Izvor: Politika, 11.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada je pravo vreme za istinu
Za razliku od DSS-a koji neće da napravi ni korak dalje ka EU pre nego što Brisel kaže da li želi Srbiju u sadašnjim granicama, DS je za nastavak saradnje, ali ne i za članstvo, ako uslov bude da priznamo nezavisnost Kosova
Trenutak u kome Beogradu bude postavljen uslov da prizna nezavisnost Kosova zarad ulaska u Evropsku uniju biće, najverovatnije, trenutak u kome će Brisel ostati bez ijednog relevantnog sagovornika u Srbiji. Naime, ako je suditi prema izjavama funkcionera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << DS-a i DSS-a, kakva god koalicija posle predstojećih izbora bude govorila u ime Beograda, EU neće dobiti odgovor koji izgleda priželjkuje.
Ni DS, ni DSS (a svakako ni najjača partija u poslednja dva skupštinska saziva SRS), kako tvrde, neće pristati na ulazak Srbije u EU ukoliko formalni uslov za to bude priznavanje nezavisnosti Kosova. Iako se za sada o ovom uslovu u Briselu govori samo „u pola glasa”, neki potezi EU, kao što je slanje misije Euleks dobar su pokazatelj u kom pravcu usmeravaju svoju politiku prema Srbiji.
Ono čemu evropska zajednica teži može se nazreti i iz poruka koje su pre dva dana stigle sa sastanka Saveta ministara.
Srbiji je sa ovog mesta poručeno (od strane evropskih članica Kontakt grupe Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije) da bi srpsko osporavanje Euleksa (čiji legalitet osporavaju sve članice, sada već tehničke vlade Srbije) „moglo ugroziti evropske integracije Srbije”. Integracija Srbije u EU sa Kosovom „nije realna”, bio je eksplicitan državni sekretar u nemačkom Ministarstvu inostranih poslova Gernot Erler.
Ali činjenica da se Brisel nije zvanično odredio prema ovom pitanju generator je nesporazuma u srpskoj političkoj eliti.
Naime, dok DSS konkretan odgovor na pitanje – koje granice Srbije priznaje EU – pokušava da iznudi pre eventualnog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, DS pribegava drugačijoj taktici.
Za razliku od Koštunice, Tadić nastoji da trenutak istine odloži što je duže moguće.
Iako ni predsednik ni premijer ne bi dali Kosovo za članstvo u EU, Koštunica ne namerava da napravi ni jedan korak dalje ka EU a da se prethodno ne raščisti da li u Evropu ide Srbija sa Kosovom ili bez njega.
S druge strane, Tadić smatra da se odgovor na ovo pitanje nalazi u srpskom Ustavu i međunarodnom pravu i da i EU kao savez 27 pojedinačnih država ne može da se određuje prema ovakvom pitanju.
Tadić tvrdi da Srbija neće ući u EU bez Kosova, ali odmah potom zapada u kontradiktornost, jer govori o potrebi da Srbija uđe u Uniju kako bi, između ostalog, uspešnije branila Kosovo.
Plan da Srbija uđe u EU i da se odatle bori za celovitost zemlje, u najmanju ruku je nerealan, smatra i magistar pravnih nauka Vladimir Todorić, asistent na Fakultetu ekonomije, finansija i administracije u Beogradu.
„Ne verujem da će politika koja glasi da uđemo prvo u Evropu pa da zabranimo ulazak Kosova biti podržana od članica EU koje su već priznale Kosovo. Možda DS misli da mi napredujemo brže od Kosova pa da na taj način njih blokiramo. Sudeći po sadašnjim namerama većine članica EU i Evropske komisije to nije realno”, kaže Todorić.
Naš sagovornik smatra da je politika DS-a i DSS-a o Kosovu ista, ali da se razlikuju u tome što DS misli da ćemo bržim napredovanjem ka EU postići više na Kosovu, a DSS da će se više postići usporavanjem tog procesa.
„Pitanja Kosova i ulaska u EU su povezana. Ne bih savetovao ni jednoj političkoj partiji u Srbiji da se previše oslanja na potpisivanje SSP-a ukoliko se nešto bitno ne promeni u odnosu prema Euleks misiji na Kosovu i haškom pitanju. Nemoguće je da će zemlje, koje su prihvatile nezavisnost Kosova i poslale svoje ljude u Euleks misiju ratifikovati i sprovesti SSP sa Srbijom, a da nije uspostavljena nikakva formalna veza Euleksa sa Srbijom. Ali, ne verujem da će se veze uspostaviti do ovih izbora”, kaže Todorić.
Ovaj pravnik, upućen u tok pregovora o SSP-u, smatra da je, pre potpisivanja tog sporazuma, neophodno razjasniti sa kojim granicama EU prihvata Srbiju, ali i definisati realan cilj Srbije na Kosovu koji je, ističe, za sada tajna.
