Izvor: Politika, 13.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad ambasador "pređe crtu"
Na izjave stranog diplomate koje zemlja domaćin oceni kao neprimerene ili uvredljive odgovara se službenom notom ili, u krajnjem slučaju, oduzimanjem akreditiva
Izjave Andreasa Cobela zapanjile su Ministarstvo spoljnih poslova, jer, kako kažu izvori iz srpske diplomatije, ambasadorov nastup je daleko izašao izvan okvira političkih primedaba kakve bi se mogle očekivati od diplomate koji zvanično predstavlja jednu veliku i uticajnu, ali prijateljsku zemlju.
"Javna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istupanja ambasadora uvek se shvataju kao stav države koju zastupa, pogotovo ukoliko se ona od njih ne ogradi. Kad su u pitanju pohvale, naravno, niko tu ne vidi problem. Ali ukoliko je reč o oštrim kritikama, koje se doživljavaju kao neprihvatljivo mešanje u unutrašnje poslove zemlje domaćina, Ministarstvo spoljnih poslova može uputiti službenu protestnu notu toj ambasadi, ili čak tražiti opoziv ambasadora", objašnjavaju naši sagovornici u MSP-u.
Da li je ovo slučaj za službenu notu? Kako, uopšte, u diplomatiji odrediti granicu kad je neka izjava "dobronamerna primedba", a kad mešanje u unutrašnju politiku zemlje? Šta se preduzima protiv diplomata koji pređu tu liniju, ili na drugi način uvrede domaćina?
Dr Ivo Visković, predsedavajući Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i nekadašnji ambasador naše zemlje u Sloveniji, kaže da u diplomatskim odnosima ne postoje pravila kojima se može precizno utvrditi kad prestaje "prijateljsko ubeđivanje" i počinje nešto drugo, na šta se mora odgovoriti. A tad više nije pitanje da li, već kako reagovati.
– U principu, ukoliko ne postoji neki nedvosmislen povod da se tako reaguje, diplomate sa iskustvom uvek izbegavaju prejake kritike i neposrednu konfrontaciju sa političarima zemlje domaćina, jer to veoma loše utiče na njihov sopstveni ugled u toj zemlji i može da pokvari njene dobre odnose sa državom iz koje taj diplomata dolazi. Ako se ipak takva situacija dogodi, Ministarstvo spoljnih poslova, u dogovoru sa Vladom Srbije, može pozvati na razgovor ambasadora čijim su istupanjem nezadovoljni, ili uputiti službenu notu ambasadi.
U diplomatskoj praksi se zaista veoma retko poseže za krajnjom merom, predviđenom članom 9. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. godine, čija je potpisnica i naša zemlja, a to je da se ambasador proglasi za nepoželjnu osobu ("persona non grata"), da mu se oduzmu akreditivi i, praktično, protera iz zemlje. "Mislim da se to u Srbiji nije dogodilo u poslednjih 60 godina i da nema razloga da se i sad postupi drugačije", kaže profesor Visković.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 13.04.2007.]
