Izvor: Blic, 14.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva nam je platforma potrebna?
Kakva nam je platforma potrebna?
U svakodnevnim polemikama stranaka i političara oko Kosmeta u našoj javnosti ostala je neprimećena jedna važna činjenica. Definišući mandat svog specijalnog izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija, Kofi Anan je uvažio jedan od ključnih zahteva koji su poslednjih meseci Srbija i SCG iznosile u razgovorima s međunarodnim faktorima. Citiram deo koji se odnosi na način rada specijalnog izaslanika: 'Specijalni izaslanik će tesno sarađivati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa (dvema) stranama tokom čitavog procesa i istovremeno će ohrabriti direktne pregovore među njima.'
To znači da bi šatl diplomatija, kao što smo mi od početka i tražili, mogla da bude samo pripremna faza za direktne pregovore između Beograda i Prištine. Na takvim pregovorima naša strana bi imala prednost razložnije, realističnije i fleksibilnije pozicije, dok bi Albanci sa svojim nepomirljivim zahtevom za nezavisnošću Kosmeta brzo zapali u teškoće svakoga ko pregovara bez spremnosti za kompromis. Međutim, mi možemo da iskoristimo šansu koja nam se na ovaj način pruža jedino ako na samom početku pregovaračkog procesa postupimo trezveno i promišljeno.
Premijer Koštunica je u svom govoru pred Savetom bezbednosti UN s pravom istakao suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje kao polaznu osnovu naše pregovaračke pozicije: u Srbiji oko toga nema niti će biti neslaganja ni u najširoj javnosti ni među političkim strankama. Ali bila bi ozbiljna taktička pogreška usvojiti u Narodnoj skupštini pregovaračku platformu koja bi se manje-više svela na konstataciju da je Kosovo i Metohija deo suverene teritorije Srbije i SCG kojeg se nikada nećemo odreći, uz navođenje međunarodno-pravnih argumenata koji to uverljivo pokazuju. Kada bi to bilo dovoljno da se pitanje Kosmeta reši onako kako želimo, položaj Srbije bio bi neuporedivo bolji nego što stvarno jeste.
Pregovaračka platforma koju bi trebalo da usvoji Narodna skupština mora sadržati mnogo više od pozivanja na suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje. Ona mora da u jasnim obrisima odredi sadržinu formule 'više od autonomije, manje od nezavisnosti' i na taj način pokaže da spremnost Srbije na kompromis nije prazna fraza već ozbiljno političko opredeljenje s kojim ulazimo u pregovore o budućem statusu Kosmeta. Ako to ne učinimo, daćemo argumente onima koji tvrde da je nametnuto rešenje jedini način da se premosti razlika između albanskog zahteva za nezavisnost Kosmeta i našeg pozivanja na teritorijalni integritet Srbije i SCG.
Strateški i taktički dobra platforma, iza koje će stati ključni politički činioci u zemlji, neophodan je uslov da uđemo spremni u pregovore. Ali to nije sve. Potreban je i sposoban pregovarački tim i jasna svest o svim mogućim ishodima pregovora, od onih najpovoljnijih do onih za nas najmanje prihvatljivih. Jer tek ako ne budemo sebe obmanjivali da je bitka dobijena pre nego što je i započeta, moći ćemo da se izborimo za rešenje koje će odbraniti najvitalnije nacionalne i državne interese.
