Izvor: Politika, 08.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako odzvanja predizborna tišina
Španski „dan za razmišljanje” u Srbiji je postao vreme u kome se predizborna kampanja nastavlja drugim sredstvima
„Ljudi, danas tišina! Konačno! Mogu da uključim TV, a da ne dobijem ’plaćeni termin’”. Ovo je rečenica koju, u malim varijacijama, često možete da pročitate na blogovima u vreme predizborne tišine. Internet blogovi su, inače, jedina oaza u kojoj se u tih 48 časova u Srbiji raspravlja o politici. Ako izuzmemo debate po privatnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političkim kružocima.
Ako ništa drugo, ova zakonska obaveza, koja se uoči svakih izbora u Srbiji primenjuje dva dana pre glasanja, predstavlja pravo olakšanje za ljude koji nisu zagriženi za politiku. Za one druge je programirana kao vreme za hlađenje.
Iako u našem slučaju može da deluje logično, u mnogim demokratskim državama ovakav zakon ne postoji, a korektno političko ponašanje zasniva se na nepisanim dobrim običajima. Tako u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Kanadi, izborna tišina ne postoji. Ne postoje ni vremenska ograničenja za trajanje predizborne kampanje niti zakonom propisane zabrane.
„Dan za razmišljanje”, kako u Španiji zovu ta 24 časa izborne tišine, u Argentini je doneo, pored uobičajenih mera o obustavljanju političkog agitovanja, i zabranu točenja alkoholnih pića, održavanje sportskih i pozorišnih manifestacija, a sve kako bi se izbegli sukobi pristalica suprotstavljenih političkih opcija.
Za kršenje tih pravila u Poljskoj, prenose mediji, predviđena je čak kazna od 140.000 do 280.000 evra. I kod nas su predviđene novčane kazne, ali nijedna stranka niti medij nisu do sada kažnjeni. U Češkoj poslednje ankete o tome kako će glasati birači moraju da budu objavljene sedam dana pred izbore, a u Rumuniji izborna tišina traje čak tri dana.
U Srbiji ćemo ova dva dana do glasanja zvanično biti pošteđeni političkog delovanja stranaka, a mediji će takođe morati da poštuju zabranu prenošenja njihovih stavova u predizborne svrhe.
Ali, dok se do zatvaranja biračkih mesta u krugu od 50 metara zabranjuje izborna propaganda, održavanje političkih skupova, deljenje letaka, objavljivanje procena rezultata, korišćenje mobilnih telefona i sl. sve ovo sa malo domišljatosti može da se izvede na glavnom gradskom trgu. I dok će se birački odbor zatvoriti, a glasanje poništiti ukoliko se ove odredbe prekrše na biračkim mestima, niko neće snositi nikakve posledice ako na 51. metru organizuje protest, deli izborni materijal ili šalju SMS sa izbornim preporukama.
Iako se sve češće postavlja pitanje smisla predizborne tišine, sociolog Jovo Bakić kaže da ona kod nas ima i jednu pozitivnu funkciju – da smiri strasti. „To nije loše s obzirom na naš temperament, koji je zapaljiv. Mi politiku doživljavamo strastveno, a u toj strasti mogu se napraviti gluposti”, kaže Bakić i dodaje da španski „dan za razmišljanje” u Srbiji, suštinski, nije potreban i da predizborna tišina na građane Srbije ne utiče tako da svaki glasač sedne i razmisli za koga će glasati.
Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević potvrđuje da su efekti ćutnje nepoznati, kao što je nepoznato i kako bi se izmerili. „Postavlja se pitanje svrhe kada je trećina Srbije premrežena kablovskom televizijom država koje ne podležu našim zakonima, a zainteresovane su za ishod naših izbora. Tu prvenstveno mislim na susedne države čiji su programi i zbog jezika lako dostupni našim građanima”, kaže Blagojević.
A i broj korisnika Interneta (koji ne podleže pravilima izborne ćutnje) u Srbiji je u porastu.
Iako zakonski predizborna ćutnja vezuje ruke političkim strankama i medijima, i jedni i drugi su oduvek koristili maštovite načine da ovo pravilo na „mek” način zaobiđu. U prednosti su, naravno, uvek vladajuće stranke i njihovi lideri koji obavljaju državne funkcije. Potvrđujući ovu konstataciju Blagojević kaže da je to zbog toga što „država ne može da stane zbog izbora”. „Stvar je političke kulture i odgovornosti da li će ta dvostrukost funkcija biti zloupotrebljena”, kaže programski direktor Cesida.
Tako će tokom ove predizborne tišine zasedati vlada (čije se sednice inače uvek održavaju četvrtkom). Tačno je da je predsednik Boris Tadić tražio da se rasprava o ratifikaciji gasnog sporazuma sa Rusijom održi u vreme predizborne tišine, ali je nešto kasnije tome dodao i zahtev da se na istoj sednici glasa i o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, što je opet dalo povod da se nastavi svađa dojučerašnjih koalicionih partnera i u vreme izborne tišine. Ovaj put na ministarskom, a ne stranačkom nivou.
Ukoliko bi vlada budućem parlamentu na ratifikaciju prosledila samo gasni sporazum, to bi se više smatralo Koštuničinim poenom, jer je njegova koalicija na tome najviše insistirala, ali ako bi u paketu s tim stigao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, to bi već bio uspeh Tadićeve koalicije, koja to ističe kao prioritet.
Kao mala predizborna pomoć narodnjacima i radikalima mogla bi se protumačiti i vest da će se u Srbiji od petka do nedelje gorivo na pumpama ruskog Lukoil-–Beopetrola prodavati dva dinara jeftinije po litru, a sve uz objašnjenje da se time obeležava Dan pobede nad fašizmom.
I predsednik Tadić će danas obeležiti taj dan polaganjem venca na spomenik Neznanom junaku, a istog dana će otvoriti fabriku autodelova „Drekslmajer” u Zrenjaninu. Uz to generalni je pokrovitelj proslave 160. godišnjice Majske skupštine u Sremskim Karlovcima, na kojoj je proglašena samostalnost Vojvodine od Beča i Pešte, čije je obeležavanje, umesto na dan proglašenja, 13. maja, pomereno uoči izbora.
I LDP Čedomira Jovanovića će, uprkos zabrani političkog okupljanja u predizborne svrhe, najavljenim protestom ispred vlade efektno poentirati svoje protivljenje sporazumu sa Rusijom.
Sve to će mediji sa zadovoljstvom pratiti, pošto će biti pošteđeni muke da smisle teme koje neće prekršiti predizbornu tišinu.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 09/05/2008]
