Izvor: S media, 16.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamate moraju u rikverc
UKOLIKO banke koje su nezakonito podigle marže na već odobrene kredite ne budu htele dobrovoljno da ih vrate na pređašnji nivo i ne odustanu od ove loše prakse, građani treba da ih tuže, a u tome će im pomoći Narodna banka Srbije.
Ovo za "Novosti" kaže Radovan Jelašić, guverner NBS, uz objašnjenje da je Udruženje banaka Srbije u petak imalo Upravni odbor na kome je iznet stav da se marže na zajmove ne mogu menjati retroaktivno, pogotovo ne zbog toga što se neko >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << poziva na "efekte svetske ekonomske krize" ili "opšte uslove poslovanja".
* Da li banke žele da podizanjem marži "ulove u mutnom"?
- Ako je ugovorom predviđeno da je kamatna stopa promenljiva, odnosno da se sastoji od dela koji je varijabilan i zavisi od euribora ili libora, ona može rasti i padati. Ali, marža ne bi trebalo da se menja. U pitanju je nesmotrenost banaka koje su se kratkoročno zaduživale u inostranstvu, i plasirale novac na duži period. Zbog lošeg upravljanja rizikom, klijenti ne treba da plaćaju ceh.
* Šta će sada da učini NBS?
- Moram da istaknem da su se samo neke banke ponele loše, što nije fer prema ostalim bankama. NBS će još ove nedelje uputiti pismo bankama da se izjasne o ovome. Odnosno, da li će da vrate kamate na raniji nivo ili će nastaviti da se ponašaju kao i do sada.
* Šta da čine građani ukoliko neke banke ne budu htele da pristanu da vrate marže?
- Od njihovog stava zavisi šta ćemo savetovati klijentima. Ukoliko nastave po starom, mi ćemo građanima pomoći i savetodavno i pravno. Ali, mnogo bolje je da se iznađe rešenje mimo suda, jer je tako mnogo brže i jeftinije za sve strane.
* Kako je moguće da je došlo do toga da pojedine banke podignu marže na zajmove koje su već u otplati?
- Marža je fiksna, iako kod nekih ugovora postoji mogućnost da bude promenljiva, ali pod krajnje nepredvidivim i "misterioznim" uslovima poput "opštih uslova poslovanja", ili "kretanja na finansijskim tržištima". Shodno Zakonu o obligacionim odnosima, dug treba da bude "određen", odnosno "odrediv", a ne da zavisi od pomenutih kategorija.
* Šta kažu u ostalim bankama?
- Pojedine banke krše ugovore i samim tim stavljaju na stub srama sve ostale. Slažem se da su sada krediti skuplji nego ranije, ali jedno je po višoj ceni odobriti nove kredite, a drugo retroaktivno ih podizati. Jer, klijent je birao između dve banke i odlučio se za onu koja nudi nižu cenu za određeni kredit, a ona mu za godinu dana podigne kamatu koja je možda i veća od one koju je nudila druga, u tom trenutku skuplja banka. Koje je onda merilo koje treba da imaju građani kada uđu u banke? Kome da veruju? A, najgore je da dođemo u situaciju da kažu: "Pa, svi su isti."
* Da li očekujete da će banke, ipak, malo da popuste posle pritiska NBS i javnosti?
- Svuda ima pokušaja pojedinih banaka da u nekom trenutku nešto ušićare. Ali, na dugi rok to nije moguće. Na kraju krajeva, same banke između sebe mogu da odvoje žito od kukolja, direktno ili preko Udruženja banaka.
* Kakva je tu uloga NBS?
- Mi smo zaduženi za likvidnost i solventnost bankarskog sektora. Do sada nismo eksplicitno kontrolisali kakvi su ugovori. Davali smo preporuke za postupanje prilikom odobravanja pozajmica. Međutim, očito je potrebno da sada putem odluka regulišemo šta sve treba da stoji u ugovoru.
* Smanjili ste referentnu kamatnu stopu na 14 odsto, ali banke još ne nameravaju da pojeftine svoje kredite u domaćoj valuti...
- Dinarski krediti ni u kom slučaju ne zavise od rizika zemlje, nego isključivo od naše referentne kamatne stope koja na tromesečnom nivou iznosi 14 odsto. Jedan od glavnih razloga zbog čega je kamatna stopa kod kratkoročnih kredita visoka jeste to što ih banke i dan-danas vezuju za rast cena na malo i plus dodaju maržu, a to je krajnje netransparentno. Na primer, jedna banka je zaračunavala u januaru kamatu koja je 4,1 odsto bila veća, jer je rast cena na malo u tom mesecu bio 2,1 odsto, a njihova marža dva odsto. U novoj odluci, koju ćemo uskoro doneti, biće predviđeno da banke više ne mogu da formiraju kamate koje uključuju rast cena na malo.
* Stambeni krediti su počeli polako da stagniraju. Šta vam to govori?
- Pre svega na to je uticala obustava subvencija države. Neshvatljivo je da jedne godine ima dotacija za ove kredite, a da sledeće nema.
* Imamo 35 banaka, ali se ne primećuje konkurencija, štaviše pet-šest banaka ima oko polovinu udela na tržištu...
- Šest banaka zauzima zaista 55 odsto tržišta. Iako na prvi pogled kamate nisu mnogo različite, postoji velika raznolikost u drugim aspektima, na primer oko pratećih troškova. Sama visina kamata na kredit ne znači ništa ukoliko se ne zna cena pratećih troškova, da li je, na primer, prevremena otplata jedan, dva ili četiri odsto, da li neko vezuje kamatu za rast cena na malo, po kom se kursu obračunavaju rate... Najgore je ako neko gleda samo da li neki zajam košta šest ili sedam odsto, a ne zna šta još treba da plati uz kamatu.
GRAĐANI OPREZNIJI OD DRŽAVE
* KADA očekujete da pojeftine dinarski krediti?
- To će se sigurno desiti, pitanje je samo kada, pošto banke imaju para. I građani su pokazali mnogo veću ozbiljnost sa stanovišta odnosa prema kreditima. Mnogo je manja tražnja za pozajmicama. Zato imamo u poslednjih nekoliko nedelja ponovo više bankarskih reklama koje pokušavaju da privuku klijente i da plasiraju kredite. To je već znak da su banke spremne da zajme stanovništvu. S jedne strane, država se sve više zadužuje, a s druge stanovništvo je sve opreznije, odnosno građani pokušavaju da se što više razduže. I to je pozitivan znak.
MNOGO SMO SE ULJULJKALI
* DA li se država mnogo zadužuje i kakva je situacija sa javnim dugom?
- Nekako smo se mnogo uljuljkali. Sve želimo da rešavamo tako što ćemo se zaduživati, a malo radimo na unutrašnjem planu. Država ne naplaćuje prihode koliko je planirala, izdaci su mnogo veći, a štedi se na kapitalnim investicijama. Što se ove godine zadužimo, treba dogodine i da vratimo. Naš javni dug nije uopšte mali i nije tačno da je manji nego kod drugih zemalja, na primer kod Rumunije.
