Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Kandidat mafije i NATO" donosi glasove Nikoliću
Obećavši najmanje 100.000 glasova za Tomislava Nikolića na predstojećim predsedničkim izborima, a pod parolom ujedinjenja svih patriotskih snaga u jedan blok, Stranka srpskog jedinstva integrisala se prošlog vikenda u Srpsku radikalnu stranku. Iz vrha obe stranke čuli su se pomirljivi tonovi: Borislav Pelević izjavio je da ne želi da prihvati bilo kakvu funkciju već da će biti običan član stranke, dok Aleksandar Vučić naglašava da je vreme da se prevaziđu lične sujete i razlike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer "ništa nije važnije od Srbije".
Ne tako davno, u izbornoj kampanji za predsednika Srbije 2002. godine, aktuelni kandidat SRS-a Tomislav Nikolić na mitingu u Novom Sadu nazvao je Borislava Pelevića, koji je tada bio u trci za predsednika, "kandidatom mafije, NATO-a i DOS-a". Pelević, koga je lider radikala Vojislav Šešelj kvalifikovao kao "profesora udaranja nogom u glavu", 2003. godine tužio je Aleksandra Vučića zbog klevete izrečene za skupštinskom govornicom da je "Pelević saučesnik u ubistvu Isa Lera Džambe". Vojislav Šešelj je oktobra 2002. godine Pelevića u intervjuu "Srpskoj reči" nazvao gangsterom i povezao ga sa brojnim ubistvima.
– Svi u Srbiji znaju da je Pelević gangster. Svi znaju da je ubica. On je Arkanov general i umešan je u mnogo ubistava. Arkanovci su ubili Rista Đogu, novinara iz Republike Srpske, u motelu "Vidikovac" nadomak Zvornika. Arkanovci su ubili i Isu Leru. Ja sam imao pismeno svedočenje svedoka i javno ga čitao na televizijama i policiji ga pokazao još 1993. godine. Arkanovci su ubili i Voju Raičevića Amerikanca i to policija zna. To su najmanje tri ubistva za koja ja znam pouzdano da su ih izvršili "arkanovci". Oni su izvršili u ovom ratu ogromne pljačke. Pljačkali su šta su stigli. Oni su pojam podzemlja, mafije i gangsterizma u Srbiji – rekao je tada Šešelj.
Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, ne poriče da su u prošlosti odnose dveju stranaka obeležile obostrane bombastične prozivke njihovih čelnih ljudi, ali kaže da sve to spada u deo političkog folklora.
– Uobičajeno je da se u političkim razmiricama katkad koriste teške reči. Neko se posle toga kaje, a neko ne. Ne možete prevideti činjenicu da su isti rečnik upotrebljavali i pojedinci iz koalicije koja je danas na vlasti, setite se samo Dragana Šutanovca i Miloša Aligrudića i priče o skidanju hulahopki. Oni sada tesno sarađuju – rekao je Todorović za "Politiku". Tako, pored svega, SRS ne može da previdi činjenicu da su se članovi SSJ u trenucima najtežim za Srbiju pokazali kao velike patriote, smatra Todorović.
Ipak, ovakvo relativizovanje ranijih teških optužbi, može da znači samo dve stvari – ili lider radikala Vojislav Šešelj nije govorio istinu kada je tvrdio da ima dokaze da je Pelević umešan u brojna ubistva ili su radikali u svoje redove zaista primili čoveka kriminalne prošlosti.
Rivalstvo dveju nacionalističkih stranaka kulminiralo je početkom devedesetih godina, tačnije tokom predizborne kampanje 1993. godine, kada su njihovi lideri razmenjivali uvrede i optužbe.
O svom tadašnjem sukobu sa Arkanom Šešelj je govorio i svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu avgusta 2002. godine.
– Ja nikada u javnosti o Arkanu nisam izneo dobro mišljenje. Neprekidno smo bili u sukobu. Arkan je formirao političku partiju, a ja sam se trudio da tu političku partiju suzbijem u predizbornoj kampanji i to dosta uspešno, porazio sam ga u jednom televizijskom duelu, tako da mu je stranka potpuno propala na izborima. Ja sam učinio sve šta je bilo u mojoj moći da tu partiju razvalim. Pa Arkan je dugogodišnji kriminalac evropskog renomea. Negativnog renomea, naravno, pljačkaš banaka, ali je dugo vremena radio za saveznu Službu državne bezbednosti i učestvovao u fizičkim likvidacijama političkih emigranata – svedočio je Šešelj.
Za razliku od svoje čuvene izjave o Arkanu: "On je više oblačio čarape na glavu nego ja na noge", Šešelj je posle Arkanovog ubistva 2000. godine promenio mišljenje nazivajući ga "velikim srpskim patriotom". Stranka srpskog jedinstva bila je najveće iznenađenje na decembarskim parlamentarnim izborima 2000. godine, jer je dobila više od 200.000 glasova i 14 mandata. Nakon Šešeljeve dobrovoljne predaje tribunalu u Hagu, u SSJ su odlučili da odustanu od svih tužbi protiv predsednika radikala.
– Mi smo sve što smo imali o SSJ-u davno rekli, kada su oni bili jaka stranka. U trenutku kada Srbija ima samo dve opcije, nezavisnost ili ropstvo, to više nije bitno – kazao je Todorović. Prema njegovim rečima, inicijativa za kolektivno pristupanje SSJ SRS-u potekla je od Glavnog odbora stranke Borislava Pelevića. On kaže da će i da će celu predizbornu kampanju SRS-a obeležiti "veliki ljudi iz malih sredina".
– Nama se ljudi koji su omiljeni u svojim sredinama, kakav je recimo Dobrivoje Budimirović Bidža, sami javljaju u želji da podrže Nikolića, jer shvataju ozbiljnost ovih izbora. Pozivamo i sve druge stranke, bez obzira na nacionalnu, versku i ideološku pripadnost, da podrže Tomislava Nikolića u borbi za predsednika Srbije, jer je samo njegova pobeda garancija za opstanak Srbije – dodao je Todorović.
[objavljeno: ]
.jpg)
