Izvor: B92, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakav je standard srpskih diplomata
Beograd -- Kako B92 saznaje, Vlada će 23. avgusta raspravljati o kandidatima za nove ambasadore. Standard ambasadora nije ekskluzivan.
Srbija će, posle višemesečnog iščekivanja, napokon dobiti svoje diplomatake predstavnike u državama u kojima do sada nije imala ambasadore, kao što su Velika Britanija, Crna Gora, Italija, Vatikan.
Prema informacijama B92, novi ambasador Srbije u Velikoj Britaniji će biti Dejan Popović, bivši rektor BU, a u Belgiji Radomir >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Diklić, koji je ranije bio ambasador u Parizu. U Italiju idu potpredsednici DSS-a , ambasadorka će biti Sanda Rašković-Ivić, u Vatikanu Vladeta Janković. Za ambasadora u Mađarskoj kandidat je Dejan Šahović, bivši ambasador u UN.
U Dansku će na diplomatsku službu Vida Ognjenović, Finsku Vera Mavrić, Sloveniju Predrag Filipov, a u Crnu Goru Zoran Lutovac. Za sada se ne planira promena ambasadora u Berlinu i Parizu, što znači da će na tim mestima i dalje ostati kadrovi SPO-a, Ognjen Pribićević i Predrag Simić. Interesantno je da je još uvek neizvesna sudbina srpskog ambasadora u Australiji, Milivoja Glišića, čiji je mandat istekao još pre godinu dana.
Kada je reč o novim ambasadorima, i ovoga puta će na ta mesta, u većini slučajeva, ići stranački funkcioneri a ne diplomate od iskustva.
Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u Sloveniji Ivo Visković kaže da za Srbiju, koju čeka borba za ulazak u EU i rešavanje problema Kosova, postavljenje stranačkih funkcionera na pojedina ambasadorska mesta nije loša odluka.
"U nekim situacijama sa mora tako postupiti, jer neke države više vole da ima dođe neki političar nego diplomata, jer preko njega imaju direktan kontak sa vladom, predsednikom i ministrom spoljih poslova", kaže Visković.
U Demokratskoj stranci Srbije smatraju da su njihovi visoki stranački funkcioneri Vladeta Janković i Sanda Rašković-Ivić zaslužili ambasadorska mesta.
Inače, Iako udomljavanje stranačkih kadrova u diplomatiji predstavlja nagradu, to nije ni izdaleka unosan posao koliko se misli. Na primer, školovanje dece u inostranstvu, koje je nekada predstavljalo bonus za ambasadora, sada je retkost, jer je predviđeno da to ambasador plaća iz svog džepa, pa se dešava da neki kandidat zbog toga čak i odbije ambasadorsko mesto.
Visković kaže da je diplomatski budžet izuzetno restriktivan i da ne vidi da će se to u budućnosti menjati, jer kada je država siromašna, ni diplomatija ne može da bude drugačija.
Problem je, međutim, kada ambasada nema novac da organizuje prijeme na koje dolaze vrlo bitne ličnosti iz zemlje gde je ambasada i tu se mogu sklopiti vrlo bitni poslovi za Srbiju.
Inače, većina diplomata radije bira Južnu Ameriku kao destinaciju gde će predstavljati Srbiju, jer se sa platama koje odobrava MIP tamo neuporedivo bolje živi. Međutim, odskora, i tamo kasne plate čak i po tri meseca.
.jpg)
