Izvor: B92, Beta, Tanjug, 04.Maj.2010, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako istorija gleda Tita
Beograd -- I 30 godina nakon smrti Josipa Broza Tita, istoričari imaju oprečna mišljenja o periodu njegove vladavine.
Pre tri decenije, 4. maja 1980. godine, preminuo je doživotni predsednik socijalističke Jugoslavije, Josip Broz Tito, čovek o kome postoje oprečna mišljenja, ali čiji period vladavine među običnim ljudima u svim republikama bivše države i dalje važi za simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.
Malo je onih koji nisu zaplakali kadu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su čuli vest da je neprikosnoveni vođa preminuo. Na sahranu je došlo 700 000 ljudi i 209 državnih delegacija. Bio je to najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Istoričari još sagledavaju njegovu vladavinu, neki ocenjuju da je bio značajana ličnost, suprotstavio se Hitleru i Staljinu i ostao živ, a ipak na kraju bio neuspešan državnik.
Broz, po zanimanju mašin-bravar, kao lider Komunističke partije 1941. pokreće oružani ustanak. Iz rata izlazi sa činom maršala, kao legendarni vođa anitfašističkog pokreta.
Na čuvenim izborima sa ćoravom kutijom ukida monarhiju i višestranački sistem. Za predsednika države biran je sedam puta, a poslednji put 1974. doživotno. Kult ličnosti građen je decenijama.
Titova smrt označava početak kraja SFRJ, a u godinama pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.
Odnos prema Titovom nasleđu može se posmatrati i kroz sudbinu njegove udovice Jovanke Broz, koja je tek nedavno dobila lična dokumenta, a kuća u kojoj živi tek sad se delimično renovira.
Srbija ponovo sarađuje sa nesvrstanima, pa je tako neko od državnih zvaničnika posle dužeg vremena položio venac na Brozov grob. To je učinio državni sekretar Ministarstva inostranih poslova Mirko Stefanović u pratnji amabasora nesvrstanih zemalja.
U okolnostima tranzicije i ekomske krize ljudi se sećaju Titove vladine kao doba velikog blagostanja. Ipak, ne treba zaboraviti da se Brozov režim brutalno obračunavao sa ideološkim i političkim protivnicima. Broj žrtava nije tačno utvrđen, a najnovija istraživanja pokazuju da je stradalo 50 000 ljudi.
Prpa: Nema realne slike o Titu
O Brozovom periodu danas nemamo realnu sliku jer se taj deo istorije posmatra sa druge ideološke pozicije, smatra istoričarka Branka Prpa.
Ona navodi da ne postoji čak ni ozbiljna istraživačka biografija života Josipa Broza.
"Imamo segmenitirana istraživanja pojedinih razdoblja i fenomena. Ali u svakom slučaju ne možemo da kažemo da imamo ozbiljan istoriografski rezultat kada je u pitanju druga polovina 20. veka. Ne zato što istoričari nisu imali tu vrstu odnosa bona fide prema tom periodu nego zato što im nisu bila dostupna dokumenta", kaže ona.
"Ali deceniju već možemo bez ikakvih problema i da dođemo do dokumenata pomoću kojih možemo da u istoriografskom smilsu pokušamo da kažemo šta se zaista dogodilo”, objašnjava Prpa.
Prema mnogim viđenjima, s Titovom smrću su krenuli dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.
Optuživan je za stradanja političkih neistomišljenika tokom svoje dugogodišnje vladavine, ali i za vođenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita kako bi se održavalo blagostanje, što je, tvrdi se, proizvelo veliki spoljni dug i potonju ekonomsku krizu u SFRJ.
Javile su se i brojne teorije zavere koje su nastojale da razotkriju pozadinu ogromne Titove moći i ugleda u zemlji i svetu. Tako se tvrdilo da je pravi Tito zamenjen dvojnikom, da je sahranjen bez ideoloških obeležja zato što je bio mason, da zapravo i nije sahranjen tamo gde mu se grob nalazi, u Kući cveća na Dedinju.
Ali trideset godina posle Titove smrti i 20 godina nakon početka krvavog brodoloma Titove Jugoslavije, sećanja na visok životni standard, uređenost i bezbednost u toj zemlji veoma su jaka, naročito u okolnostima tranzicije i dugogodišnje opšte krize, lik predsednika SFRJ je ponovo u žiži, a Kuća cveća je u poslednjih 10 godina sve popularnija destinacija za turiste iz sveta i regiona.
Prema rečima kustosa Muzeja istorije Jugoslavije Moma Cvijovića, Kuću cveća u Beogradu je od osamdesetih godina posetilo više od 20 miliona ljudi, onoliko koliko je otprilike Jugoslavija imala stanovnika u vreme Josipa Broza.
"Moje uspomene su lepe i tople, deda nas je poštovao kao ličnost, nosmo hteli da ga opterećujemo svojim problemima, mada smo mogli da mu se obratimo”, kaže unuka Josipa Broza Tita, Zlatica Broz..
.jpg)
