Izvor: Politika, 13.Feb.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako otkriti tajne partijske fondove
Slobodan Beljanski: Problem je što Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne predviđa proveru porekla priloga iz privatnih izvora.– Nemanja Nenadić: Biće toga ako budu pokrenuti krivični postupci zbog skrivanja izvora prihoda
Kada se Nenad Prokić naljutio na Liberalno-demokratsku partiju i otišao iz nje poručio je da nešto nije u redu sa njenim finansijama. Kada je nastao raskol u Srpskoj radikalnoj stranci počele su da pljušte optužbe ko je koliko uzimao od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojedinih tajkuna i da li je to bilo za račun stranke ili za sopstveni. Svađa unutar stranaka je jedan od načina da se sazna za tajno finansiranje partijskih aktivnosti ili partijskog vrha.
Drugi način je kada se slučajno nabasa na te podatke u kontekstu drugih istraga ili postupaka. To se dogodilo pre nekoliko godina kada je kod tadašnjeg gradonačelnika Zrenjanina, a sadašnjeg ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, u sefu pronađena veća suma novca nepoznatog porekla. Dogodilo se i sada: pričalo se o vezama narko-klana Darka Šarića sa političarima i, slučajno ili ne, iskrsnula je optužba za tajno finansiranje Demokratske stranke Srbije, za šta se, opet, juče ispostavilo da nije optužba nego nesporazum.
Pored ovih puteva saznanja o nelegalnom prilivu novca u političke partije, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, navodi da je treći način („onaj koji bi trebalo da postoji u redovnom toku stvari”) da se proverom finansijskih izveštaja utvrdi da oni nisu tačni ili da nisu potpuni. Od 2011. godine za to je nadležna Agencija za borbu protiv korupcije.
„Tu je mehanizam sledeći: pre svega se proveravaju i snimaju troškovi, koliko ih je bilo. Kada se utvrdi da je postojao neprijavljeni trošak onda se otvara pitanje odakle je bio finansiran i dalja ispitivanja mogu da donesu više saznanja o tome. Verujem da će i toga biti ako budu pokrenuti neki krivični postupci zbog skrivanja izvora prihoda. To naravno ne može agencija da uradi – agencija može da vidi da je nešto neprijavljeno, koliki je taj iznos koji je neprijavljen, a onda stupa na scenu policija i tužilaštvo”, ističe Nenadić.
U Agenciji za borbu protiv korupcije, u kojoj je već pripremljen predlog izmene Zakona o agenciji, imaju primedbi i na pojedine odredbe Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Dr Slobodan Beljanski, član Odbora agencije, svojevremeno je zamerio zakonodavcu što nije predviđena bilo kakva provera porekla priloga iz privatnih izvora.
„Osim sankcija propisanih za kršenje zakona, nisu uspostavljeni preventivni mehanizmi kontrole koji bi osujetili ili na najmanju meru sveli mogućnost fiktivnih transakcija između fizičkih lica, pokrivenih ugovorima o zajmu, prodaji pokretnih stvari, ili potvrdama o vraćanju duga, kao pokriću da se imovina iz jednog izvora raspoređuje na više davalaca, pa i da se nelegalno stečen novac na ovaj način pere i pušta u legalne finansijske tokove”, istakao je Beljanski u jednom prikazu zakona krajem 2011. godine.
Po njegovom mišljenju, posebnu pažnju privlači novo krivično delo, propisano u prvom stavu člana 38. ovog zakona: „Ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine”. Ako je reč o sredstvima u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Beljanski navodi da je u ovom slučaju kamen spoticanja dokazivanje direktnog umišljaja.
Nemanja Nenadić ukazuje da „regularni” mehanizam otkrivanja tajnih novčanih tokova može (i trebalo bi) da bude upotpunjen jednim stalno otvorenim pozivom za sve koji imaju saznanja o nekim nepravilnostima ove vrste da „na poverljiv način” dostave informacije i dokaze bilo agenciji, bilo tužilaštvu i da onda ti navodi budu ispitani.
Naravno, tužilaštvo može da deluje ne čekajući uvek na agenciju, jer neki oblici skrivenog finansiranja partija su krivično delo, poput kupovine glasova.
„Svaka takva istraga poput ove za koju čujemo da se vodi u Novom Sadu, može da ukaže i na neke skrivene izvore finansiranja”, ističe Nenadić dodajući da pored ovog krivičnog dela postoji, recimo, i falsifikovanje službene isprave (lažno prikazivanje podataka), zloupotreba službenog položaja (ako su sredstva iz javnih izvora), pa krivična dela koja se tiču pranja novca...
Postoje, kako ističe, razne mogućnosti da se dođe do ovih podataka i da se uključe i drugi organi. Postoji i generalno ovlašćenje Državne revizorske institucije (DRI) da ispituje finansiranje partija, ali to nije na listi obaveznih zadataka DRI pa se ona time nije ni bavila.
B. Baković
objavljeno: 13.02.2013.
