Izvor: Blic, 09.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kajaćemo se zbog svake odluke o zahtevu SAD
Kajaćemo se zbog svake odluke o zahtevu SAD
Za novi ustav Srbije potreban je širok politički konsenzus i tu treba da zanemarimo stranačke razlike. Ne smemo da dozvolimo da dođemo u situaciju da dobijemo ustav koji će nakon promene vlasti biti ponovo promenjen. U tom kontekstu bilo bi jako dobro da dođe do dogovora DOS i DSS, kako bismo smanjili političke tenzije koje sada postoje, izjavio je u razgovoru za 'Blic' Rasim Ljajić, lider SDP i ministar za ljudska i manjinska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prava SCG.
- Očigledno je da će nakon narednih izbora vladu ponovo formirati koalicioni partneri iz izvornog DOS. Ne postoji nijedna, čak ni dve stranke koje mogu formirati vlast. DOS i DSS bi trebalo da se dogovore oko temeljnog dokumenta na kome počiva država i oko promene izbornih zakona. Ako bi se oko tih stvari postigli dogovori, onda ulazimo u stabilnost političke scene Srbije.
Da li je za Sandžak prihvatljivija opcija samostalne Srbije ili državne zajednice?
- Sandžaku odgovara funkcionalna zajednica koja će biti deo Evrope. Da li će to biti samostalna Srbija ili državna zajednica pitanje je od drugorazrednog značaja. Ukoliko budemo u Evropi i time prihvatimo njihova pravila, sasvim je svejedno u kom će se državnom okviru ostvarivati ta prava. Tom pitanju ne prilazim jezikom emocija već jezikom golih činjenica.
Kakvo je raspoloženje Bošnjaka o ideji o samostalnoj Srbiji?
- Činjenica je da Bošnjaci u Crnoj Gori više preferiraju opciju odvajanja Crne Gore od Srbije, dok Bošnjaci u Srbiji preferiraju opciju zajedničke države. Međutim, to će biti stvar koja će se definisati nakon tri godine od usvajanja Ustavne povelje, i na nekom referendumu ukoliko do njega dođe.
Kako komentarišete ocenu lidera SVM Jožefa Kase da bi o statusu Srbije trebalo da se izjasne samo Srbi?
- Ta teza navodi da je ovo država sastavljena od saveza različitih nacionalnih i etničkih zajednica. Time priznajete da postoje dva dominantna naroda koja treba da se dogovore o budućnosti zajednice i da su glasovi manjinskih zajednica manje vredni u političkom smislu. Činjenica je da će sudbina zajednice zavisiti od raspoloženja Srba i Crnogoraca, ali ne možete isključiti pripadnike drugih zajednica da u tome učestvuju. Manjine su direktno zainteresovane za sudbinu države.
Pred Savetom ministara je da donese odluku o zahtevu SAD da se njihovi građani ne isporučuju stalnom međunarodnom sudu.
- Za mene u pravnom i moralnom smislu ne bi bilo dileme, ali kao član Saveta ministara predstavljam građane SCG. Ovom odlukom određuje se sudbina zemlje. Moramo jako hladne glave, bez velikih emocija da donesemo odluku. Čvrsto sam uveren da će to biti najracionalnija odluka koja će biti od interesa ove zemlje. Mora da se postigne dogovor sa vladama i Srbije i Crne Gore. Odluka mora biti jednoobrazna, nakon opsenih konsultacija moramo da imamo zajednički stav. Paralelno s tim, moramo da vodimo razgovore i sa EU i sa SAD. Ono što jeste činjenica jeste da ta odluka neće biti doneta pre 21. juna i samita u Solunu. Za SCG je jun najvažniji mesec u ovoj godini. Tu je i 15. jun kada očekujemo američku sertifikaciju i mislim da smo ispunili sve uslove koji su nam postavljeni. Na samitu u Solunu očekujemo da ćemo krenuti u izradu studije o izvodljivosti i da ćemo krajem godine započeti pregovore oko procesa stabilizacije i asocijacije. Nesumnjivo je da šta god da uradimo, kajanje nam ne gine. Ukoliko ne potpišemo, u toj ponudi SAD jasno stoji da je to obustava vojne pomoći i drugih oblika vojne saradnje, što ne mora da znači da će se to desiti.
Kako gledate na optužbe zbog toga što se sednice Saveta održavaju na Crnogorskom primorju i ko to plaća?
- Imali smo jednu sednicu u Podgorici, jednu u Miločeru. I ubuduće bi trebalo da povremeno održavamo sednice u Podgorici kako bismo i time demonstrirali potpunu ravnopravnost država članica. Priznajem da je sednica u Miločeru bila velika greška. To je bila jedna od najnapornijih sednica, ali za javnost asocijacija na Miločer je plaža, kupanje. Od toga apsolutno ništa nije bilo. Protiv sam toga da se ubuduće sednice održavaju bilo gde osim u Beogradu ili u Podgorici. U suprotnom će biti da ministri idu na izlet i da su jagnjeća brigada. Troškove aviona snosi administracija, sve ostalo snosi Crna Gora.
Jeste li primili platu?
- Ne. Nenad Čaluković
Brže donositi odluke
U javnosti se spekuliše da Savet ministara veoma teško funkcioniše.
- Naravno da bi Savet ministara mogao bolje da funkcioniše, da odluke donosi brže, ali tu ima nekoliko ograničenja. Prvo je ograničenje formalno-pravne prirode da u svemu morate da zadržite duh potpune ravnopravnosti i pariteta republika članica. Drugi problem je nepoverenje u odnosima Beograda i Podgorice, koje je nasleđeno iz prošlosti. Treći je što nismo imali zakon o Savetu ministara i što, nažalost, još uvek nemamo uredbu o organizaciji organa uprave, gde bi se jasno definisale nadležnosti ministarstava. Do kraja godine zatvaramo priču sa sudom u Hagu
Nedavno ste se požalili da vam je obaveza potpisivanja zahteva za izručenje sudu u Hagu vrlo neprijatna budući da se bavite ljudskim pravima.
- Moja uloga u svemu tome je minimalna i čisto formalna. Saradnju sa Hagom vodi Nacionalni savet za saradnju s Tribunalom, MIP, pravni deo posla završavaju nadležni sudovi, dok je konkretan čin izručenja u nadležnosti MUP. Nakon što sve druge instance završe svoj deo posla, ja samo ispred države dajem političku verifikaciju te odluke koju ja ne mogu da promenim. Naravno time se ne pravdam, ne bežim od odgovornosti. Svestan sam da moramo da sarađujemo sa Hagom i da tu priču moramo što pre da završimo. Neprirodno je da kao ministar za ljudska prava potpisujem naloge za izručenje makar i formalne prirode, jer bih morao da se staram i da brinem za ljudska prava i onih ljudi koji su okrivljeni za najteža krivična dela. Ali ne mogu da biram posao koji ću da radim. To je posledica nelogičnosti koje proističu iz Ustavne povelje. To je moralo da radi neko ministarstvo. Taj posao ne mogu da rade ekonomski resori, ne može da radi Ministarstvo odbrane, dok MIP odrađuje najveći deo posla. Priznajem da je najveći deo posla koji radim vrlo neprijatan, uključujući tu kidnapovana i nestala lica, poslove ekshumacije, ekstradicije. Mogao sam da kažem da neću to da radim, ali onda bi to bilo da bežim od odgovornosti, što neću. Zaista bih želeo da do kraja godine stavimo tačku i zatvorimo tu priču s Haškim tribunalom.
