Izvor: B92, 18.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kadrovski centri VJ, rat i Hag
Beograd -- Postojanje 30. i 40. kadrovskog centra Generalštaba VJ jedna je od glavnih tačaka haške optužnice protiv generala Perišića.
Postojanje tog centra pominje se i u informaciji o Branislavu Puhalu koje je Ministarstvo odbrane uputilo Odboru za odbranu Skupštine Srbije i Crne Gore. Podsetimo, u toj informaciji navodi se, između ostalog, i to da je Puhalo januara 1997, po potrebi službe, prebačen u 30. kadrovski centar Genberalštaba Vojske Jugoslavije, gde je bio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve do 18. marta 2002.
Trideseti kadrovski centar Generalštaba Vojske Jugoslavije, koji je zadužen za Republiku Srpsku i 40. kadrovski centar Generalštaba, zadužen za Republiku Srpsku Krajinu, neki su od najčešće pominjanih dokaza Tužilaštva Haškog tribunala da je Momčilo Perišić bio odgovoran za izdavanje naređenja, nadzor, kontrolu i disciplinu svih pripadnika Vojske Republike Srpske i Srpske Krajine koji su prekomandovani iz Vojske Jugoslavije.
Naime, u optužnici se kaže da je te centre Perišić osnovao u novembru 1993. godine, kako bi se prikrilo obezbeđivanje i plaćanje tih oficira. Osnovna funkcija tih centara, navodi se dalje u optužnici, bila je da se preko njih obavlja isplata plata i reguliše služba velikog broja oficira JNA koji su služili u vojskama RS i SK, kao i velikog broja oficira koji su u te vojske prekomandovani iz VJ. U nekim slučajevima, navodi se dalje u optužnici, vojnici koji su započeli vojnu službu u vojskama Krajine i RS upućivani su u VJ radi obuke i potom dodeljivani 30. i 40. kadrovskom centru Generalštaba VJ. Optužnica navodi da su praktično svi najviši oficiri Vojske RS i Vojske Srpske Krajine bili zapravo oficiri Vojske Jugoslavije, pripadnici 30. i 40. kadrovskog centra, uključujući i bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba, Ratka Mladića.
Bojan Dimitrijević, savetnik ministra odbrane u vreme dok je tu funkciju obavljao Boris Tadić, objašnjava da su ti centri zapravo fikcija: "To nije postojeća jedinica niti postoji po nekoj hijerarhiji. To je jedna forma kroz koju se ljudi vode ako su u Vojsci RS. Nikakvo rešenje nije nađeno iz rata da se tu stvari rasčiste. Vojska Republike Srpske jednim dobrim delom finansirana je iz Beograda i prosto je na taj način rešavan problem da to bude ta fiktivna forma kroz koju se rešavao status tih ljudi."
Šta je dalje bilo sa Kadrovskim centrima
Dimitrijević objašnjava da je 40. kadrovski centar nestao negde u jesen 1995. godine, pošto je Vojska Srpske Krajine nestala sa istorijske i egzistencijalne scene kada je pala Krajina.
30. adrovski centar potrajao je nešto duže: "Što se tiče 30. kadrovskog centra, on je postojao i ljudi su vođeni kroz tu ustanovu sve do 28. februara 2002, kada je odlukom potpredsednika Vlade, Miroljuba Labusa, kao jedan od zahteva našoj državi za pristupanje Partnerstvu za mir, ugašen taj centar i prekinuto finansiranje Vojske RS, odnosno, ostavljena je mogućnost ljudima koji su u RS i VJ da izaberu konačno gde će nastaviti svoju karijeru."
Što se tiče kapetana Puhala, Dimitrijević objašnjava da, ako u dokumentu piše da je on bio u 30. kadrovskom centru, to znači da je on uglavnom bio u Vojsci RS, ali da se na osnovu toga ne može zaključiti koje je dužnosti imao, već samo da je svoja prava ostvarivao u Srbiji. Što se tiče Ratka Mladića, u optužnici Haškog tribunala protiv Perišića konkretno se navodi i da je iz evidencije profesionalnih vojnika VJ izbrisan 16. juna 2001, a da mu je vojna služba prestala 7. marta 2002. godine.
