Izvor: Blic, 08.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafanski život
Kafanski život
Ugostitelj je nervozno šetao objektom. Bravar, profesor i ekonomista su stajali za šankom. Metalostrugar, saobraćajac i inženjer su se, sedeći u kožnoj garnituri, nešto raspravljali. Nedaleko od njih, zavaljeni u foteljama, službenik je nešto ubeđivao pravnika. Sala za ručavanje bila je popunjenija od sale za raspravu...
Ako ste pomislili da vam prenosimo deo atmosfere iz neke kafane, varate se. U pitanju je samo jedna od jučerašnjih slika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Skupštine Srbije. I detalj aktivnosti narodnih poslanika sa tim zanimanjima. Slika koju ne možete videti na malim ekranima u prenosima skupštinskih zasedanja.
Dok su njihove 'vrednije' kolege sedele u skupštinskim klupama i raspravu o izmenama Zakona o radu pratili čitajući novine ili rešavajući ukrštene reči, oni manje zainteresovani za budućnost radnika u Srbiji vreme su provodili ispred sale. Ćaskajući.
A nije ih bilo puno. Na početku jučerašnjeg zasedanja u skupštinskoj sali bilo je svega 85 poslanika, dakle, samo jedan više od potrebnog kvoruma. Zanimljivo je da je od preostalih 165 samo dvoje poslanika opravdalo svoj izostanak. Dve trećine poslanika nije došlo na posao. Primera radi, zamislite šta bi bilo i od ovako jadne privrede Srbije da dve trećine zaposlenih ne dolazi na posao. Ili, pacijent čeka na hitnu operaciju, a od konzilijuma lekara u hirurškoj sali se pojave samo dve medicinske sestre. Lekari ne dođu. Ili kasne bez ikakvog opravdanja.
Istina, zasedanje nikada nije počelo ranije. Jesu opet kasnili, ali juče 'samo' akademskih 15 minuta. Šef poslanika DS Dušan Petrović je to objasnio 'grižom savesti' zbog povećanja plata.
Ali, nije prošlo ni sat vremena od početka zasedanja a skupštinski restoran bio je puniji od skupštinske sale. Miris hrane po bagatelnim cenama bio je primamljiviji za narodne poslanike od bilo kakve rasprave. Naravno, te cene u restoranu nisu uvećane dvostruko. Uostalom, stiče se utisak da poslanike rasprava o bilo kom zakonu ne interesuje previše. Bitno je da budu u sali samo kad je dan za glasanje. Da ubace karticu. Kao nekada po kafanama kad je narod ubacivao paru u aparate zvane džuboks da bi čuo omiljenu pesmu.
Eto, tako izgleda samo kratak opis najodgovornijeg posla u Srbiji, kako tvrde narodni poslanici, koji su sami sebi povećali plate za 100 odsto, tako da sada primaju četiri lekarske ili pet profesorskih mesečnih zarada, ili 12 prosečnih penzija, ili... Nenad Čaluković
