Izvor: B92, 22.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do maternjeg u Skupštini
Beograd -- Stranke nacionalnih manjina prema Ustavu i Zakonu imaju pravo da se u Skupštini poslanicima i javnosti obraćaju na maternjem jeziku
Iako ne osporavaju to pravo, u parlamentu ukazuju na određene tehničke probleme koji nastaju ako predstavnik nacionalne manjine odluči da to pravo i iskoristi za skupštinskom govornicom. Predstavnici manjina kažu da njihovo pravo treba da se poštuje.
Tema upotrebe maternjeg jezika aktuelizovan je zbog obeležavanja Svetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dana maternjeg jezika, ali i zbog ulaska manjina u parlament Srbije.
Pomoćnica sekretara Skupštine Jasminka Jakovljević objašnjava za B92 kako predstavnici manjina u parlamentu mogu da ostvare pravo koje im garantuju Ustav i Zakon o zaštiti prava nacionalnih manjina.
"Poslovnik Skupštine kaže da pripadnici stranaka nacionalnih manjina, ako žele da se obrate na svom maternjem jeziku, moraju blagovremeno da obezbede sekretara kako bi on obezbedio sve tehničke uslove da bi ti govori bili propraćeni sumultanim prevođenjem", kaže ona.
"Skupština ima stalno zaposlena četiri prevodioca, nijedan od tih prevodioca nije prevodilac za jezike nacionalnih manjina, pa ćemo u prvom momentu morati da se poslužimo uslugama jednog od udruženja prevodilaca, ili agencija koje nude prevodilačke usluge", kaže ona.
"Prema ponudama koje smo dobili, cena jednog sata simultanog prevođenja je oko 4.000 dinara. Pravilo je da se za simultano prevođenje angažuju uvek dva prevodioca, koji se smenjuju", kaže ona.
Osnovno pravo - Riza Halimi
Poslanik Riza Halimi, lider Koalicije Albanaca Preševske doline, smatra da bi predstavnici manjinskih stranaka trebalo da koriste mogućnost koja im je zakonom pružena. On kaže da cena prevođenja ne bi trebalo da bude bitna.
"Ja mislim da je Zakonom o zaštiti prava nacionalnih manjina predviđena mogućnost da se koristi jezik manjina na centralnom nivou. Čim to pozdravljam, znači da bih apsolutno u određenim prilikama i koristio to", kaže ona.
"To se podrazumeva jer mislim da je osnovno pravo da se dozvoli poslaniku da na svom maternjem jeziku radi", kaže Halimi, koji je na prvo sednici novog parlamenta o Kosovu odlučio da govori na srpskom jeziku.
U Skupštini, Savez vojvođanskih Mađara ima tri poslanika, dok Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline i Romska partija imaju po jednog. Prema rečima nadležnih iz parlamenta, prevod sa romskog jezika je nešto skuplji.
Interesantno je u tom kontekstu da je prevodilački jedan od najvećih aparata Evropske unije i čini preko 15 odsto njene administracije.
"Država delimično o manjinama"
Međutim, u Bošnjačkom nacionalnom veću kažu da država "samo delimično" brine o ostvarenju prava manjina.
Kometarišući stav direktora Službe za ljudska i manjinska prava Petra Lađevića da manjine u Srbiji imaju sva prava u korišćenju maternjeg jezika, koordinator za informisanje Bošnjačkog nacionalnog veća Nazim Ličina ocenio je da državni organi nisu još uvek stvorili uslove za službenu upotrebu jezika manjina.
On kaže da je bosanski jezik uveden samo u osnovnim školama u opštinama Novi Pazar, Tutin i Sjenica.
"Uveden je izborni predmet 'Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture' kao izborni predmet za učenike od prvog do četvrtog razreda, sa fondom od 72 časa na godišnjem nivou", rekao je Ličina Radiju "Sto plus".
Prema njegovim rečima, taj predmet u Prijepolju ima samo jedna škola, dok na Univerzitetu u Novom Pazaru postoji zajednička katedra za bosanski i srpski jezik, ali se "bosanski jezik" ne koristi u srednjim školama", rekao je Ličina.
Ličina je ocenio da državni organi nisu još uvek stvorili uslove za službenu upotrebu jezika manjina. "U pravosuđu bosanski nije primenjen ni u kakvom obliku. Jedan od primera diskriminacije je opštinski sud u Novom Pazaru, koji ništa od dokumenata ne prihvata ukoliko nije na srpskom jeziku", rekao je Ličina.
Povodom 21. februara, Svetskog dana maternjeg jezika, direktor Službe za ljudska i manjinska prava Petar Lađević je agenciji Beta rekao da manjine u Srbiji imaju sva prava u korišćenju svog maternjeg jezika o čemu svedoči i postojanje velikog broja manjinskih glasila.
On je dodao da je manjinama kao deo kulturne autonomije zagarantovana službena upotreba maternjeg jezika i podsetio da je Srbija i Crna Gora potpisala Povelju o upotrebi manjinskih i regionalnih jezika.
Prema njegovim rečima, Služba za ljudska i manjinska prava je sa nacionalnim savetima u Srbiji povodom te povelje organizovala niz seminara.
Koordinatorka manjinskih nacionalnih saveta u Vojvodini Ana Tomanova-Makanova ocenila je da su maternji jezici nacionalnih manjina u Srbiji veoma ugroženi.
Ona je Beti kazala da će manjinski nacionalni saveti zahtevati da se maternji jezici u školama vrate u obavezni deo predmeta.
Svetski dan zaštite maternjeg jezika ustanovio je UNESKO 1999. godine u cilju negovanja i razvijanja multikulturalizma, zaštite svetskog usmenog nasleđa i promovisanja lingvističke raznolikosti, tolerancije i dijaloga.
.jpg)