Na pitanje koje je Briselu uputio Koštunica, međutim, ne mora, a najverovatnije i neće biti odgovoreno pre izbora, jer tako nešto, smatra Todorić, nije u interesu stranaka, iako jeste u interesu građana.
A interes građana je, sasvim sigurno, da im se pre glasanja za jednu od ponuđenih opcija na sledećim izborima, jasno i glasno kaže šta je alternativa svake od njih. Naime, građani bi trebalo da budu počašćeni odgovorom na pitanje šta nude oni koji tvrde da Evropa nema alternativu, a šta oni koji to isto tvrde za odbranu Kosova.
Tvrdeći da DS neće pristati na članstvo Srbije u EU ako uslov za to bude priznanje Kosova, Nada Kolundžija, šef demokrata u dosadašnjem skupštinskom sazivu, smatra da mi svakako treba da ubrzavamo evropske integracije dok god nas sama Evropa ne zaustavi ultimatumom Kosovo ili EU. „Putem evropskih integracija treba ići sve dok se status Kosova definiše na osnovu Rezolucije 1244”, kaže ona.
DS, prema njenim rečima, ne vidi ništa sporno u potpisivanju parafiranog SSP-a u kome se pominje Rezolucija 1244, iako su posle toga neke članice EU priznale nezavisnost Kosova, a Brisel poslao Euleks na Kosovo.
Ukoliko nam, međutim, u jednom trenutku i bude postavljen uslov da priznamo Kosovo, DS, objašnjava Kolundžija, nalazi smisao u tome da vreme neće biti izgubljeno.
„Srbija će do tada preći veliki put, ekonomski ojačati, stabilizovati se, povezati se sa evropskim zemljama, izgraditi demokratsko društvo, demokratske institucije... Biće ekonomski i politički jača i stabilnija i tada je njena perspektiva mnogo bolja nego sada”, kaže Kolundžija za „Politiku”.
Druga strana, očigledno sigurna u to da će ultimatum Brisela stići kad-tad, ne vidi smisao u tome da nastavlja dosadašnjim putem evrointegracija, ako već sad zna kako se taj put završava.
„Ako je uslov za ulazak u EU nezavisnost Kosova, onda, što se tiče nas iz DSS-a, nećemo da idemo u takvu zajednicu koja podržava terorizam i separatizam”, kaže Borko Ilić, potpredsednik Koštuničine stranke.
„Narodnjaci” kao alternativu građanima nude saradnju sa državama koje poštuju ovakav stav Srbije. „Sve u životu ima alternativu, pa tako i EU. Postoji svet i van EU i alternativa je da se sarađuje sa onima koji podržavaju celovitost i demokratiju u Srbiji”, smatra Ilić.
Međutim, Ilić još nema odgovor na pitanje kako ćemo sarađivati sa zemljama koje su priznale ili će priznati Kosovo a sa kojima je Srbija već sklopila određene ekonomske i političke aranžmane. Teško da odgovor „o tom-potom”, građanima može da bude garancija sigurnosti.
Tim pre, što trgovinska razmena sa zemljama EU već iznosi 60 odsto ukupne razmene.
Naš sagovornik, međutim, tvrdi da ova politička opcija ipak neće praviti prepreke privatnom kapitalu i firmama iz EU, ali će, dodaje, ipak „dobrodošlicu u Srbiji imati mnogo više oni koji podržavaju interese države Srbije”.
„Strane firme ne zanima ko je na vlasti, već da posluju u državi u kojoj vladaju red i zakon i u kojoj će moći da budu sigurni za svoj posao”, smatra Ilić.
Moglo bi se reći da iste interese imaju i građani Srbije, ali da za razliku od stranih investitora imaju na raspolaganju samo dva meseca da odluče koja opcija je bliža ispunjenju ovih uslova.
D. Matović - B. Baković
-----------------------------------------------------------
Sad Tadić oštri penkalo
Ukoliko Evropska unija Srbiji zaista do kraja aprila ponudi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, neće ga potpisati Božidar Đelić, vicepremijer. Penkalo za Brisel sada oštri predsednik Boris Tadić. Kako je juče novinarima istakao Božidar Đelić, vicepremijer, po Bečkoj konvenciji, predsednik ima ingerencije to da uradi.
- Pri tome ne želim da spekulišem da li će te ponude biti, jer se ne bavim spekulacijama - objasnio je potpredsednik vlade komentarišući prognoze pojedinih medija da će se to dogoditi 28. aprila.
Na pitanje novinara da li ovaj sporazum kasnije može da se poništi, vicepremijer je objasnio da je to moguće ukoliko ga Narodna skupština ne ratifikuje.
- Ali, uveren sam da će 11. maja naša zemlja izabrati većinu u vladi koja će posle toga obezbediti ratifikaciju tog sporazuma u parlamentu.
A. N.
[objavljeno: 12/03/2008]
