Izvor: Politika, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su Sarajevo i Zagreb omrzli Karlu
Isterujući slučaj zatamnjene srpske arhive, Hrvati otkrili da su njihovi političari patentirali ideju o skrivanju odgovornosti države pred sudom u Hagu štiteći Franju Tuđmana
Koliko god to izgledalo neverovatno, Haški tribunal trenutno se gore kotira u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nego u Srbiji. Dramatičan pad ugleda suda i njegove glavne tužiteljke Karle del Ponte u bosanskoj i hrvatskoj javnosti podudario se sa presudom Međunarodnog suda pravde u sporu Bosne i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hercegovine protiv Srbije: sud je našao da Beograd nije kriv za genocid u Srebrenici, što je naljutilo Bosance, ali i uverilo Zagreb da su šanse da Hrvatska dobije spor protiv Srbije zbog navodnog genocida tokom rata u Hrvatskoj praktično pokopane.
Okidač za provalu gneva protiv Del Ponteove bila je izjava bivšeg Miloševićevog tužioca Džefrija Najsa da je Del Ponteova, u sprezi sa Beogradom, od Međunarodnog suda pravde prikrila neke ključne detalje iz srpskih dokumenata, a upravo su ti detalji, po Najsu, mogli da dokažu krivicu Srbije za genocid u Srebrenici. Od osobe koja je bila oličenje borbe da se pravdi privedu ratni zločinci (posebno oni iz redova Srba), Del Ponteova je odjednom, u očima Zagreba i Sarajeva, postala saveznik Srbije i osoba koja, po oceni voditelja sarajevske televizije Hajat, izjednačava zločince i žrtve.
Najs je otišao i dalje, optužujući ne samo bivšu šefovicu već i osporavajući kredibilitet samog suda. Gostujući u Beogradu na poziv Helsinškog odbora Sonje Biserko, Najs je verovatno zaprepastio svoje beogradske domaćine kada je, tokom konferencije o tranzicionoj pravdi o kojoj je "Politika" pre dve nedelje izvestila, mirno izjavio da je Haški tribunal "politički" sud koji su stvorili političari u Ujedinjenim nacijama i na kom je pravnim sredstvima odmeravana Miloševićeva politička odgovornost. Proces protiv Miloševića zbog toga je nazvao "problematičnim". Tako je praktično izrekao iste kvalifikacije koje je pred Tribunalom od početka ponavljao i Slobodan Milošević, s tom razlikom što je u ono vreme Džefri Najs znao da traži od sudija da prekinu Miloševićeve "političke tirade".
(Bivši tužilac će se možda ponovo pojaviti u ovom sudu, ali u novoj ulozi. Upućeni su ga videli kako ulazi u zatvor u Sheveningenu, što je podstaklo glasine da se Najs uključuje u odbranu hrvatskog generala Ante Gotovine.)
Hrvatski advokat Ante Nobilo, inače branilac generala Tihomira Blaškića pred Haškim tribunalom, stao je u odbranu tužiteljke Haškog tribunala. Broj Srba kojima se sudi u Tribunalu, kako je rekao, daleko je veći nego broj Hrvata i Bošnjaka, što je samo po sebi dovoljan argument da nema ni govora o tome da je Del Ponteova naklonjena Beogradu. I Ivo Josipović, agent Hrvatske pred sudom u Hagu, podsetio je gledaoce HRT-a da je u Hagu od 160 optuženih čak 150 bilo srpske nacionalnosti. Uostalom, iz procesa Slobodanu Miloševiću bilo je više nego jasno da Karla del Ponte sve čini da se osudi bivši predsednik Srbije tako da je sasvim izvesno da ništa ne bi zatajila kako bi sprovela tu svoju nameru.
Po svemu sudeći, međutim, nema nikakve misterije oko zatamnjenih delova arhive iz Srbije. Kopije tih dokumenata, bez zatamnjenja, kruže Sarajevom i Zagrebom i čitane su na televizijskim stanicama u susednim državama. Ne može se ozbiljno govoriti o tome da bi sudije MSP donele drugačiju presudu da su raspolagale originalnim verzijama. Najveći deo proskribovanih dokumenata odnosi se na stenografske zabeleške sa sednica Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije iz kojih se vidi da je Srbija planirala da materijalno pomaže Srbe u Hrvatskoj i BiH. I ništa više od toga.
Uostalom, sam Sakib Softić, glavni pravni zastupnik BiH pred Međunarodnim sudom pravde, kaže da u ovom trenutku nema nikakvih novih dokaza koji bi bili dovoljna osnova za reviziju presude. Ni ta izjava, međutim, nije smirila one koji u BiH i Hrvatskoj i dalje tvrde da Međunarodni sud pravde nije imao sva neophodna dokumenta i da za to podjednaku odgovornost snose Del Ponteova i Beograd.
Hrvatsku javnost kojoj je tema broj jedan bilo srpsko prećutkivanje prošlosti neprijatno je iznenadilo saznanje da su njihovi političari to isto činili čak i češće i više nego njihove kolege iz Srbije.
U jučerašnjem broju zagrebačkog "Jutarnjeg lista" tvrdi se da je pravilo 54 bis Statuta Haškog tribunala koje omogućava državama da od javnosti zaštite informacije od nacionalne bezbednosti upravo "rezultat hrvatskih napora da zaštiti dokumente koje je Tužilaštvo tražilo u predmetu Blaškić". Najveći broj takvih dokumenata sa zatamnjenim delovima, kako piše ovaj list, dostavljen je Haškom tužilaštvu u Tuđmanovo vreme. Kako je u izjavi za "Jutarnji list", rekao Ante Nobilo, tražio se svaki mogući način da se Hag onemogući da utvrdi odgovornost ministra odbrane Gojka Šuška i pokojnog predsednika Franje Tuđmana za ono što se dogodilo u BiH. "Smisao je bio izbegavanje kaznene odgovornosti naših ključnih političara. Iskreno rečeno, Hrvatska je skrivala svoju ulogu u BiH, i to nismo radili iz ljubavi prema međunarodnom pravu", kaže Nobilo.
Tako ispada da su Tuđmanovi transkripti daleko više optužujući po njega i hrvatsku državu nego stenografske zabeleške sa Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije po vlasti u Beogradu i samog Slobodana Miloševića.
Za sada, "otrovne strelice" stižu samo iz jednog pravca. Međutim, može se pretpostaviti da Karla del Ponte neće ostati dužna Najsu kada ode sa pozicije glavne tužiteljke, što će se desiti još ove godine. Javnost će, verovatno, tek tada saznati šta gospođa Del Ponte zaista misli o svom bivšem kolegi, i da li ona njega krivi za debakl koji je Tužilaštvo doživelo u sporu protiv Miloševića.
Nakon svega, postavlja se i pitanje kako će ova sporenja i izjave koje kompromituju Haški tribunal uticati na "slučaj Mladić". Međusobne optužbe istaknutih pojedinaca iz ovog suda, koji sada otkrivaju da ni sami nisu imali poštovanja za tu instituciju, odnosno da ni sami nisu verovali u ono što su govorili, verovatno neće pomoći da se u Srbiji, sa ili bez nove vlade, stvori "društvena klima" neophodna za konačan završetak saradnje sa Haškim tribunalom.
J. Cerovina
[objavljeno: 20.04.2007.]
