Izvor: S media, 22.Jan.2011, 15:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako će parlamentarci ukinuti "blanko ostavke"

"Blanko ostavke" uskoro bi mogle postati prošlost, pošto partije iz vlasti pripremaju izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika - a, ako one budu usvojene, stranke će poslanicima morati da "prepuste" mandate.

Parlament bi o ukidanju "blanko ostavki", „problematičnih“ sa aspekta evropskih integracija Srbije, mogao da raspravlja već sledećeg meseca.

Šefica poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolundžija objasnila je Tanjugu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da se taj, „inače, nepostojeći pravni instrument“, koji je posledica neusaglašenosti Ustava Srbije i odredjenih zakonskih propisa može otkloniti izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.

Kolundžija je precizirala da je dovoljno definisati da niko u ime poslanika ne može da podnese ostavku, odnosno da samo poslanik može da raspolaže svojim mandatom.

Ona je, medjutim, naglasila da se istovremeno mora urediti i pitanje takozvanih transfera i onemogućiti prelazak poslanika iz jednog poslaničkog kluba u drugi.

Od opozicionih stranka, čiji se stavovi o ukidanju „blanko ostavki“ bitno razlikuju, Kolundžija očekuje otpor, ali računa i na njihovu podršku.

Da poslanik treba da bude vlasnik mandata, u opoziciji, pored LDP-a, koji se nikada nije „oslanjao“ na „blanko ostavke“, smatraju i naprednjaci.

Zameniku lidera SNS Aleksandru Vučiću, pak, nije jasno kako će biti ograničen prelazak poslanika iz jednog u drugi poslanički klub.

"Volelo bih da mi neko kaže kako to poslanik ima pravo da radi sa svojim manadatom šta hoće, ali ne sme to i to", dodao je Vučić, naznačivši da naprednjaci, možda, protiv predloga vladajuće koalicije ne bi imali ništa protiv, ali da ga još nisu videli.

Predsednik organizacije "Transparentnost Srbija" Vladimir Goati, koji je često ukazivao na prevelik uticaj „partijskih faraona“ u parlamentu, smatra da izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika nije moguće ukinuti institut "blanko ostavki", jer su one inaugurisane Ustavom Srbije.

One se, smatra on, iz političko - parlamentarnog života Srbije mogu eliminisati samo izmenom Ustava ili konsenzusom političkih stranaka, koje se mogu dogovoriti o zamrzavanju spornog člana Ustava, odnosno njegovim neprimenjivanjem.

Na problematičnost postojanja „blanko ostavki“ ukazala je EK u izveštaju o napretku Srbije ka EU, a dogovor o njihovom ukidanju usledio je nakon sastanka predstavnika vladajuće koalicije i predsednice Skupštine Srbije Slavice Djikić – Dejanović.

Postoji većina za ukidanje blanko ostavki

Ona smatra da u parlamentu postoji većina u za izglasavanje zakona kojim bi bile ukinute blanko ostavke.

"Mislim da ćemo u parlamentu imati snage da napravimo predlog jednog takvog zakona. Poslanici mogu da imaju sopstvenu incijativu i mi možemo ukinuti blanko ostavke nezavisno od izbornog zakona", rekla je Djukić Dejanović Tanjugu.

Parlamentarci u odgovorima na pitanje EK o „blanko ostavkama“ nisu bili precizni - naveli su da taj institut nije primenjivan od decembra 2008. godine, a do tada na osnovu ustavnih odredbi koje poslaniku omogućavaju da mandate stavi na raspolaganje stranci, kao i da to pitanje nije uredjeno zakonom.

Ustav Srbije, donet 2006. godine, propisuje da je narodni poslanik slobodan da pod uslovima odredjenim zakonom neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji je predlog izabran za narodnog poslanika.

U bliskoj prošlosti republičkog parlamenta bilo je nekoliko slučajeva koji su pokrenuli pitanje „blanko ostavki“.

Poslednji je slučaj nekadašnjeg poslanika DS S Dragana Šormaza, o čijem mandatu, nakon njegovog majskog isključenja iz te stranke zbog sukoba sa liderom Vojislavom Koštunicom, raspravljalo nekoliko meseci.

Mandat je, ipak, pripao Šormazu, koji je najpre nastupao kao samostalni poslanik, a potom se priklonio naprednjacima.

Oko poslaničkih mandata „prašina se digla“ i nakon raskola u SRS, kada je u poslanički klub Tomislava Nikolića prešao je 21 poslanik radikala. Sadašnji lider naprednjaka tada je tvrdio da je „blanko ostavke“ tih poslanika izgubio.

Pažnju javnosti svojevremeno je zaopkupio i slučja nekadašnjih poslanika G17 plus Ksenije Milivojević i Gorana Paunovića koji su tužili Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog kršenja izbornog prava 2006. godine i tražili po 100.000 evra kao nadoknadu.

Milivojević i Paunović su 2003. godine izabrani za poslanike G17 plus, a Skupština Srbije im je prestanak mandata konstatovala 15. maja 2006. godine, posle aktiviranja njihovih blanko ostavki zbog tadašnjeg sukoba Miroljuba Labusa i Mladjana Dinkića.

Oni su tužili Srbiju zbog nezakonitog oduzimanja poslaničkih mandata i, pored materijalne nadoknade, tražili poništenje relevantnih odluka srpskog parlamenta o njihovom razrešenju i imenovanju drugih poslanika.

Pravni zastupnik Srbije pred Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu Slavoljub Carić smatra da je moguće da taj postupak rezltira i zahtevom za promenu Ustava i zakona koji regulišu to pitanje, ukoliko Sud utvrdi da je došlo do povrede prava na slobodne izbore.

Carić je, medjutim, rekao da taj sud vrlo retko od neke države tražio da menja najviši pravni akt.

(Tanjug)

Nastavak na S media...