Tuzlu.
Prema njegovom svedočenju, srpske snage su 12. jula pozvale Bošnjake na predaju, što je on i učinio.
Na livadi u Sandićima obratio nam se general Ratko Mladić koji je obećao zarobljenicima, među kojima je bilo žena i dece, da će biti razmenjeni, što je aplauzom pozdravljeno, naveo je svedok.
Na početku unakrsnog ispitivanja, Karadžić je pitao svedoka zašto ima zaštitne mere. Svedok je odgovorio: "Zato što ima vaših istomišljenika koji bi me rado pogubili".
"Da li znate ijednog svedoka, kojeg su moje pristalice pogubile", pitao je Karadžić.
Svedok je rekao da ne zna, ali da se ipak boji.
Karadžić je zatražio više puta od svedoka da na geografskoj karti pokaže gde se nalazi njegovo selo i da zaokruži neka područja, ali je svedok to odbio.
"Ti si nas hteo da isteraš, da napraviš celu etnički čistu Bosnu", rekao je svedok.
Karadžić je zatražio od tužilaštva da objasni svedoku šta su njegove obaveze, a sudija je upozorio svedoka da mora da odgovara na pitanja, kako bi pomogao sudskom veću da utvrdi činjenice o kojima se radi u predmetu.
"Kartu ne poznajem, ja znam teritoriju, ali karta me ne interesuje, neću da pogađam", rekao je svedok.
