Izvor: Politika, 24.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako oslabiti predsednika vlade
Vlada u kojoj se odluke donose preglasavanjem ne može dugo da traje. – Odluke vlada od 2001. godine donošene uglavnom jednoglasno
Zašto je Demokratskoj stranci stalo da ima više od polovine ukupnog broja mesta u budućoj vladi, na čijem bi čelu trebalo da bude (opet) Vojislav Koštunica? I zašto Koštunica na to neće da pristane?
Odavno se spekuliše o tome da će DS nekako možda i pristati da lider Demokratske stranke Srbije ostane na premijerskoj poziciji, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uz uslov da im pripadne "kontrolni paket" resora. Takav način podele ministarstava u vladi, prema tvrdnjama upućenih u funkcionisanje izvršne vlasti, faktički bi obezbeđivao liderstvo demokrata u novoj vladi, iako ne bi imali mesto premijera.
Odluke vlade, naime, donose se većinom glasova svih članova vlade, pa iako premijer, prema Zakonu o vladi, "vodi i usmerava vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja vlade, usklađuje rad članova vlade, predstavlja vladu i saziva i vodi njene sednice", većina članova vlade koja bi mu se, eventualno, suprotstavljala, mogla bi da ga drži odsečenog od svake, za njih nepoželjne, inicijative. Pri tom, član vlade može zahtevati da vlada odluči da li je pri obavljanju poslova predsednik vlade prekoračio svoja ovlašćenja, a može i, naravno teoretski, da ga opstruiše "tihim bojkotom", tako što, na primer, neće prilježno raditi na onome što mu premijer naloži da uradi, ili mu može, recimo, uskraćivati neke informacije iz svog resora.
Takve stvari, naravno, može da radi i ministar iz stranke samog premijera pa je to i jedan od argumenata onih koji misle da je neophodno da na ključna mesta u državi dolaze ključni ljudi iz političkih stranaka, ljudi od autoriteta, oni koje će podređeni poštovati. I to je jedan od glavnih aršina kojima se meri da li je predsednik (vlade ili bilo čega drugog) slab ili jak.
U Poslovniku vlade navodi se da "odluku vlade mora da zastupa u javnosti i član vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan", što se neretko kršilo i u odlazećoj i u bivšoj vladi.
Naravno, to bi moglo da traje onoliko koliko je ličnost u fotelji predsednika vlade spremna da to trpi, jer kao premijer ima u rukama jednu ekskluzivnu "kaznenu meru" za ostale članove vlade – u svakom trenutku može da podnese ostavku, čime vladi prestaje mandat. (Po zakonu, vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, ostavkom vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku vlade i ostavkom predsednika vlade.)
Jasno je, međutim, da na pomenuti način nijedna vlada ne bi mogla dugo da traje. Ipak, poznavaoci političke scene tvrde da, s obzirom na animozitete između DS-a i DSS-a, nije nemoguće zamisliti i takve scene u budućoj zajedničkoj vladi.
Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga i funkcioner Srpskog pokreta obnove, ističe da je upravo kad je reč o koalicionim vladama bitno da se radi u duhu konsenzusa oko ključnih stvari. "Ako imate preglasavanja, ta vlada neće potrajati", kaže on, dodajući da se u ovoj vladi, zahvaljujući pre svega premijeru Koštunici, nastojalo da se odluke donose konsenzusom.
Dimitrijević navodi da je u proseku na sednicama vlade u ove tri godine razmatrano 70-80 tačaka dnevnog reda, što znači ukupno oko 10.000 glasanja, i bilo bi nerealno očekivati da su baš sve odluke donete konsenzusom. Ali, kako ističe, nije bilo preglasavanja – više od 99 odsto odluka vlade doneto je jednoglasno.
Drugi ministar iz Koštuničine vlade nezvanično objašnjava da na sednicama uglavnom nije bilo mnogo rasprava, jer su se glavne bitke vodile u odborima koje zakonski predlozi moraju da prođu pre nego što stignu na sednicu vlade (i tako, kaže on, radi svaka ozbiljna vlada). Ovaj sagovornik "Politike" nije mogao da se seti da je ikada bilo glasova protiv nekog predloga koji se stavi na glasanje, ali je bilo uzdržanih i to, kako navodi, najčešće zbog lične promocije u javnosti.
Vladan Batić, nekadašnji ministar pravde, kaže da su i u vladi Zorana Đinđića sve odluke uglavnom donošene jednoglasno, mada je bilo pojedinačnih slučajeva da neki ministri ostanu uzdržani ili glasaju suprotno većini.
– Ja sam, čak, najviše puta glasao protiv odluka koje je donosila vlada. Bio sam, na primer, protiv Ustavne povelje, a nisam podržao ni smenjivanje Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića sa čelnih funkcija u Resoru državne bezbednosti posle pobune Jedinice za specijalne operacije 2001. godine – kaže Batić.
Lideru Demohrišćanske stranke Srbije desila se, međutim, i obrnuta situacija da je on bio jedini koji je glasao za donošenje neke odluke. U pitanju je bio njegov predlog o novim državnim simbolima Srbije – grbu sa dvoglavim belim orlom i krunom, himni "Bože, pravde" i zastavi trobojci.
– Đinđić me je ubeđivao da ne idem sa tim predlogom na vladu, jer nije bilo potrebne većine da on prođe. Ja sam, međutim, insistirao tako da se na vladi ipak glasalo o tome. Ja sam jedini podržao taj predlog, četvorica ministara bili su protiv, a ostali su bili uzdržani – priseća se Batić.
On dodaje i da u Đinđićevoj vladi nikada nije bilo preglasavanja, niti je bilo situacija da se kabinet toliko podeli da neke odluke "tesno" prođu. Sve bitne odluke, a naročito one politički osetljive su, naime, prethodno usaglašavane na sednicama Predsedništva DOS-a, dok su operativne stvari dogovarane na kolegijumima vlade.
B. Baković – M. R. Petrović
[objavljeno: 24.03.2007.]
.jpg)
